Vasiljević: "Spomenik će biti mesto okupljanja onih koji poštuju žrtve pale za slobodu otadžbine i srpskog naroda u poslednjim ratovima"; Tomić: "Učesnicima u ratu nudi se spomenik koji treba da im nadomesti gubitke za sudelovanje u jednom projektu koji je uništio živote svojih građana, a koji je od početka bio osuđen na propast"
Bez obzira na to šta će se događati do kraja izbornog procesa, mora se reći da su ovi izbori nekako dosadni i na njih se, barem u ovoj fazi, više "pale" političari nego građani. Njima, političarima, karijere i životni standard zavise od uspeha ili neuspeha, a građaninu nije baš jasno šta dobija ako pobede prvi ili drugi
Nikoga ne zanima pozadina cele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništićemo te ne birajući sredstva
Zahtev za rehabilitaciju Milovana Đilasa je odraz želje da živimo u nešto pristojnijem društvu, kaže jedan od podnosilaca zahteva, advokat Nikola Barović: "Ne treba Đilasu rehabilitacija, on nikad nije ni bio upitan, osim za one koji su ga sudili, a i za ove koji ga nisu po sili zakona rehabilitovali"
Mada su po svim istraživanjima glavni favoriti Đilas i Vučić, nijedna lista neće dobiti apsolutnu većinu pa će opet kao i pre četiri godine o gradskoj vlasti odlučiti "mali"
Čedomir Antić, istoričar, komentariše uspeh televizijske serije "Sulejman Veličanstveni" kod srpskih gledalaca ("Politika")
Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu
Slušajući zakletve ko s kim neće posle ovih izbora, valja se podsetiti kako su na samom početku višestranačja u Srbiji, ali i kasnije, izbore vodili Zoran Đinđić i Slobodan Milošević, jesu li izbori tada bili nešto sudbonosniji od današnjih "sudbonosnih", kakve su se tih godina "neprincipijelne koalicije" pravile, ko je koga podržavao "ispod žita" a ko koga javno
Vodećim političarima na vlasti se u jednom trenutku učinilo da je guverner Šoškić "zaboravio" da je devizna nervoza ono što je sada najmanje potrebno vladajućoj koaliciji, koja treba da prebrodi reizbor, a koja narodu na istinu izlazi usred veoma ozbiljne ekonomske krize
"Prostor se mora osvojiti. Ova zemlja pripada tim mladim ljudima, prema tome, ući u prostor znači ući u svoju zemlju"
"Već sada znam da ću se jednog dana ponovo vratiti novotalasnoj muzici, ali sa suvremenim sadržajem i temama koje su aktuelne. Vjerovatno ću ponovo aktivirati Lačni Franz s novom ekipom i s originalnim gitaristom kao gostom. Nadam se boljoj budućnosti i nekim novim talasima"
Kako mi nadomak Čente umalo nije stalo srce pre bekenda koji me je zatekao na samoj bankini
Idealističku ideju o ujedinjenim evropskim nacijama i zajedničkom evropskom identitetu, usled ekonomske i finansijske krize potisnule su rasprave o tome ko će čiji budžet i na koji način da kontroliše i kako da se sankcionišu budžetski prestupnici. Evropska unija s jedne strane sve više srasta, ali iz nužde, a ne kao rezultat razvoja evropske svesti. A s druge strane deli se na države prvog i drugog reda. Što se proširenja tiče, nestalo je svakog entuzijazma
Dva su pitanja koja nedeljama unazad uznemiravaju predizbornu Srbiju – da li će se predsednički izbori održati kad i parlamentarni i ko će biti kandidat demokrata za premijera
Saradnici Centra za studije mira u Beogradu analizirali su udžbenike istorije iz kojih uče ovdašnji đaci i njihovi vršnjaci na Kosovu
Posao sa multinacionalnom kompanijom Fijat više nas, u svakom smislu, približava Evropi nego kačenje zastava po banderama, kao što je nesporno da su i Tadić i Dinkić videli šansu da ženevsku promociju iskoriste za izbornu kampanju
Loše bi bilo da Srbija nije dobila status kandidata, ali to je neće bitno približiti članstvu u EU, niti to znači da se u jednom trenutku od Srbije neće zahtevati da prizna Kosovo ili da zaboravi članstvo u briselskim institucijama
Milutin Mrkonjić ministar za infrastrukturu (B92)
Srbiji je potrebna nova strategija državnog razvoja koja ne može biti zamenjena idejom da postanemo deo Evropske unije, jer ovakvi kakvi smo ništa im ne trebamo, kao što ni oni nama ne mogu pomoći ako sami sebi ne pomognemo. Ne mislim pritom na samopomoć kakvu primenjuju muftija Zukorlić, pa i ministar Dačić
"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"
Rasim Ljajić o Muameru Zukorliću, koji je na svom Fejsbuk profilu postavio video-klip nazvan "Muftijin emanet", u kome je poručio šta će se dogoditi u Srbiji ukoliko bude "likvidiran". ("Blic")
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu ("Kurir")
Možda ne umemo da se organizujemo protiv Demokratske stranke, ali bismo sigurno umeli protiv SNS. Izbori ne služe samo tome da dođu bolji, jer se to unapred i ne zna baš tačno, sem u ekstremnim situacijama, nego da se kazne oni koji su loše upravljali i naneli štetu društvu
"Ne znam da li postoji profesija u kojoj imate manje slobode da radite svoj posao na način na koji mislite da treba nego što je to nastavnička. Bila sam potpuno šokirana kada mi je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluaciju rekao da oni uopšte nemaju kurikulum. To znači da ne postoji plan i program u školama, Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA testovima. Bojazan da će popuštanje dizgina stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovom da se nastavnici osposobe da preuzmu odgovornost, što sada nije slučaj"
Ako bi se poštovao Zakon o visokom obrazovanju, od ove školske godine "bolonjci" bi morali da sakupe svih 60 bodova da bi upisali narednu godinu studija. Prema analizama Beogradskog univerziteta, otprilike petina studenata je u stanju da ispuni ovaj zahtev. Drugim rečima, ako se bude išlo po Zakonu, ponovo slede štrajkovi. O drugim posledicama i da ne govorimo. Ako se bude pratilo stanje na terenu, dolazi se do pitanja koje je pre nekoliko dana postavio rektor BU Branko Kovačević: šta je smisao reforme ako je sprovodimo polovično? I postoji li volja da se ona dovrši
Sada kada smo dobili Smederevsku železaru nazad za 1 dolar, taj posao bi, kad bi se šalili, ispao veoma profitabilan. Problem je što ova željezara sa svakom tonom čelika proizvodi gubitak od oko 100 dolara. To znači da će njen opstanak, dok se ne nađe novi kupac, poreske obveznike Srbije godišnje koštati, brat bratu, deset milijardi dinara godišnje
