Izložbe – Socijalizam i modernost
Zračenja jedne epohe
Multidisciplinarna postavka u zagrebačkom Muzeju suvremene umjetnosti na zanimljiv način preispituje modernizacijske i emancipatorske napore i potencijale jugoslovenskog socijalizma
Moj muški život
Ženske frizure
Žene stalno imaju neki problem sa svojim kosama. Umesto da ih čuvaju u od Boga datom i sasvim lepom stanju, one stalno rade nešto s njima
Ličnost godine – Ivan Tasovac
Sa zadovoljstvom prihvatam ulogu Foresta Gampa srpske kulture
"Kada pročitate šta su naši skupštinski poslanici u anketama označavali kao najvažnije kulturne događaje godine koja je iza nas, jasno je da će se pre pobratimiti Kolašin i Jagodina, kao prvi gradići u kojima će se mirno i uz veliku podršku gradonačelnika održati gej parade, nego što će oni shvatiti razliku između kulture i zabave"
Mijat Lakićević – "Ispred vremena", Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2011.
Triptih o privrednim slobodama
Razgovori povodom omaža "Ekonomskoj politici", Lakićeviću su omogućili da skladno poveže u svojevrstan "triptih" tri osnovne teme svoje knjige: jedne novine, jednu privrednu reformu i jedan politički pokušaj modernizacije društvenog sistema. Kako se to kaže, "crvena nit" koja povezuje te tri teme je ideja tržišta i konkurencije
Vreme uspeha!
Poslovne vesti
Srpska forenzika
Otisak prsta, čaura, DNK i ostali tragovi
U serijama poput Crime Scene, Investigation, Criminal Minds, Dexter forenzika i forenzičari prikazani su kao svemoćni: otisak prsta uzima se minijaturnim džepnim skenerom koji je bežično povezan sa bazom otisaka i rezultat se dobija za par sekundi; registri i baze najrazličitijih informacija o ljudima su gigantske, a brzo pretražive; forenzičari se ne bave samo svojim poslom već jure kriminalce, dovode ih na saslušanja i razumeju se u mnoge druge stvari... Kako sve to zapravo izgleda u praksi i kod nas
Publicistika i marketing
Osnovi kakodalogije
"Poučna, duhovita, gorko iskrena i na potresna knjiga Ivana Stankovića kao okvir koristi priču o fenomenu uspona i pada prve multinacionalne advertajzing kompanije, Saatchi and Saatchi, na prostorima bivše SFRJ." Navod je s omota knjige Ivana Stankovića Osnovi kakodalogije. Objavljujemo dve "priče" iz knjige koje potvrđuju citiranu ocenu. Ivan Stanković (1955) je u poslovima reklame od 1979; sa Draganom Sakanom 1990. osniva jugoistočnoevropski Saatchi and Saatchi u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji. Sopstvenu medijsku agenciju Media S i reklamnu agenciju Communis osniva 2002. Docent je na Fakultetu dramskih umetnosti, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu
Pet ključnih privrednih događaja 2011.
Veliki finansijski stresovi
Godina za nama, 2011, protekla je u znaku svetskih finansijskih stresova i strahova, koje su pratile domaća stagnacija i konfuzija, što je krunisano odlaganjem evropske odluke o odobravanju Srbiji statusa kandidata za ulazak u EU (9. decembar). Godine u takvom sivom tonu će se malo koji naš privrednik rado sećati, a građani bi je najradije zaboravili. Dovoljno je samo reći da je u proseku više od 100 ljudi dnevno gubilo posao. Na domaće stresove nadovezale su se još sumornije svetske prognoze, da celoj Evropi sledi "decenija bez razvoja"
Sudbina superheroja – Zigomar
Tajni život jednog maskiranog pravednika
Zigomar je misteriozni, kostimirani borac protiv svetskog kriminala i nepravde, koji za pojasom nosi ukras, a na ruci prsten sa motivom u obliku slova Z. Prvi put se pojavio u francuskom petparačkom romanu 1909. godine. Tokom decenija koje su usledile, u potpuno različitim medijima i u različitim delovima sveta – od Japana do Srbije – zabeležena je pojava više junaka koji su nosili Zigomarovo ime, koje je očigledno na volšeban način postalo neka vrsta arhetipa koji se uvukao u kolektivnu podsvest i odatle izranja s vremena na vreme. U Srbiju je Zigomar došao uoči Drugog svetskog rata, i to preko stripa Nikole Navojeva i Branka Vidića. U izdanju Kulturnog centra Pančeva iz štampe je izašla knjiga koju je priredio Zdravko Zupan Zigomar – maskirani pravednik, sa celokupnim opusom ovog stripa. U ovom broju prenosimo predgovor Saše Rakezića, u kome se rekonstruiše nastanak i delovanje jednog od najčudnijih globalnih superheroja
TV manijak – Šta smo sve gledali na televiziji 2011.
Gala socijala
Sećate se, omiljena najava za kompulzivnu zabavu uvek je glasila: "Program koji će vas nasmejati do suza!" Pa, hajde onda da se prisetimo šta je to bilo smešno i zabavno prethodne godine
Vreme nauke
Trideset tri
Tribina »Put za istok«
Kako smo bili Zapad
Nedeljnik "Vreme" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizovao je 22. decembra tribinu "Put za Istok – jugoslovenska popularna muzika u zemljama Istočnog bloka". Učesnici su bili Radmila Karaklajić, Minja Subota, Petar Janjatović, Gregor Bžozovič i Saša Dragić, a tribinu je moderirala Jovana Gligorijević
Intervju – Aleksandar Stojković St, Goribor
Uvek je napeto
"Ko je ko, i ko je kome? Jednog dana znaš, sutradan već ne. Iskrenost je najdirektniji oblik angažmana"
Evropski centri nauke
U Kardifu, na vodi
Beogradsko ulično tržište
Zarade i bankroti na asfaltu i kaldrmi
Na beogradskim ulicama mogu se kupiti odeća, hrana, knjige, cveće, patuljasti zec i rasno kuče, jeftina maskara ili ajlajner, kartica za jeftiniji ulaz u pozorište, fotografije, slike, ručni radovi i ono što se kao takvo reklamira. Na beogradskim ulicama zarađuju umetnici svirajući harmoniku, usnu i dugmetaru, gitaru, violinu, frulu; prosjaci koji traže milostinju svojim fizičkim hendikepima, dirljivim pričama ili upornošću; prevaranti i lopovi
Izjave nedelje za godinu 2011.
Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, ovogodišnji je pobednik rubrike "Ljudi vreme", sa četiri izjave. Mesto vicešampiona zauzela su tri govornika: Boris Tadić, predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Prošle godine bilo je pet šampiona rubrike "Ljudi vreme", sa po dve izjave: Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova
Mitologizacija i rastakanje grada
Divlji Dorćol
Postoji opasnost da novi talas interesovanja za Dorćol i njegovo nikad dovoljno opisano nasleđe u stvari nikad neće otkriti "tajnu" koju sa sobom nosi ovaj deo grada – nego je uništiti. U poslednjih par godina opet se ruše stare zgrade, rastače se s nerazumevanjem ono što je bilo, a mitologizacija neopozivo gazi pred sobom jedan kulturni fenomen koji je obeležio Beograd
Roman – Dok ne padne noć
Ljuljanje, nežno
Majkl Kaningem je izvanredno transcendirao temu od koje se može napraviti doslovno sve: od nagvaždanja iz "ženskih" ili "muških" magazina, pa do "Lolite" ili "Smrti u Veneciji"
Reporterska beležnica 2011, ili Best of po ličnom izboru
Ovo je Srbija
Otmeno ispijanje vina, Ministar kulture na Sajmu šljiva, Dačić sa Predsednikom u Nastavnom centru, gospodin Dragan Marković na Svom terenu...
Intervju – Anita Mančić, glumica
Šta je život
"Htela bih da sam Šekspirova Luda, da mogu da kažem istinu, da je upakujem kako ja hoću, pa da me onaj koji ume da čuje – čuje, a da onog koji to ne ume – nasmejem"
Srbija 2011.
Deset događaja
Deset događaja – Zemlja Srbija, 2011.
Zezanje krize u godini popisa
Godina u kojoj su neki čekali kandidaturu, neki otvarali Most na Adi, neki se slikali u prototipu "fijata el zero", neki tražili Dražin grob i otkrivali stara stratišta, neki prebrojavali Titove stvari tri decenije posle njegove smrti, neki tražili dedinu čast, neki dedin orden, neki dedinu kuću, neki našli generala Mladića, mnogi gledali turske sapunice, većina se bavila efemernim temama, jedan opasno postio pred Vaskrs, jedan pobeđivao, a mnogi, kako i naslov kaže, zezali krizu – dok je kriza tresla Evropu
Humanost na delu
Otvorena nova Roditeljska kuća
U beogradskom naselju Senjak 13. decembra otvorena je Roditeljska kuća u kojoj će deci oboleloj od raka biti omogućeno da borave u kućnoj atmosferi tokom trajanja lečenja i primanja terapije, a roditeljima iz unutrašnjosti da budu uz svoje mališane
Intervju – dr Zoran Rakočević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije
Nema čekanja, ima lekova
U Srbiji se svake godine registruje oko 32.000 novoobolelih od raznih oblika kancera, a oko 20.000 pacijenata umire od ove bolesti. Čak 40 odsto svih obolelih leči se u Beogradu, na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. U toku je ispitivanje koliko su pacijenti zadovoljni ovom zdravstvenom ustanovom