Sada, usred zločinačkog, genocidnog rata, niko nema smisla za apstraktnu pravdu, a racionalna i pametna rešenja deluju nestvarno, smešno i gotovo uvredljivo. Srpski i hrvatski ratni vođi bi, naime, prihvatajući ovaj bosanski ustav, morali potpisati da su idioti
Najveće zemlje zapada gledaće da održe bojkot Srbije, odnosno "Jugoslavije", koja će polako postajati raj za švercere. Zemlja svakojakog kontrabanda i međunarodnog kriminala, što je, takođe, privredna grana od koje se može lepo živeti, kako pokazuju neki južnoamerički primeri
Od svih mogućih srpskih poteza na Kosovu, ono što sigurno ne dolazi u obzir jeste da će Milošević ikada sesti za sto s Ibrahimom Rugovom. To bi mu ličilo na jedan od onih užasnih snova koji ponekad sanja odrastao čovek: kako se ponovo vratio u osnovnu školu i sedi u klupi s decom
Utihnula su čak i "analitička" ideološka ogorčenja prema navodno "promašenim ultraliberalnim koncepcijama" MMF-a, kao starog "uterivača u kapitalizam", jer sada je, izgleda, svima najvažnije da se preživi uz žirantske pare svetske finansijske centrale
"Mi, valjda, nismo narod sposoban da uči na svojim greškama. I u privatnom životu i u vitalnim stvarima presudnim za opstanak države. Možda i zato što smo, možda, svi mi potomci onih nekoliko koji su se na onom filmskom ratištu pritajili i vire iz senke, presrećni što su preživeli, gledajući kako dve žene vuku na kolicima dvojicu mrtvih glavnih junaka"
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i poslanik, o Predlogu zakona protiv diskriminacije (Radio Slobodna Evropa)
Mnogi današnji strani namesnici u Bosni, baš poput Defosea pre dvestotinak godina, nakon što im se mandat završi, pišu knjige – nekakve putopisno-memoarske hibride. U njima se u formi opšteg mesta ponavlja kao prvi dojam o Bosni neko neodređeno osećanje puno pretnje i mistike
Konzulska vremena; po motivima Travničke hronike Ive Andrića; dramatizacija i režija: Ljubiša Ristić; igraju: Rada Đuričin, Ana Kostovska, Danica Ristovski, Slobodan Beštić, Filip Gajić i dr.; Zvezdara teatar
Ako Miroslav Mišković odustaje od Stožica, to sigurno znači da tipuje da može dobiti davno željeni značajan udeo u svom regionalnom konkurentu – Merkatoru
Temat uglednog književnog časopisa "Šrajbheft" posvećen srpskoj književnosti prvi je ozbiljniji pokušaj predstavljanja savremene srpske književne scene nemačkoj čitalačkoj publici. Temat je naslovljen "Tragični intenzitet Evrope – književnost iz Srbije", a priredio ga je Žarko Radaković u saradnji sa Peterom Handkeom
Nasilnim navijačkim hordama ne treba pružati tako "konjsku" dozu motivacije kakva bi bila regionalna fudbalska liga
"Uvek sam bio za kompromise, ja sam muzičar po vokaciji, nisam policajac", Jovica Stanišić u razgovoru sa haškim istražiteljima 19. novembra 2001.
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, komentariše ponašanje nekih kolega i medija tokom njegovog boravka u bolnici ("Press")
U predvečerje donošenja odluke o daljoj sudbini kancelarije visokog predstavnika u BiH, mnogi dramatično upozoravaju da je ova zemlja gotovo pred raspadom, a ne isključuju ni oružane sukobe
Jedan rat na granici između prava i morala
"Kako nam prolaze dani"; VREME 947
Stav Beograda prema evropskoj misiji na Kosovu dovodi u sumnju proevropsku orijentaciju vlade Srbije
"Postoje dva načina da se od smrti i destrukcije pobegne. Ili ići u suprotnom smeru, baviti se lakim temama, komedijama i melodramama, što je, koliko vidim, uglavnom slučaj u savremenoj srpskoj kinematografiji, ili se suočiti s njima. Mene više zanima ovaj drugi način – produbljivati i nasilje i destrukciju i smrt toliko da se na taj način na kraju sve to obesmisli, razori. Kao u onoj završnoj sceni Maratonaca, kada bes na platnu postane toliko jak da od njega na kraju izgori i istopi se i sama filmska traka"
Već je deprimirajuće dosadno kako se naši ultra, mega i turbo desni manekeni poigravaju jezikom i praksom mržnje, a onda se izmiču od posledica
Izložba u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu otkriva kakve sve probleme imaju velike zveri u Evropi, a kakve u Srbiji
Počeće i prolećna politička sezona (redovno zasedanje Skupštine Srbije). Hoće li se nastaviti loša beskonačnost, ili će ovde konačno početi ozbiljan razgovor o Srbiji u krizi koja plavi istok i zapad. Šta možemo da naučimo od drugih
Vuk Jeremić ministar spoljnjih poslova , posle izjave Čedomira Jovanovića da LDP ne podržava nezavisnost Kosova ("Politika")
Knjiga Frane Cetinića Praški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000. ("Vreme", Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljalai, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo". Ovo je drugi deo izabranih segmenata Cetinićevog Kolateralnog dnevnika
Slučaj Vojcek – Hinkeman; prema Vojceku Georga Bihnera i Hinkemanu Ernsta Tolera; koncept i režija Ana Tomović; adaptacija i dramaturgija Vuk Ršumović; igraju Nemanja Oliverić, Milena Predić, Damjan Kecojević i Miloš Đorđević; Bitef teatar
Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"
