Vreme izazova
Kolika je cena socijalne pravde
Dok u EU-u vlada prilična saglasnost da socijalna pravda deluje podsticajno za ekonomski razvoj, u zemljama u tranziciji, u koje spada i naša, ona se češće vezuje za troškove i rashode. Čak i stranke sa vidljivom socijaldemokratskom orijentacijom u svojim programima ne pokazuju jasno svojim delovanjem kom modelu teže, i na koji način misle da uključe građane u dijalog. I dok je "evropski socijalni model" nužno predmet društvenih sukoba i političkih konflikata u zemljama EU-a, u Srbiji prava debata zapravo još nije ni počela. Namera četvrte tribine koju je ove godine nedeljnik "Vreme" organizovao u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert" – u višegodišnjoj seriji debata pod nazivom "Vreme izazova" – bila je da preispita kvalitet dijaloga političkih aktera i javnosti o socijalnim temama i društvenim prioritetima u Srbiji, i da otkrije gde su se u Srbiji danas izgubile socijaldemokratske vrednosti. Na tribini koja je održana 22. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju učestvovali su Zoran Lutovac iz Fondacije "Fridrih Ebert", Božidar Đelić, bivši ministar finansija, Gordana Matković, bivša ministarka za rad i socijalnu politiku, Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, i Vladimir Todorić iz Pravnog foruma, urednik "Srpske pravne revije". Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka "Vremena".
Zoom
Politika kriminala – Da li je Jočić glavni Koštuničin adut
Glasaču od koga se očekuje da se izjasni 21. januara naredne godine verovatno svi drugi izgledaju kao da se bore za vlast, dok im ovi što hapse i sude po Srbiji izgledaju kao neki čuvari, noćna straža koja bdi dok pošten svet spava
Jovan Ćirilov kao paradigma
"Kulturna politika i politika..."; "Vreme" br. 827
Ferenc Puškaš (1927–2006), Mađarska, Španija
Kralj Budimpešte i Madrida
Puškaš je pedesetih godina XX veka bio najbolji igrač na svetu. Miljenik navijača Honveda, miljenik Mađarske. Najpoznatiji Mađar na svetu. Poznatiji od Franca Lista i Šandora Petefija. Komandant mađarske lake konjice, major koji galopira
Književnost i kinematografija
Spoj nespojivog
Priče ne pripadaju isključivo literaturi. One u potpunosti ne pripadaju ni umetnosti, jedini pravi način opštenja među ljudima
Putovanja u skriptorijum – novi roman Pola Ostera
U zaključanoj sobi
Putovanja u skriptorijum je roman koji u Osterovom opusu ima posebno mesto i koji možda predstavlja svojevrsnu kvintesenciju celokupnog njegovog dela
Pol Oster – Reč na dodeli nagrade "Princ od Asturijasa"
Očajnička potreba za pričom
Svoj život provodim u razgovoru s ljudima koje nikada nisam video, koje nikada neću upoznati, i imam nameru da s tim nastavim sve dok ne prestanem da dišem
Lisica i ždral
Opatuljivanje bulevara
Svesna da ne može dostići oca, nejač bi i da mu se divi i da prituljeno poruči kako nije tata bio baš onakav gorostas i svetac kakvim ga izvan familije mnogi smatraju
Izjava nedelje
„Tata, ostavio sam ruho na ovoj stolici.“
Slobodan Antonić, politički analitičar, uspavljuje decu pesmama o Kosovskom boju. Kako deca to razumeju, ilustruje rečenicom svog sina. (B 92)
Nuspojave
Peti Bitls
Pojava dueta znamenitih političkih padobranaca nameće pitanje: šta je zapravo koalicija "LDP etc."? Klub mrzitelja Koštunice ili prirodno udruživanje njegovih doslednih političkih protivnika
Lik i delo
Ružica Đinđić, nosilac liste DS-a
Zoom
Izborni marketing – pokojnici i kandidat za pokojnika
U godinama koje dolaze pitanja koalicionog potencijala i frakcijske tolerancije biće presudna za uspeh stranaka koje će dominirati na ovim izborima, pa će na vlasti biti čas jedna, pa onda druga, a radikali će popunjavati broj
Istraživanje – Privatno obrazovanje u Srbiji
Od vrtića do doktorata
Privatno obrazovanje u Srbiji još nije punoletno. Prva privatna obrazovna ustanova je vrtić "Stankom bajka", koji je počeo s radom 1992, da bi godinu dana kasnije i Univerzitet "Braća Karić" dobio licencu za rad. Danas u Srbiji radi sedam akreditovanih privatnih vrtića (bez Vojvodine), tri privatne osnovne škole, 20 privatnih srednjih škola – osam gimnazija i 12 srednjih stručnih škola, šest privatnih univerziteta i pet samostalnih fakulteta. Tranziciona Srbija postaje, izgleda, pogodno tle za pojavu i rast obrazovanja kao biznisa
Izjava nedelje
„Relaksirali smo odnose u Sandžaku.“
Bajro Omeragić, poslanik Liste za Sandžak na skupštinskoj sednici povodom usvajanja Ustavnog zakona (RTS)
Nuspojave
Muke sa rodbinom
Japijevski "hladna", odviše cool priča kako Srbi i Hrvati mogu biti jedni drugima "stranci kao i svaki drugi", te živeti u međusobnoj pristojnoj ravnodušnosti, šuplja je i površna
Zoom
Tranziciono pitanje: Da li srpski tajkuni biju žene svaki dan
Ono tajkuna što sam ja upoznao, o sebi misli drugačije nego što je većinsko i medijsko mišljenje o njima i u društvu se predstavljaju kao lideri u poslu, biznismeni s jakim uticajem i primerenom moći i – voleli bi još i da ih vole
Intervju – Neša Paripović, slikar
Slikar bez slika
"Konceptualna umetnost danas dobija svoje mesto u novim oblicima, pa čak i u novom slikarstvu. Znači, od iskustva konceptualnog mišljenja čovek može da napravi sliku. Znači, ne isključuje se ništa, nijedan pravac, samo se traži ono što je dobro"
Izjava nedelje
„To je kao kada odrastate. Prvo prohodate, pa postanete malo razumniji, pa postanete čovek.“
Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije, o genezi sopstvenih ideja i ambicija (TV Pink)
Komšiluk
Privatnost i bedemi
Pisca Davida Albaharija jednom su pitali šta mu najviše nedostaje u njegovom kanadskom prebivalištu, a on je spremno odgovorio: "Institucija komšiluka." Izgleda, međutim, da je i Srbiji prošlo vreme kada se u komšiluk išlo na prvu jutarnju kafu i na čašicu razgovora. Na osnovu vesti iz crne hronike, moglo bi se zaključiti da je, što se komšiluka tiče, potpuno svejedno da li neko živi iza susednih vrata ili na Marsu
Zoom
Kod komšije na kafi – Čeku, Đukanović i druge ptice
Nije zabeleženo da je Koštunica zapretio Amerikancima pogoršanjem odnosa, kao što time nismo pretili ni drugima koji s Čekuom imaju ili će ovih dana imati posla. Biće, ipak, da je reč o nesimpatiji
Intervju – Miljenko Jergović, pisac
Bez utehe
"Ako ćemo u 'cosmopolitanskim' kategorijama, Srbi i Hrvati stari su bračni par, stalno se mlate između sebe, razbijaju tanjure po kuhinji, ali se nikada neće razvesti, jer ne mogu jedan bez drugoga. Ako me pitaš, rekao bih da se radi o istospolnom braku"
Hoće li pasti kiša?
"Naslovna strana"; "Vreme" br. 825