Sajmon Kričli – Knjiga mrtvih filozofa

Umreti smejući se

Otkad postoji filozofija, tačnije od Sokrata naovamo, postoji ono što se zove "ideal filozofske smrti", koji će Ciceron najbolje sažeti u često navođenoj sentenci: "Filozofirati znači učiti kako umreti." Da bi ilustrovao domete filozofije posmatrane u ovom ključu, engleski filozof Sajmon Kričli je 2009. napisao zanimljivu knjigu pod naslovom Knjiga mrtvih filozofa, u kojoj je dao hronološki pregled načina na koji su umirali filozofi od Pitagore i Heraklita do Deride i Bodrijara – stotinak sudbina u dve i po hiljade godina – kao i moguću vezu između načina smrti i njihovog učenja. Ova knjiga, svojevrsna enciklopedija zapadne misli, duhovito i eruditski pisana, u izdanju "Gradca" i prevodu Aleksandra V. Stefanovića upravo se pojavila pred ovdašnjim čitaocima. Preporučujući je, ovom prilikom uz dozvolu izdavača objavljujemo odlomak iz njenog uvoda

Intervju – Primož Krašovec, publicista

Zaglavljeni na periferiji

"Smena nepoštenih političkih elita etičkim elitama ne znači ništa. Za radnike je svejedno da li im firmu uništava poštenjačina ili lopov. Isto je svejedno da li zdravstvo privatizuje visoko stručna osoba ili diletant, rezultati će biti jednako porazni. Do stvarnih promena može doći tek sa preokretom ulevo i to na evropskom, a ne samo nacionalnom nivou. Ovaj preokret mora biti ravan preokretu udesno koji se odigrao tokom osamdesetih godina, što znači da prema ideologiji, praksama i institucijama postojeće neoliberalne EU moramo biti jednako nemilosrdni koliko su neoliberalni reformisti od osamdesetih pa nadalje bili nemilosrdni prema socijaldemokratskim i socijalističkim", kaže Primož Krašovec, nezavisni istraživač, publicista i prevodilac

Republika Srpska – osveženje ili pad vlade

Pristao sam, biću sve što hoće

Na čelu vlade Republike Srpske "dobrog partijskog vojnika" Aleksandra Džombića zamenila je "žena od poverenja" Željka Cvijanović. Bilo da je reč o "novim impulsima", "osveženju" ili "padu" vlade: sva vlast je i onako i ovako u rukama Milorada Dodika

Intervju – Dragoljub Mićunović

O sukobu, pomirenju i saradnji sa Zoranom Đinđićem

Đinđićeva glavna ideja je bila kako Srbiju izvući iz zaostalosti. U nekim stvarima je bio prebrz, često donosio ishitrene zaključke; bio je energičan, gnevan na našu zaostalost i opsednut namerom da modernizuje Srbiju

Izjava nedelje

»Jubilej Milanskog edikta se obeležava zbog Konstantina, zbog toga što je Niš, po arhitekturi, drugi najveći rimski grad na svetu posle Rima…«

Radoslav Lale Pavlović, pomoćnik predsednika Republike Srbije za kulturu, na konferenciji za novinare ("Blic")

Neretva, 70 godina – Svedočenje – Ante Damić

Ne razumijem kako smo se izvukli

Dimitrije Vojvodić, komandant, tokom borbe je ubio svog komesara Smiljanića, koji je, opkoljen njemačkim trupama, htio da se preda. Bitka za Jajce je bila izuzetno teška, krvava... Drugog dana sam dobio visoku temperaturu; nisu znali je li tifus ili zapaljenje pluća. Poslali su me u Bukovaču, u bolnicu; preostale ranjenike su, u Mrkonjić Gradu, sutradan poklali četnici

Na premijeri filma Krugovi Srdana Golubovića

Život i smrt Srđana Aleksića

Krugovi neće ujediniti Beograd, niti će Srbiju učiniti boljom zemljom. Bolji neće postati ni ljudi koji su, okamenjeni i potreseni, izlazili s premijere. Neće se ništa promijeniti ni nakon skorašnje trebinjske premijere, ni nakon što film na ljeto i s jeseni prođe Sarajevom, Pulom i Zagrebom. Ne bi se promijenilo ni kada bi, nekim čudom, svih dvadeset i četiri milijuna ljudi (ima li nas već toliko?), bivših Jugoslavena, danas Regionalaca, vidjelo Krugove. Znamo kakvi su u svakome čovjeku obrambeni mehanizmi pred Zlom, kako se prežive i ratovi, i ratne strahote, i koncentracijski logori, svi ti naši jasenovci, jadovna i dretelji, sve te naše manjače, omarske i trnopolja, ali su uvijek veći i snažniji obrambeni mehanizmi pred Dobrom, pred onim Dobrom koje bi nas moglo uputiti na to da budemo skrušeni i odgovorni, ili, kao što je u svojoj proročanskoj pjesmi napisao Milan Milišić: "Da ne budemo više jedni, nego drugi. Da prignemo koljeno, da izgovorimo stihove za pomirenje."

Kultura sećanja – Bitka na Neretvi 1943–2013.

Padaj silo i nepravdo

Kroz porušeni Prozor prolazili su partizani, mladi tek stasali momci i devojke: u opancima i poderanim cokulama; u seljačkim gunjevima i delovima uniformi okupatorskih i kvislinških trupa; sa puškama i drugim oružjem svih kalibara i sistema. Išli su u kontranapad na Nemce i ustaše. Šef partizanskog saniteta Gojko Nikoliš piše: "Prolazi kolona pokraj kuća, a ranjenici je ispraćaju pjesmom i poklicima. Odmiče kolona uz brdo, a mene steže za grlo"

Ciganski hepening

Nuspojave

Rešenje za osveženje

Ako je "vojvodska" titula najveći greh Tomislava Nikolića, onda je on takoreći Pravednik među narodima

Lisica i ždral

Lice mesta

Zašto Ministarstvo saobraćaja ne raspiše, umalo ne rekoh savezni konkurs za novi saobraćajni znak: betonski stub na putu

Poslovno obrazovanje

Meka veština upravljanja

Poslovna škola Kotrugli (Cotrugli Business School) raspisuje konkurs za dvanaest MBA stipendija u vrednosti od 105.000 evra i to za dva različita programa. Za svaki od njih biće dodeljene po jedna puna i pet polovičnih stipendija

Ocenjivanje

Između dve vatre

Iako je Pravilnik o ocenjivanju donet u septembru 2011, član 14. koji govori o zaključnoj oceni prošao bi neopaženo da nedavno Društvo matematičara Srbije nije uputilo pismo ministru prosvete Žarku Obradoviću

In memoriam, veoma lično

Desa Trevisan, OBE(1924–2013)

Valjda 1950, usred preokreta u Jugoslaviji od SSSR ka ostatku sveta, u Beogradu se pojavila sitna, lepa, veoma zgodna i iznad svega šarmantna mlada žena po imenu Desa Trevisan – u svojstvu dopisnice londonskog "Tajmsa", tada veoma ozbiljnih dnevnih novina

Reagovanje

Novo za novo

"Stare karte u novom špilu"; VREME 1155

Zoom

Mart, mesec izazova – Kako smo ubili Zorana Đinđića, sahranili Slobodana Miloševića i druge bajke o nama samima

Pitao sam kolegijum "Vremena" da li da prećutimo sve te srpske "martovske ide", a oni su mi jednoglasno rekli – ti nisi normalan. Svako će, dakle, u skladu s javnim interesom, dobiti porciju nedosanjanih snova u kojima se, kao u nekom košmaru, brkaju Vučić i Đinđić, Milošević i Koštunica, te Dačić sa svima njima...

Vesna P.

"Samourušavanje i kolateralna šteta"; Vreme 1154

Plajvaz

"Crkva"; Vreme 1154

Filantropija Bila Gejtsa

Zavet milijardera

Koliko god njegovo delo bilo uzvišeno, posebno uzimajući u obzir da mnogi milijarderi nikad u dobrotvorne svrhe nisu dali ni cvonjka, Gejts nikad nije bio neko ko lako osvaja srca i dobija pohvale i pozitivne komentare

Navigator

Vršnjačko naselje

Povodom smrti Miće Orlovića

Nasleđeno i stečeno

Misliti da je govor(iti) nešto sasvim obično jer to može gotovo svako pogrešno je isto koliko i to da bi svako mogao da svira klavir samo kad bi vežbao

Na vest o smrti – Dinko Tucaković (1960–2013)

Jedan dan u februaru

Umro je Dinko Tucaković, filmski i televizijski reditelj, scenarista, filmski teoretičar i kritičar, nekadašnji upravnik Jugoslovenske kinoteke i predsednik Saveta Festa, čovek koji je razumeo i voleo film

Zoom

Zahuktali voz – Bliži Datumu dalji od Evrope

Gde smo to pošli: Evropu potresaju štrajkovi masovnih razmera i vrlo visokog intenziteta koliko zbog nezaposlenosti toliko i zbog kresanja javne potrošnje, a tamo su razni "degolovi i čerčili" smešteni u psihijatrijske ustanove

Izjava nedelje

»Znaš šta, moram da ti kažem da si ti kriminalac.«

Vesna Pešić, sociološkinja, Slobodanki Turajlić u Utisku nedelje (B92)

Poljoprivreda

Mleko bezbedno

Povodom filma Linkoln Stivena Spilberga

Bolji anđeli naše prirode

Jedan glumac – Džon Vilkis But – je ubio Linkolna; drugi – Danijel Dej Luis – ga je oživeo

Intervju – Vinko Brešan, režiser

Granice slobode

"Vjerujem da je život zabavna komedija, koja, neminovno, tragično završi. Smijemo se dok nam smijeh ne zastane u grlu"