Zakon i praksa
U školi su svi ravnopravni
Po zakonu, u školu mogu da se upišu sva deca, i koja nemaju dokumenta, i bez obzira na sposobnosti
Nuspojave
Vita jela, zelen bor…
Nekoliko javnih pitanja srpskoj opoziciji koja će isplivati ili se udaviti "Beogradom na vodi"
Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša
Klupa Eduarda Sama
Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.
Nuspojave
Izvinite što smo još živi
Hoće li, pri prvom sledećem Danu žalosti, policija hapsiti ljude koji su se na ulici nasmejali tokom privatnog razgovora
Brze pruge Srbije
Loša ideja iz naftalina
San o projektu "Brze pruge Srbije" rodio se pre tačno 14 godina, u februaru 1991. Skoro četvrt veka kasnije, na Samitu Kine i 16 zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope održanom 2013. godine u Bukureštu, ideja je reciklirana. Međutim, kako stvari stoje, teško da će i sada doći do realizacije
Vreme uspeha! (februar 2015.)
Poslovne vesti
Nuspojave
O Lasti i drugim selicama
Kako je, u tišini i "na kvarno", počeo veliki projekat devastacije urbane infastrukture u ime najsebičnijeg interesa krupnog kapitala, a protiv interesa građana
Poslovi modernog doba (2)
Серби приехали для стол
Do krize sa ruskom rubljom, iz Srbije je svake godine na rad u Rusiju odlazilo po nekoliko hiljada ljudi. Kako izgleda susret jednog mladog Beograđanina sa polarnim lisicama i polarnom svetlošću, temperaturom od minus 40 stepeni, Nenecima, Sibirom i samom Rusijom
Lisica i ždral
Tabloidi i ja
Na početku ovoga umnogome već i zamornog ciklusa želeo sam da mojim cenj. sunarodnicima koji ne podnose drugost i drugojačijost pokažem kako je život sa drugima istrpljiv, u mnogim slučajevima i prijatan, ali može li se živeti sa tabloidima?
Dosije – Masakr u Francuskoj
Stranci u sopstvenoj zemlji
Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati
Hronika društvenog života – elitna prostitucija
Oro i Sup
Da je švedski model ovde primenjiv, devojke koje žive od prostitucije bile bi "zatamnjene" u medijima. Umesto o njima, izveštavalo bi se o imenima makroa, političara, fudbalera i direktora.... Tek tad bi to postala i afera i slučaj sa pokrićem, a ovako – samo dim i ništa
Ateisti – Ugrožena manjina
Stradanje nevernika
Pruski kralj Fridrih Veliki u pismu upućenom Fransou Mari Arueu, poznatijem kao Volter, zaključuje da će religija ubrzo doživeti svoj krah. Godina je 1760. U odgovoru, Volter ide korak dalje. On kaže – kraj religije će nastupiti u roku od pedeset godina. Nekoliko vekova kasnije, ateisti tvrde da su ugrožena manjina u svetu prožetom religijom i pravilima koje ona nameće
Grčka – Prevremeni izbori
Pohod na vlast radikalne levice
Posle neuspeha grčkog parlamenta da izglasa novog predsednika Republike, za 25. januar raspisani su prevremeni parlamentarni izbori. Grci se lome između želje za ukidanjem strogih mera štednje koje obećava radikalna levica siriza i straha od radikalnih promena i eventualnog izlaska iz evrozone koji potpiruju Berlin i Brisel
Umesto odgovora Aleksandru Vučiću
Goli kralj
Kada upadnete u trip da su neprijatelji svuda oko vas i da vam neprestano rade o glavi, onda svaka kritička reč, svaka emisija, svaki tekst, svaka kolumna i svaki novinar ili analitičar koji misli svojom glavom postaje problem. Pa čak i svaki saradnik koji hoće da bude zaista, a ne "kobajagi" direktor, ministar ili savetnik
Traktat o granicama
Moj Ljubelj
Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva
Politički i genocid turizam
Safari, plaža i slatka jeza zločina
Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"
Reportaža – Sa(n)jam knjige u Puli
Istarska razglednica
Sajam u Puli je jedna od onih manifestacija o kojima svi učesnici govore blagonaklono i u superlativima, a bez fraza i kurtoazije. Pula kao grad ima dobar ritam. Ima otvorenost kakvu uglavnom imaju luke, ima patinu mesta s prošlošću sjajnijom od sadašnjosti, ima zanimljive istorijske odbleske
Na licu mesta – Subotica
Život na ciglani
Na ulazu u Suboticu, u zapuštenoj ciglani, grejući se oko vatre, poslednje dane u Srbiji provode migranti sa Bliskog i Srednjeg istoka i severa Afrike. Slabo obučeni, gladni i žedni, čekaju pogodan trenutak da šmugnu preko mađarske granice i naprave jedan korak ka Zapadu gde ih, veruju, čeka bolji život. Jedini ko o njima svakodnevno brine je Tibor Varga, humanitarac i protestantski sveštenik
Lazarevac – 100 godina Kolubarske bitke
Kad on dođe, sve počinje
Dunu truba, bi himna, najviše rukovodstvo, na čelu sa Predsednik sa vojvoda držanje, se isprsi, ministar Vulin, stade u raskoračni zatvorene oči pozdrav suncu stav, završi se himna, svi se prekrstiše, minister Aleksandar jok
Kultura sećanja – Zločin u Štrpcima
Put bez povratka u vozu broj 671
Trebalo je preko dvadeset godina da budu pohapšeni preostali učesnici gnusnog zločina u Štrpcima i kasnije u Višegradu, kada je 20 građana SR Jugoslavije oteto iz voza Beograd–Bar, odvedeno u okolinu Višegrada, tamo prvo opljačkano i pretučeno, a zatim hladnokrvno pobijeno i bačeno u Drinu. Toliki protok vremena dugujemo pre svega strahu, ali i opstrukciji policije i pravosuđa u SR Jugoslaviji, a zatim u Srbiji i u Crnoj Gori. Ta bi sramota trebalo da bude konačno oprana sa državnih organa, ali to žrtve neće vratiti. One koji su sprečavali otkrivanje počinilaca ništa oprati ne može, jer su – očigledno – smatrali da je ubijanje Muslimana normalno i poželjno
Intervju – Slobodan Šnajder, pisac
Nemamo ništa, ali smo kulturni
"Fraza ‘Sačuvaj me, Bože, hrvatske kulture i srpskog junaštva’ netočno se pripisuje Krleži. Nigdje kod Krleže ne postoji ta veza kako se ona izriče u Hrvatskom Faustu. Nju sam ‘kupio’ od svoje bake. U pomanjkanju opipljivih povijesnih realija, političkih silnica, pa i materijalnih pretpostavki da se kolektivni usud doživi kao kolektivni subjekt, jako je opterećen sam pojam kulture, i dakako, on je idealiziran: Nemamo ništa, ali smo kulturni. Nažalost, izašlo je da to nije nikakvo osiguranje od povremenog pada u barbarstvo. Nasuprotno je, dakako, ‘srpsko junaštvo’. Da ni to nije nikakva garancija protiv pada u barbarstvo, slijedi valjda iz same stvari. Geneza ovoga sklopa slična je genezi sklopa – ‘tisućgodišnja kultura’. Otud je opravdano što se obično citiraju u paru kao nešto od čega valja uteći dragome Bogu"
Lisica i ždral
Rusi i ja II
Kakaia strannaia, nikogda ne byvshaia nastoiashchei zhizn’. Kako je čudan, nikada ne bivajući istinskim život.
Reportaža – U okupiranom bioskopu "Zvezda"
Zvezda svetli u mraku
Mladi ljudi iz Pokreta za okupaciju bioskopa, kako se naziva grupa koja je organizovala upad u napušteni bioskop "Zvezda" kažu da je važno da se zna da je ovaj bioskop, koji je deset godina bio zatvoren, osposobljen za samo tri dana uz pomoć mnogo mladih Beograđana. "‘Zvezda’ je čista i radi, ima publike i to je divna i glavna vest"
Intervju – Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej
Grad kao brend
"Moram da se pohvalim da imam odličan tim koji je pored svih problema uspeo da ostane jedinstven i posvećen razvoju Novog Bečeja gde je LDP na vlasti već osam godina. Energija i uspesi koje mi ovde pokazujemo stvaraju nam obavezu da se to implementira i na ostatak Pokrajine", kaže u razgovoru za "Vreme" predsednik opštine Saša Šućurović
