Beograd na mutnoj vodi

Prema prostornom planu koji detaljno uređuje područje na kome će se graditi, projekat „Beograd na vodi“ će se prostirati na 1.852.683 kvadratna metra. Imaće 1.034.000 m2 stambenog prostora i 754.000 m2 poslovnog prostora. U 6128 stanova živeće 17.771 stanar, a u sklopu kompleksa posao će naći 13.169 osoba. Takođe, predviđena je i kula visoka 220 metara. Međutim, osim ovog plana i ovakvih (i sličnih) brojki, ne postoji mnogo jakih dokaza ili garancija da će kompleks zaista i biti izgrađen. Za sada, sem monumentalne makete u renoviranoj zgradi „Beogradske zadruge“ i radnika koji svakodnevno rade na raščišćavanju savske obale, ne vidi se mnogo od „Beograda na vodi“. Navodno, potpisan je samo ugovor o arapskoj donaciji za pomenuto renoviranje, ali javnost ga još uvek nije videla.

U borbi za razumevanje onog što je javnosti dostupno, a to su razne zvanične gradske i republičke uredbe, odluke, nacrti, planovi, koji u svojim nazivima imaju po 20 reči, najteža je okolnost manjak transparentnosti u čitavom procesu. Na to su se žalile i organizacije koje su se bavile projektom, a reagovao je i poverenik za informacije od javnog značaja. MMF je u novembru prošle godine izrazio zabrinutost za opravdanost trošenja budžetskih sredstava za ovaj projekat.

Kada se zagrebe malo dublje, dolazi se do novog niza pitanja i nejasnoća: kakve su bile okolnosti i da li su povređene zakonski propisane procedure pod kojima su menjani krucijalni urbanistički planovi i strategije Grada i Republike, kako će se realizovati veliki potprojekti poput izmeštanja glavne železničke i autobuske stanice, ko plaća marketinške kampanje, kako se vrši eksproprijacija zemljišta i raseljavanje stanovništva, koja firma ima priliku da radi na raščišćavanju terena…

Na prvi pogled, projekat „Beograd na vodi“ deluje previše komplikovano za razumevanje. Slušajući njegove glavne protagoniste, deluje da ga ni oni ne razumeju ili ga ne razumeju na isti način (više u tekstu „Lake formule i veliki brojevi“).

Primer koliko je cela stvar konfuzna i puna pitanja, nedoslednosti, intrige i netransparentnosti, jeste najmanji aspekt čitavog projekta – štand, odnosno „privremeni objekat za promociju“ to jest „prvi objekat ‘Beograda na vodi’“ koji je u stvari – obična kafana.

foto: m. milenković

DOZVOLE ZA DAN: Početkom avgusta 2014. godine, travnjak između Lastine autobuske stanice i Save, inače u katastru zaveden kao parcela 438/1, opisan kao „nasip“ i u vlasništvu Republike Srbije, ograđen je neprovidnim zelenim paravanom. Zakonski obavezna građevinska tabla sa opisom radova i budućeg objekta nije postojala, mada su građevinski radnici uveliko radili. Na listu papira zakačenom na ogradu gradilišta pisalo je: „Zabranjen prilaz i prolaz kroz obeleženi prostor“.

„To je privremeni objekat i biće srušen kad se projekat ‘Beograda na vodi’ bude razvio i dođe vreme da se na tom mestu podigne nešto drugo“, pojasnio je 11. avgusta gradonačelnik Beograda Siniša Mali. „Deo tog objekta će se koristiti za promocije ovog velikog projekta i njegovih delova, a u drugom delu će biti restoran, da može da se sedne“, rekao je gradonačelnik. Na primedbu da na nekoliko stotina metara odatle, u renoviranoj „Beogradskoj zadruzi“, već postoji čitava zgrada namenjena promociji čitavog projekta, Mali je odgovorio: „Za promociju tako velikog projekta nikada nije malo zgrada.“

Gradnju privremenog objekta tj. štanda odobrilo je Odeljenja za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove opštine Savski venac. Tačnije, firmi „Beograd na vodi“ odobreno je da zauzme parcelu 438/1 radi „postavljanja štanda za promociju projekta“. Svoju saglasnost su dali i JVP „Beogradvode“, JKP „Zelenilo Beograd“ i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Dozvola važi do 30. jula 2015.

„Kada istekne rok na koji je rešenje izdato, investitor može da ga produži, a ako to ne želi, ima obavezu da ukloni postavljeni objekat i javnu površinu dovede u prvobitno stanje“, rekao je za „Večernje novosti“ predsednik opštine Savski venac Dušan Dinčić 15. septembra 2014.

Dakle, šest dana nakon što je Vlada Srbije osnovala firmu „Beograd na vodi“, njen direktor Aleksandar Trifunović počeo je da prikuplja neophodnu dokumentaciju za gradnju objekta od 670 kvadrata na delu savskog nasipa. Za to mu je trebalo manje od 24 časa.

foto: fonet

Na građevinsku tablu se čekalo pola meseca, a kada je konačno postavljena, na njoj se nalazila fotografija budućeg objekta i informacije: investitor radova je privredno društvo „Beograd na vodi d.o.o.“, izvođač radova – društvo sa ograničenom odgovornošću „Millennium team“, a projektant je „Studio Romb“. U vrhu je velikim slovima pisalo: „Izgradnja štanda za prezentaciju projekta ‘Beograd na vodi’“.

Predstavnici firmi „Millennium Team“ i „Studio Romb“ nisu odgovorili na pitanja nedeljnika „Vreme“ na koji način su ušli u ovaj posao, sa kim tačno su potpisali ugovor i kad.

Inače, „Millennium Team“, u vlasništvu Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, ista je firma koja je od 2010. do 2012. godine, sa „Srbijagasom“ ili uz njegovo posredovanje, ugovorila niz milionskih ugovora za gasifikaciju u Srbiji. To su, da podsetimo, bili pripremni radovi za projekat „Južni tok“ – kasnije propao… U izbornoj kampanji 2012. godine, funkcionerka SNS-a i aktuelna ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je ovu firmu nazvala „Ivičinim preduzećem“ i dovela u sumnju legalnost tih ugovora. Tokom iste kampanje, SNS je ponovo navodio sumnjivo poslovanje firme „Millennium team“:

„Jedan od najbližih saradnika zamenika predsednika Demokratske stranke Dragana Đilasa, Cvijo Babić, potpredsednik gradskog odbora DS-a i direktor JKP-a ‘Beogradski vodovod i kanalizacija’, oštetio je u samo jednoj nabavci grad Beograd za 107.317.696 dinara, zbog neobjavljivanja tendera, a sklapanja posla sa firmom ‘Millennium team’, i na taj način grubo prekršio Zakon o javnim nabavkama. Samim tim su protivpravno pribavili višemilionsku korist“, pisalo je u saopštenju naprednjaka.

CENA PRIVREMENOG OBJEKTA: Aktivisti kolektiva „Ministarstvo prostora“ i pokreta „Ne da(vi)mo Beograd“ u septembru su pitali Aleksandra Trifunovića koliko izgradnja „privremenog štanda“ košta. „Još uvek nemamo podatke o tačnim iznosima cene izgradnje s obzirom da je izgradnja još uvek u toku, a s tim u vezi nismo ni mogli da opredelimo tačan iznos sredstava za tu namenu“, odgovorio je direktor „Beograda na vodi“.

foto: m. milenković

Isto pitanje su mu poslali i u oktobru, a odgovor je glasio: „Postavljanje štanda finansira strani partner i o ceni štanda nemamo podatke niti smo opredeljivali sredstva za tu namenu.“

U januaru ove godine, mladi aktivisti su i po treći put postavili isto pitanje, a Trifunović je odgovorio da su cena i finansiranje izgradnje štanda „predmet poslovanja naših stranih partnera, a takođe i upravljanje privremenim objektom, nakon izgradnje“.

Sa druge strane, „Večernje novosti“ su 29. novembra objavili da izgradnja štanda košta 500.000 evra, a gradonačelnik Siniša Mali je još u avgustu potvrdio da je štand platio „investitor firma iz UAE“ i da je u pitanju „donacija“.

Inače, prema gradskim zakonskim aktima (Odluka o opštem uređenju grada i Odluka o uslovima i načinu postavljanja privremenih objekata na javnim površinama u Beogradu), privremeni objekat je „manji montažni objekat, kiosk, letnja bašta i drugi slični objekti za prodaju prehrambenih i drugih proizvoda na malo, za pružanje ugostiteljskih i zanatskih usluga i za zadovoljenje drugih potreba građana (telefonska govornica, javni WC i dr.)“. Osim toga, „postavljeni privremeni objekat korisnik ne može izdati u zakup ili podzakup, odnosno preneti na korišćenje drugom licu ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji niti bilo kojim drugim ugovorom“.

Pored sumnjive brzine dobijanja dozvola za izgradnju privremenog objekta (koji ima 670 kvadrata, čija je izgradnja koštala – možda – pola miliona evra i koji izgleda kao fensi restoran), kao i netransparentnog izbora izvođača radova, iz cele priče se izdvaja i pitanje kako će izgledati program promocije projekta „Beograd na vodi“ u objektu koji je dozvolu za gradnju dobio upravo zbog te promocije.

Četvrto pitanje je šta će biti sa tim objektom nakon isteka opštinske dozvole za pet meseci.

Maketa „Beograda na vodi“, doduše, potvrđuje njegovu „privremenost“. Naime, na delu makete na kojoj je parcela 438/1, nalazi se mnogo viši i veći objekat. Na nekoliko metara od njega, u vodi i na mestu gde je nekad bio splav „Lasta“,

na maketi „Beograda na vodi“ predviđen je objekat koji liči na ovaj o kome pišemo…

Digresija: poslednja žurka na splavu „Lasta“ u blizini mesta gde se danas nalazi privremeni objekat održana je 4. oktobra 2014. godine. Tada su gosti slavili kraj letnje sezone tog splava nakon čega je on zatvoren i premešten u „Brodogradilište“ na remont.

Pet dana kasnije, „Blic“ je preneo vest o tome kako je Poreska uprava „velikom akcijom“ zatvorila „Lastu“ i još dva popularna mesta za izlaske i to zbog „neizdavanja fiskalnih računa i neprijavljenih radnika“.

SITNA KRAĐA: Krajem oktobra, u Agenciji za privredne registre osnovano je preduzeće „Štrafta“ u potpunom vlasništvu Miroslava Kesića; za direktora je imenovan Andrej Kesić, u medijima inače pominjan kao menadžer popularnih beogradskih mesta za izlaske – „Play“, „Magacin“, „Cinema“. Upisani novčani kapital novoosnovanog privrednog društva bio je 5000 dinara, a adresa gde je firma registrovana je stan u kome živi Ljiljana Kesić.

Firma je registrovana za „delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta“. Prema Vladinoj Uredbi o klasifikaciji delatnosti iz 2010. godine, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta obuhvataju „pripremanje i serviranje hrane gostima bilo da bivaju posluženi za stolom ili da se sami poslužuju izloženim jelima, bilo da obeduju pripremljene obroke u objektu, da ih nose sa sobom ili da im se oni dostavljaju“ itd.

Nedugo zatim, na Infostudu, sajtu za traženje posla, objavljen je oglas u kome restoran „Štrafta“ – opisan kao „prvi objekat u okviru projekta ‘Beograd na vodi’“ – raspisuje konkurs za radna mesta kuvar i pica majstor uz napomenu da kandidati „moraju biti kulturni, vredni i odgovorni ljudi“. Rok za prijave za šest radnih mesta bio je sredina decembra 2014.

U novu godinu „Štrafta“ ulazi sa novim imenom – „Sava Nova“, a na zapadni zid je postavljen veliki svetleći natpis sa tim imenom, a ispod „Beograd bistro“.

Miroslav i Ljiljana Kesić bi mogli biti roditelji direktora „Sava Nove“ Andreja Kesića. Njegovo ime se, inače, nalazi na američkom sajtu jail.com i to u bazi zakonskih prestupnika u SAD. Andrej Kesić je, dakle, 2013. godine uhapšen u Kaliforniji zbog sitne krađe. Datumi rođenja direktora „Sava Nove“ (30. decembar 1969) i uhapšenog u Kaliforniji se takođe poklapaju. Iako su vidljivi radovi završeni još početkom godine, „Sava Nova“ je još uvek zatvorena. Čovek u zelenom fluorescentnom prsluku je non-stop pored vrata, a unutra često cirkulišu ljudi. Jedne večeri u februaru, u društvu desetak ljudi, unutra je sedeo i teniser Novak Đoković. Na broj telefona adrese na koju je firma „Sava Nova“ registrovana, niko ne odgovara.