Ratna dejstva su se približila granici sa Poljskom. Dok Rusi intenziviraju bombardovanje strateški važnih mesta i stežu kaiš oko Kijeva, SAD u izgled stavljaju „prave“ pregovore sa Rusijom. Mariupolj je postao simbol ruskog razaranja Ukrajine
Od bodljikave žice za one tamnopute migrante stiglo se do čaja i dobrodošlice za ukrajinske izbeglice. Viktor Orban jeste zvanično osudio invaziju Rusije na Ukrajinu, ali mediji pod kontrolom njegove Vlade izveštavaju o „samoodbrani Putina“ i „ukrajinskim zverstvima“. Takva ocena rata u Ukrajini prenosi se i na stanovništvo
Dan primirja zbog evakuacije civila obeležilo je bombardovanje porodolišta u Mariupolju. Iz gradova koji su pod opsadom na sigurno je preko tri humanitarna koridora navodno otišlo oko 35.000 civila. U noći na četvrtak lokalne vlasti više gradova izveštavaju o bombardovanju i granatiranju ruskih trupa. Prema ukrajinskim i zapadnim izvorima u narednim danima očekuje se ofanziva na Kijev
Bez politike, bez ideologije, protiv svega a najviše protiv sebe, taj neki međusvet doživljava sopstvene skupove kao zamenu za život koji nemaju ili im je ukraden, dok sa strane stoje intelektualci opšte prakse i značajno klimaju bradama, ponavljajući mantru “svi su isti”…
Ustavom je uređeno da multijezične table ispred gradova i sela Vojvodine ukazuju na višenacionalni sastav naselja. Vandalizam i poruke iz prošlosti nametnuli su se sami
Kršenje prekida vatre, dve eksplozije na gasovodu, evakuacija žena i dece u Rostov na Donu u Rusiji, opšta mobilizicaija u Lugansku i Donjecku. Ukrajina, ipak, tvrdi da je situacija na istoku zemlje pod kontrolom i da ne namerava da interveniše u Donbasu. Istovremeno Rusija je najavila manevre sa balističkim raketama koje će nadgledati lično Vladimir Putin
Od Riječkog karnevala u februaru 2020, kada se opasnost tek nazirala, preko policijskog časa u Federaciji BiH i Briona gde smo Šerbedžijin koncert pratili iz čamaca, do Pariza na kraju prošle godine u Latinskoj četvrti gde nam nisu tražili propusnice, samo su uz širok osmeh izneli vino za koje znaju da ga uvek pijemo uz fondu
Jedan Skajkliner za Beograd znači isto koliko i 100 grama čiste vode u Dunavu. Treba rešiti uzrok zagađivanja, znači ložišta, saobraćaj, industriju i TENT, a ne posledicu
“Obavezaćemo se da ustupimo mesto budućeg gradonačelnika ili premijera onoj listi u opoziciji koja bude imala najbolji rezultat. U skladu sa tim – da, sarađivaćemo sa onima koji nisu imali aktivnu ulogu u proteklom periodu u siromašenju države i u vlasti, što znači SNS i SPS. Dakle, sarađivaćemo sa ostalim kolegama u opoziciji da bismo srušili režim SNS u Beogradu. Nama je to prioritet”
Dugogodišnji sukob Gorana Vesića i Aleksandra Šapića biće privremeno stavljen sa strane jer se ne sme dovesti u pitanje pobeda njihovog šefa Aleksandra Vučića, ali to ne znači da će on biti zaustavljen
Upravo zbog svega što ih razlikuje imaju veliku šansu da zajedno pokupe dovoljan broj glasova da se vlast u Beogradu promeni, jer se na beogradskim izborima zalažu za isto: da se zaustavi ruženje grada i popravi, što se popraviti može
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Da li, na primer na ulici, primećujete prolaznike, da li čujete rečenicu koju izgovore u prolazu, da li pomislite ko je taj čovek?
Brojne zemlje, redom jedna za drugom, odlučuju se za ublažavanje ili potpuno ukidanje epidemijskih mera. Ima dokaza, mada nedovoljno, da je omikron soj daleko blaži od svih prethodnih varijanti korona virusa. Sa druge strane, realna je bojazan da ublažavanje mera širom sveta dolazi kao posledica broja zaraženih: poslovi ne smeju da stanu, ekonomije moraju da funkcionišu
Vladeta Janković je rekao da bi „vratio železničku stanicu na staro mesto, gde i pripada“. Svesno ili ne on je ovom izjavom dramatično podigao ulog svoje moguće kandidature, ali i očekivani standard za neke druge. Svako ko bi, nakon ovoga, išao ispod toga, ne bi bio dostojan nikakve pažnje, a kamoli budućeg glasa
“Biće još jedna pomoć za mlade, ako ne izgubimo izbore”, reče Aleksandar Vučić iz voza koji smo kupili od Švajcaraca. Ovog puta nije pominjao konkretnu sumu, ali tek da se zna ko će i ubuduće biti široke ruke – samo da pobedi
“Učešće opozicije na predstojećim izborima može da ozbiljno promeni stvari u smislu izlaznosti, a samim tim i drugačije raspodele mandata na parlamentarnim izborima i u Beogradu, dok će predsedničko mesto zasigurno ostati Vučićevo vlasništvo”, kaže za “Vreme” Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. “Beograd je jedino mesto gde se može desiti promena”
Srbi sa Kosova na Referendumu o ustavnim promenama mogu da glasju u četiri grada uže Srbije. Ovo je prvi put da se za kosovske Srbe glasanje organizovalo van teritorije Kosova. Vlada Srbije je uložila oštar protest
Nema, rekao bih, važnijeg pitanja od ovog: kako nesrećni i besni postaju zli?
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
Na pitanje kako opstati u moru medija i borbe za klikove na portalima, odgovor su, pored srpskih eksperata, preko video-linka i video-poruka dali i newsroom operation expert i šefica rukovodstva Instituta Rojters za studije novinarstva Federika Čerubini, stručnjak za razvoj medijskog sadržaja i bivši urednik televizije Markiza iz Slovačke Goran Slak i konsultant za digitalno izdavaštvo Dmitri Šiškin
Eto nam tužne, cinične prednosti nad Skopljem: tamo je postojala nada, ali je izneverena; ovde čak ni nade nema. Unapred se mirimo sa gradovima i svetovima koje će nam najgori među nama ostaviti u amanet
Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije nemoguća ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Omikron soj zabeležen je u 57 zemalja sveta, ima više od 30 mutacija na proteinu na koji su usmerene vakcine, a za sada nema nijednog smrtnog slučaja
