Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku
Lideri EU nisu se obratili povodom sastanka sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Kratko su saopštili: „sastanak je dobro prošao“. Za razliku od kolega iz Skoplja i Tirane, srpskom predsedniku bilo je manje neprijatno u Briselu, iako je rekao da je Srbija bila kritikovana zbog odnosa prema rusko-ukrajinskom sukobu
Cincari nemaju svoju državu, njihova država je svaka ona u kojoj su se odomaćili. Zato imaju jezik i kulturu koja ih čini Cincarima. Ovih dana Agencija za privredne registre prihvatila je registraciju Cincarskog PEN centra, pa su sad i zvanično priznati kao međunarodna neprofitna organizacija u Srbiji. U očekivanju da će ih nakon predstojećeg popisa Srbija priznati i za nacionalnu manjinu, s obzirom da su ostavili velikog traga u njenom nastajanju, podsećamo na tekst objavljen u „Vremenu“ u broju 1573.
“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”
Renesansa Emanuela Makrona doživela je debakl na parlamentarnim izborima i neće moći da obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu. Uprkos svim istraživanjima javnog mnjenja, zapravo je renesansu doživelo desno Nacionalno okupljanje Marin le Pen, a znatno je ojačala i radikalna levica
Francusko predsedavanje traje do kraja juna, a odluka da li će se posle dve godine prevazići bugarski veto za Severnu Makedoniju i Albaniju još uvek nije poznata. Za otvaranje pregovora lideri EU će se boriti do poslednjeg dana. Situaciju dodatno komplikuje politička kriza u Sofiji. Raspravlja se i glasa o nepoverenju vladi premijera Kirila Petkova
Okršaj Save Manojlovića i Željka Mitrovića u emisiji „Pravi ugao“ Radio-televizije Vojvodina se uprkos svim naporima Ljubice Gojgić pretvorio u rijaliti šou pun dranja i vređanja, uz sve ometanje tonskog signala u prenosu uživo koje je nestalo čim se „razgovor“ završio
Vlada Srbije je u martu ove godine donela Odluku o privremenoj zaštiti kojom se izbeglicama iz Ukrajine omogućava pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti u Srbiji. Sve druge izbeglice istom tom odlukom nisu obuhvaćene. Pritom Srbija beleži rekordan broj tranzita osoba iz trenutno zaboravljenih kriznih područja - Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija koji na putu kroz Srbiju nemaju nikakvu suštinsku podršku
Iz Berlina opet Beogradu predlažu podgrejan model dve Nemačke koji bi se mogao opisati kao prihvatanje nezavisnosti Kosova bez eksplicitnog priznanja. I to iako je kancelar Olaf Šolc nedavno u Beoradu bio veoma eksplicitan
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Podizanje optužnica protiv klana Veljka Belivuka, ali i državnih funkcionera, odnosno bivših šefova MUP Srbije sve više liči na otvaranje Pandorine kutije. Dok se za brojna ubistva optužuju pripadnici jednog klana, isplivavaju dokazi o zločinima koje su počinili suprotstavljeni klanovi. I kao da se sva zla hvataju u vrzino kolo, koje ruku pod ruku vode političari, policajci i narkodileri
“Mi ljudi se kroz vekove u emocionalnom smislu nismo mnogo promenili, usprkos tehnološkom napretku, koji nas je potpuno promenio u racionalnom smislu. To znači da su zli ljudi ostali zli na isti način, dobri dobri, glupi glupi, naivni naivni itd. Historija se ponavlja, a mi nismo ništa naučili mada nas latinska izreka uverava da Historia mater vitae est. Kao i ona o laži koja ima kratke noge. Baš obrnuto. Laž ima danas najduže noge otkako postoji”
Sinan Gudžević: Bendžo u Grabu; Službeni glasnik, Beograd, 2020.
Od početka rata u Ukrajini Milorad Dodik će biti prvi evropski političar koji će se u Rusiji sastati sa visokim ruskim zvaničnicima. Sastankom sa Vladimirom Putinom, ukoliko do njega zaista dođe, mogao bi da se zacementira stav Evrope i SAD o Dodiku, najbližem savezniku srpskog predsednika Alesandra Vučića, kao odanom ruskom igraču u regionu. Dodik poručuje: „Vidimo se kad se vratim“.
Dok premjeri Crne Gore i Albanije Dritan Abazović i Edi Rama u Kijevu pružaju podršku Ukrajini u borbi protiv Rusije, situacija u Severodonjecku je dramatična. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govori o “bolnim gubicima” i od Zapada traži hitnu isporuku protivraketnog oružja. Ruska komanda u Severodnjecku poziva ukrajinske vojnike da polože oružje
Evropski parlament nedvosmisleno poziva Srbiju da uvede sankcije Rusiji i vrati zemlju na put ka Evropskoj uniji. Već drugu godinu zaredom srpske vlasti se pozivaju da reše slučajeve organizovanog kriminala i visoke korupcije
Kancelar Nemačke je u Prištini praktično pozvao Kosovo i Srbiju da se međusubno priznaju, jer dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu biti članice Evropske unije
Nemački kancelar sigurno nema vremena da se bavi kabinetskim naukama. Ne verujem da ima mnogo vremena i sluha da mu neko od savetnika šapuće na uho poneku balkansku istorijsku istinu koja nije na dnevnom redu. On nije Vili Brant. Šteta
Kosovski premijer odbio je u četvrtak ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija kupuje lignit sa Kosova u zamenu za struju ili novac. Ekonomsku saradnju uslovljava priznanjem Kosova i distanciranjem Srbije od Putina
Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
“Stručnjaci u SANU su dizali glas još dok je projekat Beograda na vodi bio samo maketa, pa to niko nije hteo da čuje i makar zastane. Sada je potrebno upotrebiti neka druga sredstva, inače ćemo dobiti i most sa kafićima na livadi, a realizovaće se i jednom već zaustavljena gondola”, kaže akademik Dušan Otašević, slikar
Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u Beograd dobro krijući u koferu štap i šargarepu, sa očekivanjem da Srbija odabere nešto sa širokog stola sankcija protiv Rusije koje je uvela EU. Aleksandar Vučić se i dalje opire, ali dobro zna koju će stranu izabrati ako bude prinuđen
“Slobodna kritička misao postoji, ali nije dovoljno masovna, nema je koliko bi trebalo da je bude. Ima autorskih i uredničkih tekstova koji su avokacija slobodne kritike režima, opozicije i svega onoga što treba da bude predmet posmatranja profesionalnih novinara. Sada je pored svih pritisaka, ucena i presija po tom pitanju, ipak daleko bolje nego devedesetih jer, između ostalog, iza pojedinih medija stoje ljudi koji mogu da izdrže pritiske vlasti. Ali, daleko od toga da je novinarima danas lako – nije”
Reakcije na otkazivanje posete ministra spoljnih poslova Rusije Beogradu ne prestaju da stižu. Ako je verovati glasovima iz Kremlja, desilo se nešto što nisu mogli ni da zamisle. Dok se čeka topogledno obraćanje Vučića naciji, Vulin je tu da za Lavrovim žali, premda je jasno kako bi njegova poseta Beogradu uticala na imidž srpske vlasti na Zapadu
