"Moja uloga biće da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu Grupu u zoni od Beča do Vladivostoka. Za mene je profesionalni izazov odgovor na pitanje da li ćemo među sadašnjih 600 i dodatnih hiljadu zaposlenih u Meridijan banci naći bar nekoliko stručnjaka koji će sutra biti šampioni svetskih finansija"
Bankarska fešta u Beogradu imala je i, davno pripremljenu, poslovnu dimenziju. EBRD i Evropska investiciona banka domaćine su "častili" paketom povoljnih kredita u zbirnom iznosu od oko 250 miliona evra
Da li je u Srbiji ponovo na delu državni teror prema medijima, kako tvrdi vlasnik "Kurira", ili tajkuni pokušavaju da ruše vladu da bi zaštitili svoje interese i pobegli od ruke pravde, kako veruju u G17 plus
Za razliku od zemalja u okruženju, kod nas nije česta praksa tzv. skvotiranja, odnosno u dogovoru sa lokalnim vlastima privremenog zauzimanja praznih a korisnih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti. Ipak, neke inicijative postoje
Vrtoglava slava Cece nacionale počinje tek posle udaje za najozoglašenijeg paravojnog komandata na Balkanu
Samohrana majka Država ne može više hraniti svoju glomaznu kći Železnicu, tako da ova konačno mora sama da se otisne u svet, ma koliko joj to bilo teško
Od devetog Samita nesvrstanih zemalja 1989. godine do danas, Beograd nije bio domaćin toliko velikog i važnog skupa kao što je godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)
Prvo, kako nego kapitalno, Ravnu goru pohodili Velja, Verkan i Unuk, onda se, sledećeg dana, kako nego državnički, sa svojim Ministrom, pojavio Vuk Drašković. Stvar je, dakle, po ko zna koji put, bila kapitalno – srpska
"Gđica Atanasijević je možda kriva što je do sada dala 250 naučnih dela, originalnih i savesnih, i što je bila najmarkantniji naučnik na našoj Alma mater... Odbacivanje ove žene sa univerziteta je nepobitna bruka naše nauke..." (filozof Vladimir Dvorniković)
Moglo bi da se postavi pitanje opravdanosti i nužnosti "prodaje državnog kapitala" u osiguravajućim društvima u situaciji nesređenog i slabo razvijenog tržišta
Ivo Andrić je između dva svetska rata bio visoki službenik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Iz rukopisa knjige Andrićeve godine u diplomatiji Miroslava Karaulca, jednog od najozbiljnijih i najpouzdanijih proučavalaca dela i života Ive Andrića, "Vreme" ekskluzivno objavljuje poslednje poglavlje ove studije koje se odnosi na najkontroverzniji deo Andrićeve diplomatske karijere – njegovo službovanje u Berlinu u periodu između 1939. do 1941. godine, u kojem se otkrivaju neki do sada nepoznati detalji iz piščeve biografije
Možda je u školskoj arhivi još moj pismeni gde o sebi pišem kao o cariniku koji je istovremeno i mađarski i jugoslovenski: putnik samo jednom otvara torbu i samo jednom plaća carinu, bilo da ide u Mađarsku ili iz Mađarske
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
Malo ko od nas može drugačije da zamisli našu ili svetsku prošlost, pogotovo Drugi svetski rat, mimo slika iz filmova. Te slike i predstave su toliko jake da dolazi do sasvim paradoksalnih obrta: na primer, dovoljno je setiti se ravnogorskih majskih teferiča i videti da u našoj zemlji današnji sledbenici ravnogoraca svoj vizuelni imidž neguju po ugledu na filmove Veljka Bulajića i TV drame Save Mrmka
"Očekujemo da ćemo osigurati participaciju u vlasti u mestima gdje Srbi imaju većinu, ali i gde je nemaju. Mi jesmo manjina ali, i po ustavnom zakonu i po broju, imamo prava na donošenje odluka"
Uoči Donatorske konferencije za zaštitu i obnovu kulturnog nasleđa na Kosovu, u Prizrenu je, bez prisustva nadležnog episkopa, počela obnova hrama Bogorodice Ljeviške, kandidata za Listu svetske kulturne baštine
Zašto je dr Ksenija Atanasijević, značajni filozof i prevodilac filozofske literature, prva univerzitetska nastavnica u Kraljevini Jugoslaviji koja je ostavila impozantan opus od oko 400 bibliografskih jedinica, ekskomunicirana sa Beogradskog univerziteta 1936? Zašto je raznim smicalicama akademskih koterija, intrigama kolega intelektualno inferiornijih od nje, koji su pribegavali i nezakonitim radnjama, prekinuta profesorska karijera ove briljantne naučnice, koja je uz Isidoru Sekulić i Anicu Savić-Rebac smatrana "najučenijom srpskom ženom"? Odgovore na ova pitanja pruža monografija Ljiljane Vuletić Život i misao Ksenije Atansijević koja se upravo pojavila iz štampe
Ivica Dačić, predsednik glavnog odbora SPS-a. ("Politika")
Jedni su španskom borcu oduzeli ulicu s njegovim imenom, drugi su mu je vratili; i jedni i drugi svojim ponašanjem samo reflektuju moralnu bedu, lažnost i kukavičluk svoje pozicije
Ustavno proglašeni doživotni predsednik SFRJ ostvario je san svakog advertajzing stručnjaka: da stvori i danas živ kult ličnosti, na koji su se "primali" razni slojevi stanovništva, kako u zemlji tako i u inostranstvu
O zapostavljenoj simbolici istorije sindikalnih borbi i o tome da li je ovaj divlji kapitalizam bolji ili gori od onog u kome se odvijala sledeća priča
Srbi u Slavoniji i Baranji ne veruju više nikom. Na najavljenu reintegraciju u Hrvatsku oni reaguju instinktivno – tovare stvari na traktore i kamione i odvoze ih u Srbiju. Potom se vraćaju nazad i sa strahom očekuju rasplet
Dok sedite u vozilu gradskog prevoza i zamišljeno gledate kroz prozor, sa nekog bilborda osmehuje vam se lice poznatog novinara, ušuškanog između reklame za jogurt i reklame za banku koja daje kredite bez žiranata. Otvorite novine, kad isto to. Računica je prosta: ako vas ima na bilbordima i u novinama, uz to i radite na televiziji, pa vas ljudi prepoznaju na ulici, to bi trebalo da znači da ste – zvezda
Jopet se, pravim i istorijskim povodima, sastao, ovog puta ovim redom, crkveni, državni i vojni vrh, plus prestolonaslednik, pa su i odlučili da nastave da se sastaju dok svi ne savladamo gradivo i spremno uđemo u Evropu
