Od juna prošle godine do danas u Batajnici, Petrovom Selu (Kladovo) i kod jezera Perućac (Bajina Bašta) iskopani su ostaci najmanje 716, a verovatno gotovo 800 ljudi. Zna se za postojanje još jedne jame u Batajnici i jedne u okolini Vranja. Ne zna se da li je i šta preduzeto u otkrivanju počinilaca zločina i njihovih pomagača. U interesu istrage, valjda
Na raznim krivinama i u političkim zaokretima koje je svojevremeno pravio u RSK i RS, iz Miloševićevog tima i milosti otpadali su mnogi vernici njegove nekadašnje politike koji su danas spremni da pričaju o svemu, tim pre ukoliko im se ponudi i određena zaštita. Te priče se danas onima koji kraj TV ekrana prate suđenje Miloševiću, iako ne manje neprijatne, čine nekako neuporedivo poznatijim i uverljivijim nego priče kosovskih Albanca koji su donedevno defilovali haškom sudnicom i uz to, po pravilu, odbijali da priznaju da su ikada videli neku jedinicu OVK ili se ikada uplašili od neke NATO bombe
Ono što je za nekoliko godina general Čeković napravio u Koštunićima je za stati pa gledati. Sad kad je general zglaznuo, razgovor o tome se izbegava, možda sve bude bolje kad se njegova "zadužbina" od državnih para privatizuje
Dvadeseti vek je pun ličnosti oko kojih se pletu mitovi i čiji život i sudbina nadahnjuju mnoge da njihovu biografiju domišljaju i mistifikuju na najneverovatnije načine. Elvis Prisli, Ajnštajn, Džim Morison, Fulkaneli, Borhes, Dimitrije Mitrinović, Kastro, Tito, Selindžer, subkomandante Markos neki su od njih. Nikola Tesla savim sigurno spada u ovu vrstu fenomena
U ekskluzivnom intervjuu za "Vreme" Ratomir Tanić iznosi detalje o razvoju kosovske krize, Miloševićevom odbijanju mirovnih planova i političkih rešenja za Kosovo, ali i o razvoju otpora unutar aparata vlasti prema takvoj politici. Taj otpor je – vidimo sada – bio jedan od elemenata koji će omogućiti prevrat od 5. oktobra
"Kompromis nije u mom karakteru. Isti stav imam i prema galeristima. Nikad nisam radio po porudžbini, niti sam imao kontakte s galeristima koji bi mi diktirali šta da radim kako bih bolje prošao na tržištu. Moje slikarstvo ni po funkciji ni po dimenzijama nije komercijalno, ali uprkos tome od njega živim. Prema tome, zašto bih pravio kompromise? Moralno, etički, intelektualno, to bi mi bilo nepodnošljivo"
Da li je navodno pismo žene Ljubiše Buhe – u kojem se "razotkrivaju" personalne veze vlasti i uspešnih biznismena s kriminalnim dosijeima – nečiji pokušaj zametanja tragova u razjašnjavanju razloga njenog nestanka
Kolektivna ekstaza, suze, zagrljaji, molitve i saobraćajna blokada grada činili su sliku Njujorka 10, 11. i 12. septembra. U konkurenciji s obeležavanjem godišnjice napada na Svetski trgovinski centar, otvaranje 57. generalne skupštine Ujedinjenih nacija činilo se kao događaj od sporednog značaja
Posebnost ovogodišnjih poseta predstavljala je mogućnost da se prvi put uđe u dosad "zabranjeni grad " – Kraljevske dvorove na Dedinju, koji su – iz razumljivih razloga – predstavljali izuzetnu atrakciju i koje je tokom dva dana posetilo nekoliko stotina ljudi
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga
Malo ste širi u bokovima nego u ramenima? Kuvaćete se u sakou koji će koliko-toliko prikriti tu simpatičnu inverziju
"Na naša radna mesta postavili su kolege sa Kosova koji su tokom sukoba na jugu Srbije bili na bolovanju"
"Nacionalna država (ili o Srbiji i Građaniji)"; "Vreme" br. 605
Ljudi iz vlasti koji se bave problemima ovog "istočnika" modernog Beograda imaju realno ostvarive zamisli, samo još da se pronađe balans između težnje da se staro sačuva, a da se novo donese u vidu investicija ljudi koji možda i ne znaju kolika je vrednost ovog kompleksa
"Sećaš li se, Radomire"; "Vreme" br. 602
Kako se dogodilo da je "kontroverzni biznismen" dospeo u žižu pažnje i gde počinje legenda a nestaju činjenice
Ako uzmemo u obzir nestanak jednog korpusa kreatora javnog mnjenja, još neformirane nove centre koji bi imali znatniji uticaj, gubitak poverenja u tradicionalne institucije, aktivni politički angažman ličnosti koje bi ispunjavale sve uslove za pripadnost intelektualnoj eliti, kao i nekadašnji politički angažman ličnosti koje su toj eliti svakako pripadale, neminovno se nameće pesimistički zaključak o budućnosti u kojoj bar još izvesno vreme neće biti grupe ličnosti čijim bi rečima javno mnjenje moglo bespogovorno verovati. Ko su u stvari ljudi koji utiču na stavove svih nas. Odgovor nije jednostavan
Jedan od poslednjih fudbalskih romantičara morao je da napusti Barselonu jer nije bio po ukusu trenera Van Gala, koji je ušao u istoriju holandskog fudbala kao čovek koji nije kvalifikovao moćni tim narandžastih za minulo Svetsko prvenstvo
Dok su u širem i bližem okruženju najtiražniji pisci generacije šezdesetih i sedamdesetih, u zemlji Srbiji profesiju pisca, nažalost, brane dva-tri mastodontski izlizana imena
Izborna utakmica dva lično veoma pristojna kandidata Labusa i Koštunice po mnogim pretpostavkama bi i bez njihove volje mogla da bude prljava
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Iako je i na ponovljenom konkursu kragujevačka firma ispunila sve uslove za izradu policijskog opasača, MUP Srbije posao je dodelio privatnom preduzeću
Postoje mesta koja imaju opšte značenje, funkciju simbola, i postoje simboli koji su za nekog nešto više od toga što opšta definicija simbola podrazumeva
Samoubistvo Anice Savić Rebac poprimilo je, vremenom, obrise legendarnog čina. Nijedno samoubistvo, pa ni ono pesnika Branka Miljkovića, nije privuklo toliku pažnju kulturne javnosti. Monografija Ljiljane Vuletić otkriva Aničinu intelektualnu i obrazovnu superiornost, ali i emocionalnu dubinu, i izaziva jetki bunt protiv sredine koja to nije shvatila ili je pred tim oči zatvarala
