Moralna upotreba kondoma

Zašto nisam iznenađen činjenicom da je papa Benedikt XVI odustao od pređašnjeg tvrdog Vatikanskog protivljenja upotrebi kondoma u cilju prevencije side? Odgovor je možda to što je papa, povrh svega, teolog.

Isto koliko je njegovo pastoralno iskustvo ograničeno, toliko je njegova akademska moć velika. On je duboko svestan centralističkog pristupa „razvitku“, kao ključnom principu katoličkog učenja. Taj pristup onemogućava katoličku hijerarhiju da danas zabrani nešto da bi kroz neko vreme upravo to učinili obaveznim, ali onemogućava i papu da daje dogmatske izjave poput „kao što su naši prečasni prethodnici uvek učili“.

Ubrzo nakon što je izabran, papa Benedikt XVI je veoma delikatno preokrenuo „teologiju tela“ Jovana Pavla II – postavio je principe „humanizacije“ ispred principa „idealizacije“ seksualnosti. Prilikom posete Africi 2009. godine, govorio je o „humanizaciji seksualnosti“, što je u medijima posmatrano kroz prizmu tadašnjeg odbacivanja crkvene ideje o upotrebi kondoma u preventivne svrhe u borbi protiv side. Niko tada nije obraćao pažnju (ili nije razumeo) na širi teološki kontekst i refleksiju onoga što je papa govorio. Novinari su stalno spočitavali činjenicu da je papa Jovan Pavle II bio eksplicitno protiv kondoma, a malo ko je mogao da primeti da Benedikt XVI nikad nije izričito bio protiv i da je on bio prvi papa koji je otvoreno govorio o prevenciji side, upotrebljavajući čak kolokvijalnu italijansku reč za kondom. On je tada govorio o kondomu kao preventivnom sredstvu za sprečavanje ove bolesti, a ne kako metodi sprečavanja trudnoće.

Ali, da li papin stav o upotrebi kondoma u preventivne svrhe znači da je došlo do radikalne promene u politici Katoličke crkve prema prevenciji side? Ne bih rekao. Očigledno je da katoličke i druge agencije rade na razvoju svesti u prevenciji zaraze HIV virusom i programima podrške koji će dati malo oduška i mira onima koji se plaše da konzervativna Katolička crkva pokušava da podrije sveobuhvatnu strategiju u borbi sa sidom.