U kom pravcu su stvari krenule, vrlo lako bih mogao da zamislim nekog budućeg šansonjera ili rok-hitmejkera kako u svoju pesmu ubacuje neki brend (koka-kola je nehotice već naveliko opevana širom sveta). Kažem to čitajući vesti o nameri sve većeg broja muzičara, ali i muzičkih kuća, da muziku ljubiteljima ponude na internetu besplatno, i to potpuno legalno. Muzička industrija polako diže ruke od borbe protiv piraterije i traži nove načine da zaradi, a jedan mogući je sponzorisanje autora. Trenutno je vrlo privlačna ideja da se u pesme inkorporiraju reklame, bilo kao kratke poruke, bilo kao deo same pesme. Poruka svima nama koji volimo da slušamo, ali ne i da platimo, jeste da umetnost košta, dok se reklame slušaju džabe.
To ne znači da se muzika više neće prodavati. Dobar primer su Rejdiohed, grupa koja je jesenas izdala novu ploču na internetu ostavljajući slušaocima da plate koliko misle da vredi (prosečna cena trenutno je 2,9 funti ili oko 350 dinara). Pravo iznenađenje usledilo je kada se ploča pojavila u obliku CD-a, negde pred Božić. Odmah je dospela na prvo mesto engleske top-liste što je pravi mali apsurd. Zašto bi neko plaćao za nešto što može na internetu legalno da dobije džabe ili barem za tri puta manje pare? Ko pronađe odgovor na ovo pitanje, napraviće revoluciju u internet marketingu.
Naravno, stvari nisu sasvim ružičaste, jer se neki hardlajneri muzičke industrije i dalje oštro protive „besplatnoj podeli sopstvenih akcija“ građanima. Tri velike kuće, Vorner, EMI i Univerzal hitro su demantovale da nameravaju da se uključe u legalizovanje piraterije. Naprotiv, njihov plan je da pritisnu internet provajdere kako bi izdejstvovali da se korisnicima koji bespravno skidaju muziku sa mreže zabrani pristup internetu, na određeno vreme. Ako vam ovo zvuči glupo, onda razumete koliki je stepen njihovog očaja.
A ne teše ih ni najnovija istraživanja tržišta koja pokazuju da su ljudi i te kako spremni da potroše na mreži, ali pre svega kada je reč o knjigama. Četrdeset odsto korisnika interneta kupilo je barem jednu knjigu u nekoj od onlajn prodavnica. Za knjigama blago zaostaju odeća i obuća (36 odsto), avionske karte (24 odsto) i tek onda muzika (19 odsto). Knjige uglavnom kupuju korisnici iz takozvanog Trećeg sveta, što i nije čudno, jer u njihovim zemljama knjižare nisu snabdevene poput, recimo, američkih. Odeća i obuća se zato najviše kupuje u Americi, avionske karte i tamo i u Evropi. Otvaranjem Eplovog onlajn video-kluba i filmovi bi uskoro mogli da se nađu visoko na ovoj listi, samo muzika ubedljivo tone.
