Vlada Srbije će u četvrtak glasati o izmenama Zakona o eksproprijaciji. Osnovni sud u Valjevu je po tužbi pokreta „Marš s Kolubare“ izdao privremenu zabranu za rad kompaniji Euro Litijum Balkan
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
U mnogim dešavanjima na “balkanskoj ruti” prethodnih godina kršene su brojne odredbe međunarodnog prava, te su se vlasti nekih država ponašale u suprotnosti sa preuzetim međunarodnopravnim obavezama. To je rezultiralo ostavljanjem izbeglica i migranata bez adekvatne pravne zaštite, pa su kontinuirano izloženi brojnim rizicima sa neizvesnim ishodom
Piran i Portorož, i priče o Draganu Sakanu, gradonačelniku iz Gane, Tintoretovom trgu, o potencijalnoj saradnji, ribarskim brodicama sa crnim zastavama, i o hotelima srpske MK grupe
Kako predlog najnovijih mera koje bi mogle da povećaju broj stanovnika naše države objašnjava ministar Ratko Dmitrović, kako nauka, a kako građani, i zašto, navodno, ljudi s više dece više vole decu od onih koji imaju samo jedno dete
Socijaldemokrate, Zeleni i Liberarali su u sredu predstavili koalicioni sporazum na kome će počivati nova vlada. Na 117 strana su utvrđeni glavni ciljevi, od borbe protiv pandemije i smanjivanja štetnih gasova, do zaštite vukova i normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.
Grafikon na naslovnici "Njujork tajmsa" prikazuje da je gorivo u Americi poskupelo za polovinu, gas za trećinu, meso za četvrtinu, a onih nekoliko stvari koje će kupci poneti sa sobom u kesama sa prepoznatljivim logom porodičnog lanca prodavnica D’Agostino – najmanje za petnaestak procenata. Sjedinjene Američke Države beleže najveći inflatorni skok od davne 1990. godine
Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd
Balkan Bordello, Jeton Neziraj, režija: Bljerta Neziraj, koprodukcija: La MaMa Theatre, Njujork, Atelje 212 Beograd, Ćendra Multimedia Priština, Moj Balkan Njujork i Beograd
Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon
U Srbiji postoji više murala sa Mladićevim likom, neki od njih su nastali i pre vladavine Vučića i SNS-a, ali sam, barem načelno, mogao da prepoznam zvaničan stav države prema temi ratnih zločina. Danas ne mogu
Na zidu je haški osuđenik Ratko Mladić. Ispred zida su neki nimalo bezopasni mladići. Okolo je policija, a iza policije država. Ista je to država koja stoji i iza Pinka i Hepija, koja dozvoljava štandove Kapetana Dragana, koja leži na vakcinama, koja gura u javni prostor Branimira Nestorovića
Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji
Srećko Mihailović podseća da je filozofkinja Agneš Heler uoči izbora u Mađarskoj 2018. kazala ovako: "Ako se opozicioni lideri sada ne dogovore o zajedničkom nastupu, onda će imati priliku da se dogovaraju kad budu bili u zatvorima, kuckanjem u zid"
Izložba Etnografskog muzeja o običnom, upotrebnom i nereprezentativnom predmetu – obramici, priča o iznalaženju načina da se opstane, o savladavanju tereta i o muško-ženskim odnosima u tradicionalnoj seoskoj zajednici
Integritet autora, baš kao i novinara, jesu njen/njegov rad i profesionalnost koje potpisuje imenom i prezimenom. Na dobitku je tada i publika, koja bi u idealnom slučaju sama mogla da bira šta će da gleda
Svima je jasno da se lideri malih zemalja na Balkanu međusobno sukobljavaju kao da su se pre toga dogovorili kako će da glume svađu. S druge strane, ove su zemlje toliko male da sve liči na skupštinu stanara
Gustafi su prirodno bogatstvo Istre, baš kao i tartufi
Ovaj retko kvalitetan skup o Konstantinoviću održan je u prostorijama Srpskog privrednog društva Privrednik, a rasprave koje su se odvijale posle izlaganja umele su biti jednako intenzivne kao i sama izlaganja. Duh prijateljstva, primetimo, nadmoćno je zbrisao duh palanke kao duh neprijateljstva
Dubravka Ugrešić: U raljama života; dramatizacija Biljana Srbljanović; režija Andrej Nosov; Beogradsko dramsko pozorište i Beo art
Istorija jednog naroda je često istorija migracija. To je i slučaj zajednice vojvođanskih Ukrajinaca koju danas predstavlja nacionalna zajednica koja se na ovo područje masovno doselila iz Bosne i Hercegovine posle Drugog svetskog rata
Senzacionalistički naslovi, burni politički govori, vatrene nacionalističke emocije deo su atmosfere koja je danas mnogo dramatičnija (i otvorena u mržnji) nego pre tridesetak godina, kada je jugoslovenska kriza polako postala jugoslovenski rat. Na prvi pogled na ivici smo propasti, ali potencijalni regruti novog rata nisu odlučni da pređu sa reči na dela. Pavle Bihali, firer navodnih ljubitelja životinja i mrzitelja ljudi, najbolje je pokazao kako to danas izgleda krenuti u rat porukom da se prvo mora otići na pi-si-ar test
Cincari, autohtoni balkanski narod, u Srbiji nema ustavna prava, ali ih to nije omelo da obeleže nemali jubilej svoje "Lunjine"
"U nekim okolnostima i nekim trenucima zaista ste u životnoj opasnosti, ali najčešće se nepoželjnost svodi na to da vas poželjni drže po strani, podalje od para i važnih položaja. Dakle, mogli su i mogu i danas nepoželjni da žive i prežive. Istina, skromno, siromašno. Nije tačno ono što ljudi često kažu da bi se opravdali što su govna: da će ih, ako pokažu da su ipak nešto više, to neminovno koštati života"
