Izbornu kampanju obeležili su sneg, jedan zločin, rasistički oružani napad na Afrikance i napadi antifašističkih aktivista na desničarske kandidate. Kako stvari stoje, nijedna od tri velike grupacije ne može niti da se nada apsolutnoj većini, a sve tri odlučno odbacuju bilo kakvu međusobnu saradnju
Ogroman je spisak nepravilnosti, zloupotreba, kršenja propisa, zakona i Ustava u ovogodišnjoj izbornoj kampanji. Međutim, sve će to proći "kao štapom po vodi", s obzirom na to da institucije koje bi trebalo na to da paze suštinski – ne postoje
Da "naprednjaci" imaju spiskove stanara zgrada i, istovremeno, biračke spiskove, javna je tajna. Takođe i da aktivisti SNS-a obilaze zgrade i "anketiraju" stanare, ne prezajući pritom od oštre polemike, ali ni od fizičkog obračuna sa onima koji im se suprotstave, što je pokazao slučaj kapetana Milana Vukšića. A čovek je samo hteo da zaštiti svoja i građanska prava komšija, uključujući ono o slobodnoj volji i zagarantovanoj tajnosti izjašnjavanja na izborima
Dominacija Pinka, hapšenje u rijalitiju i samoubistvo u direktnom prenosu, samo su neki od događaja koji su obeležili televizijske programe u ovoj godini
SNS većina, sa 65 posto osvojenih glasova, uzela vrši vlast. Vele, radili su šta su hteli, ali ne bilo ni boljitka ni sigurnosti za Mionicu. A onda predsednik opštine Boban Janković podneo ostavku, što je značilo da će bude novih vanrednih lokalnih izbora
Ostalo je u pamćenju da je pristanak opozicije da učestvuje na prvim izborima 1990. olakšao međunarodnim posmatračima da ocene te izbore – slobodnim, a sve dotadašnje primedbe o nedemokratskoj proceduri, neslobodi medija, diskriminaciji opozicije na RTS-u nisu više bile ni tako uverljive ni tako važne. Tako je počelo, a 27 godina kasnije, većina tih problema aktuelna je i danas, samo što su tada opozicionari bili izvan parlamenta boreći se za poštene i fer prve višestranačke izbore. Danas opozicionari uglavnom ne žele da izađu iz parlamenta bez obzira na to što i sami tvrde da je Aleksandar Vučić sa svojim režimom obesmislio Skupštinu i pretvorio je u instrument za ponižavanje i blaćenje opozicije
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji merene po jedinici bruto domaćeg proizvoda su među najvećim u Evropi i među dvadeset najvećih na svetu
Neki novi aktivisti, pokreti, stranke (Ne da(vi)mo Beograd, studenti, Pokret slobodnih građana Saše Jankovića, ostatak opozicije i nezavisni novinari) uprkos svim opstrukcijama režimsko-medijske kamarile SNS-a, postigli su makar jedno – učinili su vidljivim neka od najvećih nepočinstava ove vlasti u proteklih pet godina. A to u ovakvoj raspodeli snaga i moći, uopšte nije malo, ali je još uvek – nedovoljno
(Boris Rašeta: Staljinovi ubojice, Tito i Krleža; 24 sata, Zagreb 2017)
Alfred Deblin veličanstveno inovativno, a bez napornih "avangardističkih" kerefeka, kroz sudbinu sitnog, naivnog lupeža Biberkopfa portretira jedan grad i jednu epohu, ono što zalazi i ono što izranja iza horizonta
Tokom devedesetih godina 20. veka vođene su široke naučne, publicističke, političke i medijske diskusije o istorijskom pamćenju i sećanju koje se i danas koriste u političkoj borbi za legitimaciju vlastite i delegitimaciju protivničke pozicije
"U poslednjih par godina u Mitrovici smo imali preko pedeset slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i dva nerazjašnjena ubistva. Sve se to dešava na teritoriji od dva i po kvadratna kilometra, koja je potpuno pokrivena sigurnosnim kamerama. Očigledno je da se policija boji da se ne zameri počiniocima, ili su počinioci uvezani sa bezbednosnim strukturama"
Predsednik Emanuel Makron "tačerizuje" Francusku. Dok neoliberali hvale "dečka koji obećava", sindikati i komunisti najavljuju žestok otpor
O umetničkom delu za dva klavira, glumca, bariton i hor vikača koje se ne uklapa u poznate nam žanrove, i novom viđenju velikog mita
U budističkom Mjanmaru muslimanske Rohindže su potpuno obespravljene i izložene otvorenoj torturi. Čitav jedan narod koji se decenijama bori samo za osnovna prava mogao bi tako da bude gurnut u ruke Islamske države
"Opisujući jedno, u nekim segmentima sasvim sigurno slobodnije vrijeme, pokušavam čitatelja suočiti ne samo s prošlošću o kojoj čita nego i sa sadašnjošću koju živi. Pokušavam u tekstu implicite postaviti pitanje: ‘Vidiš kako su onda bili slobodni i otvoreni. Pa je li to moguće?’"
Premijerka jeste u dubokoj senci Aleksandra Vučića, ali je određenim političkim potezima, izjavama i gafovima na dobrom putu da promeni sliku o sebi kao bledoj tehnokratskoj figuri i postane jedna od retkih individua u Vladi Srbije. Recimo, poput Aleksandra Vulina
Alternativni centri kulture nastali na napuštenim prostorima, postaju sve češća pojava na ovdašnjoj umetničkoj sceni
Na početku ekonomske krize levica je bila dezorijentisana, socijaldemokratija je pod Blerom i Šrederom skliznula udesno. U međuvremenu se neoliberalnom kapitalizmu suprotstavlja neka nova levica koja je još u nastajanju. U Sloveniji je takva ušla u parlament
Za 40 godina, koliko se smeće u vinčanskoj deponiji odlaže, visina naslaga je narasla na 40 metara, a žarište požara je na dubini od 20 metara. Samozapalilo se ono što je nataloženo krajem devedesetih
Vučić je još jednom svima pokušao da pošalje poruku da predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna
Dežurna politička retorika govori da se mora sprečiti teroristička indoktrinacija mladih preko interneta. Uzroci te tragedije koja se ponavlja ne nalaze se, međutim, u virtuelnom prostoru, nego na zemlji
Prema članu 28 Pariskog sporazuma o klimi, SAD ne mogu da ga napuste pre 4. novembra 2020. godine. Mada odluka Donalda Trampa predstavlja udarac naporima u borbi protiv globalnog zagrevanja, SAD će biti njegov deo sve do prvog dana nakon sledećih izbora
Ako celo selo komentariše zbivanja u rijalitiju, onda ste ne-gledanjem sebe osudili na izolaciju
"Stiče se utisak da je danas gotovo nemoguće zaposliti se ne samo u javnom već i u privatnom sektoru, bez partijske knjižice. Kažu da svaki istaknutiji privatnik mora da uzme člansku kartu SNS-a da bi zadržao biznis. A, kako čujem, u sledećem koraku učlanjenom biznismenu dostavlja se lista aktivista SNS-a koje će da zaposli. Privatnik onda otpušta deo svojih radnika, a na njihova mesta zapošljava SNS aktiviste. Da li mislite da je to normalno u tržišnoj privredi? To može biti normalno samo u političkom kapitalizmu. Naš premijer-predsednik rado se poziva na Vebera. Upravo je Veber skovao pojam ‘politički kapitalizam’. On označava sistem u kome se može ozbiljno zaraditi samo ukoliko ste dobri s vlašću. U suprotnom, nema biznisa"
Rezultati prošlogodišnjih izbora možda se ne mogu promeniti, ali Tramp veruje da može da se promeni percepcija o njegovom trijumfu. Sledeći taj princip, i u njegovih drugih sto dana na mestu predsednika SAD mogli bismo da više slušamo o tome kako on doživljava promene nego što bi tih promena bilo
