Foto: APPutin je Dodiku rekao da ceni njegovo protivljenje uvođenju sankcija Rusiji. Za Dodika, najbližeg BiH saradnika srpskog predsednika Vučića, sastanak je bio važan sa puno razumevanja. Mnogi u Republici Srpskoj susret vide kao Dodikovu propagandu i prikupljanje po kog političkog poena uoči izbora u BiH najavljenih za 2. septembar
Kao što je to i najavio u ponedeljak, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sastao se u petak sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, na marginama ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Kako je saopšteno iz Kremlja, Putin je rekao da „visoko ceni Dodikov stav po pitanju sankcija“, ali da u „sadašnjim uslovima“ ima određenih poteškoća vezanih za pristupanje BiH sankcijama. „Ali znamo vaš (Dodikov) stav i visoko ga cenim. Uprkos svim poteškoćama, odnosi se nastavljaju i razvijaće se, posebno s onima koji te odnose žele održati. A koliko ja znam, ti si jedan od tih ljudi“, rekao je Putin.
Za Dodika je ovo bio „važan sastanak, pun razumevanja oko važnih tema“. Kako je rekao za RTRS, Putinu se požalio na legitimitet Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita jer njegov mandat nije potvrdio Savet bezbednosti. Dodik je ubedio Putina da Republika Srpska nije i neće prihvatiti sankcije protiv Rusije, jer se radi „o principu“.
„Princip je veoma bitan. Neki u BiH, koji žele da uvode sankcije Rusiji, ne vode računa o tome da je Rusija garant Dejtonskog sporazuma i da je potpuno besmisleno da neko garantu svog postojanja uvodi neku vrstu sankcija“.
Za lidera bosanskih Srba i najbližeg saradnika srpskog predsednika Aleksandra Vučića u BiH, Rusija i njen predsednik vode „autentičnu politiku koja ima za cilj da zaštiti svoje interese“. Dodik kaže da je ostavio dobar utisak na Putina, o čemu govori i činjenica da ga je pozvao ponovo da dođe u septembru.
Za razliku od predsednika Vučića, Dodik je uspeo da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, ali i drugim nižerangiranim političarima i predstavnicima Gasproma. Kao rezultat ovih susreta, prema Dodikovim rečima, Republika Srpska dobiće dve gasne elektrane, čim se reši „papirologija između BiH i Srbije“.
Reakcije na sastanak Dodika sa Putinom u BiH ne prestaju. Opozicija Dodikovu posetu vidi kao „propagandu“ i uobičajene trikove u kojima se srpski član Predsedništva okreće kako vetar duva. „Ako toliko voli Rusiju zašto ne pozove onda Lavrova u Banja Luku?“, pitali su ga. Smatraju i da bi se Dodik sastao i sa „crnim đavolom“ samo kako bi pokupio po koji poen u javnosti uoči zakazanih izbora za 2. septembar.
Iako su tokom sastanka Putina i Dodika stajale zastave Rusije i Bosne i Hercegovine, član Predsedništva iz redova Bošnjaka, Šefik Džaferović ocenio je da je ovaj susret Dodikova privatna stvar. „To je njegov privatni odlazak iza kojeg ne stoji Predsedništvo BiH“.
Sastankom sa Putinom Milorad Dodik čini se da će zacementirati stav Zapada o njemu kao ruskom igraču u Bosni i problemu svih problema u toj zemlji. Zbog toga su Velika Britanija i Amerika odlučile još ranije da uvedu sankcije srpskom članu predsedništva. Kako EU ne može da postigne dogovor o tome, zato što odluka o sankcijama zahteva jednoglasnost a Viktor Orban štiti Dodika od sankcija, Nemačka se odlučila da prekine finansiranje četiri važna infrastrukturna projekta u Republici Srpskoj.
S.P./ RTRS/DW/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
