Nuspojave
Jedna je Majka
Nema nacionalizma bez „dvostrukih aršina" koji podrazumevaju da smo Mi uvek dobri, lepi i pametni, a Oni ružni, prljavi i zli, čak i kad činimo istovetne stvari
Zoom
Kurirska posla, drugi put – Kako su jedne novine promašile temu, kako je Teodosić postigao »trojku« i da li je Tadić promašio »zicer«
Ako trome i lenje institucije društva poveruju da će svaku brljotinu pokriti Boris Tadić, onda, otvoreno govoreći, nećemo daleko da stignemo. Još je gore ako u to – pokrivanje brljotina – poveruje Boris Tadić. Kriza u kojoj se nalazi srpsko društvo prevazilazi moći pojedinca
Navigator
Stendbaj aranžman
Intervju – Dubravka Ugrešić, književnica
Naši pejzaži
"Ne mislim da kultura spaja ljude. To je floskula koju su izmislili političari zato što ne znaju šta bi drugo ljude spajalo, pa onda jedan drugom uvale neku knjigu: Tadić pokloni Josipoviću Leksikon YU mitologije, a Josipović Tadiću nešto slično, pa onda svi vele da kultura spaja ljude. To je manipulacija kulturom i piscima. Zašto nogomet ne spaja muškarce"
Diplomatija posle petog oktobra
Čovek koji nije podneo ostavku
Nakon prvobitnog entuzijazma i povratka u svet na velika vrata, spoljna politika je posle pada Slobodana Miloševića češće bila predmet kritike nego pohvala
Deloitte lista – Top 500 kompanija Centralne Evrope
Naftaši, trgovci i ostali
Ukupni prihodi centralnoevropskih kompanija pali su za skoro 21 odsto u poređenju sa 2008 godinom, a recesija je najviše pogodila industrijski sektor. Na listi Top 500 CE našlo se i 12 kompanija iz Srbije, 17 iz Hrvatske i 18 iz Slovenije. Ako je suditi po ovoj listi, najjača regionalna kompanija je hrvatski Agrokor koji je zauzeo čak 18. poziciju
Srbija i NATO (6)
Kratka istorija uspona i padova
U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a
Intervju – Ljubiša Georgievski, reditelj, pisac, makedonski ambasador
Stepenice dobrih gestova
"Aleksandar je bio prvi globalista. Ali, hteo je da pomiri svet na jedan čudan način – silom. To je neshvatljivo, ne može se ratom postići mir"
Stanarska prava u ex-YU
Diskriminacija kao zajednički imenitelj
Tretiranje osoba na osnovu njihove nacionalne pripadnosti Međunarodni sud, zbog načela zabrane diskriminacije, ne može opravdati u suvremenom demokratskom društvu i zbog toga su – u slučaju stanarskih prava – i BiH i Hrvatska u velikom problemu
Nostalgija i prateće pojave
Pečalbarske muke s hranom iz prodavnica ljubimaca
Termin "podriguša" prvo se javio u vezi sa "mortadelama" sumnjivog porekla, sirotinjskom hranom studenata i fizičkih radnika tokom sedamdesetih godina
Izjava nedelje
»Kakva je ovo zemlja kada vi odete u kafanu, malo se napijete, a policija hoće da vas hapsi. Jer, kako danas čovek da ne pije?«
Momir Bulatović, bivši premijer SRJ, posle saobraćajnog udesa ("Večernje novosti")
Beograd–Brisel–Njujork
Srbija na dokovima Njujorka
Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton dogovorili su se u utorak uveče da Beograd i Brisel nastave dijalog o usaglašavanju stavova o Rezoluciji o Kosovu, saopšteno je Tanjugu iz Kabineta predsednika Srbije. Detalji razgovora koji je trajao dva sata iza zatvorenih vrata nisu saopšteni javnosti do zaključenja ovog broja "Vremena". To možda znači da će usaglašavanje biti nastavljeno i u toku rasprave u Generalnoj skupštini u Njujorku
Intervju – Svetlana Vukajlović, direktor RZZO-a
Ne bavim se politikom
Procenila sam da bi ova situacija, ovako kako se odvija, mogla da traje i sledeće dve godine, kao što traje u nekim drugim ustanovama. To nije dobro za Zavod, pošto mandat nije istekao samo meni već i svim direktorima filijala, a neizvesnost utiče na to da se sada svi više bave ličnim statusom, nego poslom
Srpsko-evropska posla
Srbija, nažalost
Sede tako ugledni analitičari i javne ličnosti po televizijskim studijima i razmatraju svakojake bolne probleme kako bi odgonetnuli "šta da se radi" da bismo postali Evropa. Da bismo i ovde imali onaj naročiti osećaj uređenosti, perspektive i zadovoljstva koji isijava u većini gradova Unije, ma kako različiti oni bili
Sve naše kasarne
Od »4. jula« do Pule
Bivša, prethodna i nekadašnja JNA, što bi rekao Milošević, skoro pola veka gradila je, utvrđivala i ograđivala svoje nekretnine. Osim toga, nasledila je od Austrougarske i od Kraljevine Jugoslavije popriličan broj građevina. Sada vojske-naslednice gledaju kako tog tereta da se oslobode
Intervju – Miloljub Albijanić,
direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike
Slobodna gužva na tržištu
"Zakon omogućava da svako ko ispuni najminimalnije uslove, znači da ima sedište, da ima 500 evra za otvaranje firme i da ima prijatelja koji je završio fakultet pa je kvalifikovan da bude urednik, može da otvori izdavačku kuću"
Stoleće od rođenja Skendera Kulenovića
Darežljiva ljubav
Skender Kulenović rodio se 2. septembra 1910. godine, pre tačno stotinu godina, u Bosanskom Petrovcu. Gimnaziju je završio u Travniku, rodnom gradu svoje majke, gde je doselio kao desetogodišnjak. Još kao gimnazijalac objavio je ciklus soneta Ocvale primule. Forma u kojoj se okušao kao gimnazijalac ostaće mu celog života opsesija i biće forma u kojoj će dosegnuti vlastite umetničke vrhunce
Kleberson Kordova Kleo
Poštuj protivnika i igraj za tim
"Bila bi mi čast da igram za reprezentaciju"
Intervju – Tinde Kovač-Cerović,
državni sekretar u Ministarstvu prosvete
Škola spremna za svu decu
Postoji potreba za drugačijim načinom rada, a to je da se za pojedino dete može izraditi individualni obrazovni plan, da se s njim metodski radi drugačije, sa smanjenim ili sa obogaćenim zahtevima. To će biti i to već postaje praksa u našim školama. Ovakav način rada će pogodovati i za talentovanu decu. Važno je da on uđe u naš školski sistem kako bi se postepeno prevazilazila ideja škole kao vojske u kojoj svi koračaju istovremeno i isto reaguju na komandu
Lisica i ždral
Žena nad šahtom
Kako bi roditelji osim odlazaka na istoimene sastanke mogli da budu još od nekakve koristi
Kultura sećanja
Himna Buhenvalda
Jedan od direktora kombinata I.G. Farben pokazao je na pesnika Frica Lenera-Bedu i rekao esesovcu, koji je pratio delegaciju: "Ova jevrejska svinja trebalo bi da radi brže!" Drugi direktor I.G. Farbena dodao je: "Ako ne mogu da rade, neka crknu u gasnoj komori!" Pošto je inspekcija prošla, izvukli su doktora Lenera-Bedu iz grupe, udarali ga i gazili nogama, do smrti. Petorica direkora I.G. osuđeni su posle rata na kratke zatvorske kazne, pušteni pre vremena, imali uspešnu karijeru i bili odlikovani, piše književnik Ivan Ivanji u govoru koji je održao na otvaranju festivala umetnosti u Vajmaru, koji se održava od 20. avgusta do 12. septembra
Rezolucija o Kosovu
Krizna grupa i kosovska rupa
Traže se pregovori Tadića i Tačija, pominju se podela, razmena teritorija, široka autonomija za sever Kosova, mere za uspostavljanje poverenja, neutralna rezolucija u Generalnoj skupštini UN, privremeni sporazum, zamena rezolucije SB 1244...
Izjava nedelje
»Da li je moglo više? Uvek može! Ali, pustite me već jednom da radim. Glave, ako bude trebalo, neka ‘lete’ kada prođu rokovi!«
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije, na pitanje kako je zadovoljan radovima na Koridoru 10 (B92)
Portret savremenika – Ivo Sanader
Odbegli premijer
Otkako je abdicirao od premijerske funkcije, Ivu Sanadera je svašta snašlo: jedna "Feralova" analiza ga tereti toliko da bi to bilo i previše za bilo koji ljudski život – od uništavanja malih ljudi zarad lične koristi, do silnih novaca koje je sebi kao premijer mogao da priušti; od afera za domaću upotrebu, od svojih bliskih ljudi kojima je država dala pozajmice i kredite mimo svih pravila, do ovog skandala s Hypo Alpe Adria Bankom, koja je najviše koristila hrvatske lopove, ali je tu bilo i bosansko-hercegovačkih i srbijanskih lopova, a nije nedostajalo i Slovenaca kao takvih
Srpsko-nemački odnosi
Snaga sedmog dela Mercedesa
Nemačka je za Srbiju najvažniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemačku nije važna kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju višestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Najteži spor je oko Kosova, ali glavni problem je to što Srbija nema šta da vozi do Ulma na Dunavu
