Ko nam nudi patku

Poslednja akcija pokreta Ne da(vi)mo Beograd bila je donošenje velike žute patke na plato ispred Narodne skupštine, 2. aprila. Patku su aktivisti doneli zbog početka sednice na kojoj je trebalo da se raspravlja o zakonu koji će da legalizuje projekat „Beograd na vodi“.

foto: marko risović

Ta patka nije prva aktivnost pokreta Ne da(vi)mo Beograd. Ova grupa mladih ljudi od početka prati aktivnosti na projektu „Beograd na vodi“, ukazuje i reaguje na malverzacije i probleme i izveštava javnost o tome. Pokret čine organizacije i pojedinci koji se bave urbanim ili kulturnim politikama. Među njima su arhitekte, politikolozi, urbanisti, dizajneri, kulturni radnici, studenti…

„Pokret vidimo kao koaliciju organizacija i pojedinaca zainteresovanih za razvoj grada koji ne pristaju na konstantno povlačenje pred interesima mutnih dilova investitora i političara u kojima na kraju javni interes uvek završi kao kolateralna šteta“, kaže za „Vreme“ jedan od aktivista pokreta – Radomir Lazović.

„VREME„: Šta patka ispred Narodne skupštine simboliše?

RADOMIR LAZOVIĆ: Patka simbolizuje lex specialis, ali i ceo projekat „Beograda na vodi“. I jedno i drugo mi vidimo kao veliku prevaru ili patku na koju ne smemo nasesti.

Otpor prema izgradnji projekta „Beograd na vodi“ jeste definisao i oformio našu grupu, međutim, ona je postojala i pre ovoga. To su ljudi koji su se na različite načine bavili razvojem grada i uključivanjem građana u taj proces, analizirajući i kritikujući postojeće trendove u planiranju i izgradnji, upotrebi javnih prostora, kulturi i stanovanju. Reagovali smo i na predloženi projekat Zahe Hadid na prostoru Beko fabrike, koji je trebalo da zatvori vizure Kalemegdana, na netransparentne procedure u davanju u zakup gradskog poslovnog prostora, na nedostatak prostora za kulturnu produkciju, na manjak socijalnog stanovanja, dajući predloge za zajedničku stanogadnju, kao i ukazujući na privid uključivanja građana i demokratičnosti pri donošenju odluka o urbanističkom planiranju.

Smatrate da je „Beograd na vodi“ jednako štetan kao i nabrojani projekti?

Nakon prikupljanja svih informacija i analiza koje smo inicirali ili na koje smo naišli, zaista možemo da tvrdimo da je ovaj projekat, u urbanističkom, arhitektonskom i proceduralnom smislu, u potpunosti štetan po javni interes.

Mi smo, dakle, ogromnom žutom patkom želeli da simbolično pokažemo da je obmana u kojoj premijer i gradonačelnik u ulozi promotera učestvuju očigledna. Ne želimo da nasednemo na patku, da poverujemo u obećanja koja služe da nam skrenu pažnju sa argumenata i ozbiljnih problema na koje stručna javnost upozorava. Zaista šaljivo i neuverljivo izgledaju premijer i gradonačelnik kada se utrkuju ko će licitirati sa većim brojem novih radnih mesta, većom koristi po srpsku privredu ili pričama o prijateljima sa istoka koji nam čine usluge. Umesto patke koju nam nude, radije bi pogledali ugovor sa investitorom, računicu ekonomske isplativosti, garancije, rizike, vlasničku strukturu investicije…

Patka je simbol prevare, ali i otpora bahatosti, samovolji i silovanju jednog grada ili, bolje reći, cele države, zarad interesa pojedinca. Patka je ono što ostane da pluta kada nas potope s gradovima na vodi.

Pokret Ne da(vi)mo Beograd je pominjao i premijer Vučić tokom govora u Skupštini. Da li ste do sada dobili neku od etiketa koja bude zalepljena svima koji postavljaju pitanja ili ne misle isto kao vladajuća politička grupa? Na posletku, patka je žuta…

Oni koji razumeju samo partijsko zapošljavanje, partijsko prepucavanje i partijsko-kumovsko poslovanje, ne mogu ni razumeti da je ovaj otpor iznad svega toga. Zato bih im prepustio da se bave organizacijom botova i lažnih slučajnih prolaznika u lažnim TV prilozima, a mi ćemo se baviti argumentima.

Što se opozicije tiče, da ona zaista postoji, možda ne bi ni bilo potrebe da mi radimo to što radimo.

Šta je, dakle, problem sa „Beogradom na vodi„?

Problemima projekta „Beograd na vodi“ smo se detaljno bavili u prvom broju našeg glasila „Ne da(vi)mo Beograd“ i čiju izradu smo inače finansirali iz sopstvenih sredstava. Opisali smo ih sa arhitektonskog i urbanističkog ugla, sa saobraćajnog i ukupno društvenog. Pisali smo o posledicama i rizicima predloženih rešenja. Ono što je glavni zaključak iz tih analiza jeste da je projekat Beograd na vodi nepopravljiv i da ga u potpunosti treba odbaciti. U vezi sa tim ne sme biti kompromisa.

Glavna zabluda, koju su promoteri premijer, gradonačelnik i svita uspeli da plasiraju u javnosti jeste da će ovaj projekat doneti neka radna mesta ili pokrenuti privredu. Nakon toga, vi se zamislite: ako je 20.000 radnih mesta ili tri milijarde evra investicije u pitanju, onda je to dobra cena za urbanističko-arhitektonsko-saobraćajni kolaps grada. Međutim, to je lažna dilema. To je patka. Ove brojke su tu da vam skrenu pogled sa problema, rizika i protivzakonitih, koruptivnih radnji koje se sprovode. Cilj je da se tim velikim brojevima skrene pažnja sa cene koju će grad, odnosno Beograđani da plate.

Ukoliko nadležne pitate kako su došli do tog broja radnika, zašto ne postoji ugovor kojim se definiše ova investicija za „Beograd na vodi“, koji deo sredstava u ceo posao unose grad i država, kako se deli profit, ko snosi rizike, onda bivate proglašeni za plaćenike tajkuna; ako pitate koliko košta izmeštanje autobuske i železničke stanice, neophodna infrastruktura i raščišćavanje terena, ko to plaća i kako su izabrana preduzeća koja to sprovode, onda ste ljubitelj trošnih udžerica i protiv modernizacije; ako ukažete na povrede zakona, lažiranje javnih rasprava, manipulacije izjavama stručnjaka, onda ste protiv napretka…

Izglasavanjem lex specialisa u Narodnoj skupštini, Beograd na vodi će dobiti još jedno pravno utemeljenje. Iako su procedure kojima su izrađeni i drugi strateški dokumenti bitni za Beograd na vodi – sumnjive, sam projekat nije protivzakonit…

To je zamena teza. Projekat je, zapravo, u potpunosti protivzakonit. On je nastao nasiljem nadležnih nad zakonima, urbanističkim planovima i procedurama.

Za početak: sprovedena je kampanja bez neophodnih dozvola za postavljanje jarbola i mega bilborda („Slavimo Beograd“), renoviranje čitave zgrade Geozavoda je izvršeno samo sa dozvolom za rekonstrukciju fasade, postavljen je lažni promotivni štand, koji je u stvari restoran ili kafana… To su, međutim, sitne stvari prema pravljenju urbanističkog i pravnog haosa koji je usledio. Nigde na svetu nije praksa da se planski dokumenti menjaju po projektu investitora. Još manje po maketi.

Dakle, prvo je privremeno veće Beograda, van svojih ingerencija i nezakonito, pokrenulo izmene Generalnog plana Beograda (GUP) iako je u proceduri već postojao jedan plan na kome se radilo pre „Beograda na vodi“. Mi smo tada, sa zainteresovanim građanima, podneli preko 2000 primedbi na Predlog izmena tog GUP-a. Javna sednica na kojoj smo argumentima branili ove primedbe trajala je oko sedam sati, a odgovori nadležnih bili su uvek isti: primedbe su, pod izgovorom neosnovanosti, odbijene.

Kakva je to farsa i izvrgavanje procedura besmislu govori, recimo, podatak da je istim rečima odbijena i primedba da planom predviđeni niski pešački most onemogućava plovni put Save. Ili ona koja zahteva da se pre stavljanja železničke stanice van funkcije, mora obezbediti nova…

U drugom činu, Vlada je inicirala donošenje Prostornog plana područja posebne namene za projekat „Beograd na vodi“ (PPPPN). Ponovo protivzakonito, jer je bilo jasno da se za ovakav projekat ne može donositi prostorni plan niti utvrđivati javni interes. Prostorni planovi se donose za projekte kao što su auto-putevi, hidrocentrale i drugi objekti od neospornog značaja za društvo i državu. „Beograd na vodi“, koji će da gradi privatni investitor i za komercijalne svrhe, to svakako nije.

Na PPPPN smo podneli preko 1800 primedbi. Kako smo znali da će nadležni ponovo obesmisliti javnu raspravu, protestovali smo bukom, šlaufima, mišićima, dušecima, rekvizitima za plažu… Simbolički smo hteli da poručimo da se građani moraju udružiti i pružiti šlauf Beogradu kako bismo ga spasli od davljenja.

Treći i poslednji čin je donošenje lex specialisa – Predloga zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Dakle: eksproprijacija zarad izgradnje isključivo komercijalnog projekta, suspenzija zakonodavstva za potrebe jednog investitora, svojevrsna kapitulacija javnog interesa…

„Beograd na vodi“ je opasan zidom netransparentnosti. Kako dolazite do dokumenata i informacija? Da li odgovorni u Gradu, Republici i preduzeću Beograd na vodi odgovaraju na vaša pitanja?

Uprkos kontrolisanim medijima, ovako veliku i očiglednu prevaru, netransparentnost i ugrožavanje grada nije moguće sakriti. Zbog toga, mi u svom radu imamo veliku podršku javnosti. Ljudi nas kontaktiraju preko društvenih mreža ili lično, nudeći razne vidove pomoći, od materijalne preko robne do raznih vidova nekog korisnog rada. Imamo i podršku stručne javnosti koja dolazi i od pojedinaca, ali i od organizacija poput Akademije arhitekture Srbije.

Ostale informacije dobijamo koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kako to ide, možda najbolje govori odgovor koji smo dobili od Agencije za prostorno planiranje koja nam je odgovorila da Master plan projekta ne postoji, a u referencama PPPPN-a, koji su sami izradili, pozivaju se na njega. Zaista smo skupili jako mnogo sličnog materijala, malverzacija, poluistina ili neistina kojima se služe.

Možda najveće iznenađenje za nas jesu pojedini zaposleni u institucijama koje imaju odgovornost da zaštite javni interes od samovolje i bahatosti koje imamo na projektu „Beograd na vodi“. Oni pod pritiscima i plašeći se za svoja radna mesta propuštaju da reaguju na to, ali nam neretko tajno ili neformalno ukazuju na nove probleme ovog projekta, na povrede procedura i zakona, dostavljaju dokumenta i pružaju podršku.

Šta ćete da radite sa patkom nakon izglasavanja lex specialisa?

Možda će nam patka još neko vreme biti potrebna kao simbol ove prevare i otpora. Međutim, siguran sam da ćemo se, uz podršku javnosti, odupreti mutnim radnjama političara i investitora, da ćemo tako promovisati legalne i transparentne principe razvoja grada, da ćemo time doprineti da naše društvo postane solidarnije, pravičnije i humanije i da će patka otploviti Savom, da se nikada više ne vrati.