Portret savremenika

Uroš Mišić:Državu na informativni razgovor

Dve slike bile su upečatljive: najpre, početkom decembra 2012. godine, ispred Kazneno-popravnog zavoda Zabela u Požarevcu, te apsane sa tradicijom, zagrljaj pomilovanog Uroša Mišića, 25 godina, sa jednom devojkom, njihov hitri ulazak u limuzinu i odlazak sa tog mesta; druga slika je sa Zvezdine proslave osvajanja Kupa Radivoja Koraća ovog februara na Kalemegdanu, u Beogradu, gde vidimo Mišića kako sa drugarima drži veliki transparent

Lični stav

Kakva nam je parlamentarna reforma potrebna

Šta nam je onda činiti da izbegnemo dve opasnosti – prvu: parlament sastavljen od demagoga i cirkusanata – i drugu: parlament sastavljen od sterilnih i nabeđenih elitista, koji neće imati produktivan odnos sa građanima

Povodom smrti Miće Orlovića

Nasleđeno i stečeno

Misliti da je govor(iti) nešto sasvim obično jer to može gotovo svako pogrešno je isto koliko i to da bi svako mogao da svira klavir samo kad bi vežbao

Kuda idu divlje svinje

Prazna priča u punoj sali

U Srbiji je na snazi Zakon o GMO kojim se zabranjuju uzgoj i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama, koji će, tako se čuje, biti izmenjen jer, prosto, nije u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Tim povodom je u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Srbije održano Drugo javno slušanje na temu "Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje". Svašta je tu moglo da se čuje

Avganistan u slikama

Plači, voljena zemljo

Gorka ironija je da se iz Evrope do Avganistana, i svuda po toj zemlji, pre 40 godina putovalo bez problema, a da običan putnik sada taj put ne može da prođe nikako. Ironija je i da, uz internet, satelitske programe, mobilne telefone, svet o Avganistanu sada zna manje nego tada

Kako je sve počelo

Dan ljubavi i vina

"Godina 1986: obišli smo vinograd, ama kakvi popovi, to niko nije smeo ni da pomisli. Skoro da je sve bilo polutajno. Ali, imao sam podršku generalnog direktora, čak je i Televizija Beograd došla i sve snimila. Danas tvrdim: to je bila prva javna slava u Srbiji"

Ubistva novinara

Veranova i Acina komisija

Hoće li jedna vladina Komisija rasvetliti nešto što država i njeni organi nisu mogli da rasvetle od, hajde da kažemo, 1994. do danas? Je li to pitanje čuvene "političke volje" ili pokušaj pranja biografija

Afera kao politički detonator

Predizborna kakofonija

Ivici prete maricom, a opozicija traži vanredne izbore, za koje vladajuća garnitura tvrdi da ih neće biti, mada je u to teško poverovati

Društvo

Prva beogradska sveštenica

Reagovanje – »O novcima i novinarima«; VREME 1151 (1)

O novinarstvu i ratnoj propagandi

Propast »Beograd filma«

Od »Balkana« pa do »Jadrana«

Sudbina najstarijeg i vodećeg srpskog preduzeća za filmove konačno je dobila svoj epilog: operacija uspela, pacijent umro

Lični stav

O novcima i novinarima

Je li tekst "Di su naši RTV novci" bio pokušaj medijske kritike ili deo političke taktike? Medijski hitac u nekom drugom, većem i važnijem ratu nego što je borba za profesionalno novinarstvo? Ako jeste, a rekla bih da jeste, onda vam svima poručujem da je našoj profesiji već muka od tog ratovanja preko naših leđa. Obično nam to rade političari, ali neretko i naše kolege novinari nastupaju pre svega kao simpatizeri određenih političkih i finansijskih projekata

Naši

Intervju – Dr Kristof Bajer, potpredsednik Upravnog odbora Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ)

Nastavak dobre saradnje

Jednom vojvođanskom proizvođaču organske paprike nemački partner otkupljuje čitav prinos. To je suština saradnje kakvu GIZ podstiče: da podrži mala i srednja preduzeća da proizvode po visokim standardima Evropske unije i Nemačke, da ih poveže sa nemačkim partnerima i tako ih uvede na evropsko tržište

Ivo Andrić

Njegoš kao tragični junak kosovske misli

Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine

Kriminal, politika i obrnuto

Na koga misli

Insinuacije po medijima o tome koga će sve odbegli narko-baron da drukne, po istom modelu kao što je svojevremeno najavljivano Legijino svedočenje, inaugurišu kriminalizovanje oponenata kao model političkog delovanja, jačaju neodgovorni populizam, a javni život pretvaraju u taoca afera i podmetanja

Ratno vazduhoplovstvo Srbije

Sto godina uzleta i padova

Kada smo pre više od šest godina tekstu u "Vremenu" dali naslov "Hej, vojnici, vazduhoplovci, čelična krila naše armije", nikome nije palo na pamet da će ta pesma, spevana avijaciji države koja više ne postoji i od koje se novonastale uglavnom ograđuju, dići na noge poslovično mirnu i hladnu – kakva se očekuje na događajima te vrste – publiku na svečanoj akademiji održanoj povodom obeležavanja 100 godina vojnog vazduhoplovstva u Srbiji u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Nuspojave

Šta govori gromoglasna ćutnja

Kako je moguće da smena Ksenije Radulović nije vest, a kamoli Tema, dok je smena Sretena Ugričića bila neviđeni skandal?

Intervju – Ivana Cici Dimić, upravnica pozorišta »Atelje 212«

Talenat ne zavisi od vremena

"Da će nam biti lako, neće, ali potrudićemo se. To uvek možemo, a ništa nam drugo i ne preostaje"

Smijurijada

Mada sam svoju pamet mogao i na nečem značajnijem pokazati

Kako ovo, a kako ono? Najbolji odgovor dade Aca Lukas, navodeći Olivera Dragojevića, koji ne živi sa galebovima. Smisao je u tome da njega svi znaju po pjesmi Moj galebe, ča nije njegova, nego od Zuppe/Runjića, međutim, ljudi često poistovjećuju pjesmu i pjevača, pa to ovaj na umu ima i na to primjedbom cilja. Štoviše, Dragojević nije skladatelj, niti radi pjesme, Moj galebe ga je napravila, kao Kokera Mala pomoć mojih prijatelja, izuzev, naravno, nenastupanja u Srbiji, jer to mu je najveći uspjeh u životu, pošto su Dragojevići čisti Srbi. Otud Homer smatra kako se čovjek pod stare dane vlastitom bijedom napaja u nedostatku ičeg boljeg čime bi nadomjestio zonu sumraka. U svakom slučaju, Dragoević i Dean mu dođu na isto, ubace "j" i na konju su

Knjige – Pohvala ljubavi

Četvrta ljubav Alena Badjua

Knjiga Alena Badjua govori o ljubavi, a napisana je u formi intervjua. Badjuov sagovornik je Nikola Trung, a knjiga je nastala iz javnog intervjua održanog 14. jula 2008. godine u sklopu teatarskog festivala u Avinjonu. U uvodu knjige Badju navodi kako je knjiga zapravo elaboracija onoga što je tog dana izrečeno, a da se trudio da tekst sačuva spontan ritam, jasnoću i energiju. Trud je, kako se to kaže, urodio plodom

Slučaj Mišković

Feliks Đeržinski iz našeg sokaka

Korupcija je zaista rak-rana srpskog društva i države i nimalo nije sporno da svako ko se bori protiv nje mora dobiti podršku. Izvesno je i da Miroslav Mišković mora da odgovara za ono što mu Tužilaštvo stavlja na teret. Problem je, međutim, kada cilj antikorupcijske kampanje postane sticanje i učvršćivanje političke moći licenciranjem ko je podoban, a ko ne, ko je pošten, a ko iskvaren i potkupljen

Umetnost – japansko-srpski susreti

Zbirka japanske grafike u Narodnom muzeju

U Narodnom muzeju u Beogradu čuva se dragocena zbirka japanske grafike

Izdavaštvo

Prevodi japanske književnosti na srpski

Intervju – Goran Stefanovski, pisac

Nove antene prenose stare laži, a istina se širi od uva do uva

"Jesam Balkanac i ne bih to menjao nizašta drugo. Ali istovremeno pokušavam da osvestim šta to meni znači. Ne volim fundamentalne pripadnosti bilo čemu, ne volim kada se stvari navodno ‘podrazumevaju same po sebi’. Volim Balkan, ali kako Marija Todorova kaže, bez potrebe da budem ponosan na njega, niti da ga se stidim. Ali, ajmo malo biti ponosni!"

Kosovo – Pitanje prelaza

Kad se na Jarinju nije dogodio narod

Bilo je naivno verovati da će izgradnja novog "integrisanog prelaza" na Jarinju proći bez problema, baš kao što je naivno bilo verovati da će bilo kakav protest sprečiti njegovu izgradnju

Privatizacija i priključenija

Nemoguća misija – dekontaminacija privatizacije

"Katastrofalna posledica je i to što je skoro cela društvena privreda Republike Srbije u periodu 2002. do 2011. prodata za bednih 2,6 milijardi evra, prihod od privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji je manji od bogatstva bilo kog ozbiljnijeg evropskog vlasnika kompanije ili ‘čuvenijeg’ ruskog tajkuna, da se i ne poredi sa bogatstvom vlasnika Majkrosofta"