Foto: Ap Photo
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit rekao je u Potočarima da je problematično što deca u različitim delovima BiH uče o zajedničkoj istoriji na drugačiji način. Mediji u Republici Srpskoj su tu izjavu dočekali na krv i nož, što se prelilo i na ovu stranu Drine. Oštrim kritikama se pridružila i parlamentarna koalicija NADA.
Za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita je „problematično“ što deca u Republici Srpskoj i ona u Federaciji, u zavisnosti od toga da li su Bošnjaci, Hrvati ili Srbi, uče različito o zajedničkoj istoriji. On je na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici 11. jula izjavio i da će se dodatno angažovati po tom pitanju jer „zna da je to neophodno“ pošto dolazi iz Nemačke.
Šmitova izjava najpre je odjeknula u medijima „sa one strane Drine“, pa su njegove reči protumačene kao da će u budućnosti Šmit pisati srpske istorijske udžbenike, tj. u njima će, ako bude po njegovom, pisati da je u Srebrenici počinjen genocid.
„Poslednji put kada su Nemci ispisivali istoriju na Balkanu poginulo je više od milion Srba. Ne bih preporučio Šmitu da se igra istorijom u BiH“, pručio je člal bosanskog predsedništva iz RS Milorad Dodik.
Resorna ministarka u Republici Srpskoj Natalija Trivić bila je nešto blaža od Dodika i objasnila da sadašnji školski programi i udžbenici u RS apsolutno ne vređaju nikoga, kao i da su potpuno činjenično napisani, što „ne bi mogla da kaže za nastavni program u BiH“.
Skandalozan zahtev
Histerija u medijima bliskim Miloradu Dodiku u Republici Srpskoj brzo se prelila i na provladine medije u Srbiji koji su slično izveštavali o Šmitovoj izjavi. Tako jedan od tabloida piše da Visoki predstavnik želi da „srpska deca uče o genocidu“, uz ocenu da je to „bolestan zahtev“.
U osudi Kristijana Šmita priključila se i od skoro parlamentarna koalicija NADA (DSS, POKS Vojislava Mihailovića, Nova i još 25 udruženja). U saopštenju oni Šmita oslovljavaju „takozvanim“ Visokim predstavnikom u BiH i kažu da je „skandalozan zahtev da se menjaju udžbenici za decu u Republici Srpskoj u kojima bi se u Srebrenici dogodio genocid“.
„Podržavam nastojanje srpskog naroda u Republici Srpskoj da se odupru ovakvim sumanutim idejama Kristijana Šmita, koji čak nema ni legitimitet jer nije izbran za Visokog predstavnika u BiH na način koji se predviđa Dejtonskim sporazumom“, izjavio je lider NADA-e i naglasio da Šmit nema nadležnost za predlaganje izmena školskih planova i programa u RS-u.
U ovoj Šmitovoj izjavi Jovanović, poput lidera bosanskih Srba, vidi „teren za izmene Dejtonskog sporazuma i gašenje Republike Srpske“. „Isto tako je jasno da Srbi sa obe strane Drine to nikada neće prihvatiti, ni dozvoliti“.
S.P./N1/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
