Batajnička arheologija

Uvođenjem arheologa u sudsko-medicinsku proceduru ekshumacije i obdukcije u Centru za obuku SAJ-a na Batajničkom putu, prošle godine je ustanovljena i neka vrsta presedana. Uostalom, njega su veoma dobro ocenile istražne sudije koje su dobile „ozbiljne i relevantne podatke za sudsko izvođenje dokaza o čitavom zločinu“, antropologa i lekara. Ukratko, prva grobnica otkopavana u Batajnici smeštena je pored strelišta na poligonu SAJ-a, na ledini, oko 300 metara od obale Dunava. Po ocenama forenzičara koji su na njoj prošle godine radili, ostavlja utisak „incidentne“, kao da je načinjena po hitnom nalogu. Pošto je bagerom iskopana jama duga oko sedam i duboka više od dva i po metra, dvadesetak santimetara iznad dna napravljen je „roštilj“ od pet železničkih drvenih pragova, paralelno postavljenih na tridesetak cm rastojanja. Železničkih pragova na poligonu i inače ima dosta jer je od njih načinjena zaštitna ograda strelišta. Ispod tako pripremljenog „roštilja“ nagurano je nekoliko automobilskih guma (kojih ima na hiljade jer se takođe koriste za zaštitnu ogradu strelišta), a preko svega je navučen najlon u koji su potom iz kamiona izručeni leševi. Tela su polivena velikim količinama benzina i zapaljena su. Ceo taj pokušaj uništavanja dokaza zločina, međutim, nije uspeo: tokom boravka u vodi tela su se saponifikovala (telesne masnoće se pretvaraju u sapune, i kasnije se stvrdneu tako da telo liči na gipsanu figuru) i gotovo da uopšte nisu sagorela. Što se arheologa tiče, oni su uspeli da gotovo u potpunosti rekonstruišu opisanu „proceduru“ sahrane bar jednog dela ljudskog tovara iz hladnjače.

Utoliko iznenađuje činjenica što tokom prošlogodišnjeg iskopavanja jame označene kao „Batajnica 2“ – iz koje su izvađeni ostaci najmanje 269 tela – arheolozi nisu angažovani. Na za njih neuobičajen lokalitet izašli su ponovo ove godine kada se u iskopavanja na Batajnici aktivno uključuje Međunarodna komisija za nestala lica (International Commission on Missing Persons, ICMP). Arheolozi – i domaći i strani – smatraju da je sudsko-medicinska procedura ekshumacije (u internom stručnom žargonu „čupanje“ tela) nepotpuna jer, osim tela i telesnih ostataka, zanemaruje sve drugo što grobnica može sadržavati. Problem naročito dolazi do izražaja u slučajevima velikih masovnih grobnica, koje se otkopavaju bagerima i krampovima, pri čemu može doći do komadanja ostataka, što na kraju rezultira viškom ljudskih „delova“, odnosno nemogućnošću precizne procene broja sahranjenih.

ŠTA JE OTKRIVENO: Uprkos angažovanju – ljudskom i, ne manje važno, finansijskom – ICMP, i tokom ovogodišnjih iskopavanja vodio se tihi rat sudskih medicinara i arheologa, ili bar ubeđivanje oko toga da li su arheolozi tu zbog „čiste nauke“ i usporavanja poslova ekshumacije ili obavljanja jednog posla od izuzetne važnosti za sud.

Opšti utisak posle dve sezone iskopavanja u Batajnici može se opisati kao izvestan „scenario“. Od jame označene kao „Batajnica 2“ do „Batajnice 6“, sve su iskopane u neposrednoj blizini u odnosu na ostale, imaju prilično pravilan raspored i, čini se, njihova veličina nije slučajna. Najpre položaj: svih šest novootkrivenih lokacija koncentrisano je na samom dnu, dakle, na kraju oko 300 m dugačkog strelišta, okruženog visokim bentom, tj. zemljanim nasipom s čvrsto ugrađenom drvenom ogradom. Sve je to daleko iza vatrene linije, dakle, na „mrtvom“ zemljištu. Kao da je neko mislio da niko to nikada više neće naći. Zemljište je vrlo mekani les, sama peskovita glina, veoma mekana za kopanje – što je arheolozima olakšalo posao: ništa ne može da promakne, ma o koliko sitnom detalju se radilo: „Potpuno je isto kao u Vinči, vrlo zahvalno za arheoloski rad“.

Jama „Batajnica 2“ bila je dugačka oko 20 metara. U njoj je otkrivena i kompletna šasija velikog šlepera, koji se – pretpostavljaju – tu zaglavio prilikom istovara. Ove godine iskopavanja su počela na jami „Batajnica 3“ dugačkoj 17 metara (zajedno s kosom prilaznom rampom) i dubokoj oko dva i po metra. Svi leševi – ukupno 39 – bili su u regularnim plastičnim džakovima (body bags), neki čak označeni brojevima – što bi moglo značiti da je neko pre transporta obavio rutinski uviđaj. Svi su bili muškarci između 20 i 50 godina. Kao i u svim narednim jamama, svi su u civilnim odelima; mnogi imaju očigledne tragove prostrelnih rana na garderobi. Ponavlja se i slučaj iz jame „Batajnica 2“: skoro sva tela odevena su u dva para gaća, dugačke gaće, pa trenerka, pantalone, a gore potkošulja, dve košulje, pa džemper, itd… Irelevantno za sud, ali potvrđeni su i neki raniji utisci članova ekipa za ekshumaciju da se radi o „vojsci u civilu“. U „Batajnici 3“ pronađen je i čitav otkinut pod kamionske prikolice.

SLIKE PAKLA: Pokazalo se da „Batajnica 4“ nije jama, već plitka nepravilna rupa u kojoj je bilo nešto garderobe i poneki predmet. Tek pri otkopavanju jame „Batajnica 5“ u neposrednoj blizini arheolozi su shvatili da je „Batajnica 4“ bila zapravo privremena gomila zemlje, kojom je kasnije zatrpana „Batajnica 5“.

Na iskopavanju „Batajnice 5“ radi se već više od tri meseca. Do sada je iskopano oko 250 tela (među njima i desetak ženskih), a do okončanja obdukcije taj broj mogao bi se – na osnovu procene iz dosadašnjeg iskopavanja – povećati i do 300. Jama je dugačka oko 24 metra i prepuna je. Arheološkim metodama utvrđeno je da postoji deset slojeva zakopavanja i pretpostavlja se da je „Batajnica 5“ izvesno vreme – koje se može meriti satima, ali i danima – bila otvorena, dok su tela u nju na različite načine utrpavana: bagerom sa strane, kipovanjem iz velikog kamiona, ručno slagana „kao palačinke“, po rečima jednog od inostranih arheologa, spaljivana pa utrpavana, spaljivana u jami, gažena kamionom, gažena bagerom, kasapljena „zubima“ kašike buldožera, itd… Rasvetljavanje opisanih postupaka zahtevalo je pažljiv i srazmerno dugotrajan rad forenzičnih arheologa iz Kanade, Velike Britanije i SAD – sa iskustvom na sličnim poslovima u BiH, na Kosovu i diljem sveta, odnosno četvorice domaćih arheologa i studenata koji su svojim stranim kolegama mogli samo da zavide na opremi koju u radu koriste.

Za „Batajnicu 6“ je relativno brzo utvrđeno da nije jama za sahranjivanje, nego deo terena korišćen za – spaljivanje. Tu je, na zgarištu udaljenom jedva desetak metara od „Batajnice 5“, pronađena velika količina izgorelih guma, delova garderobe, ljudskih kostiju, drveta… Precizna analiza nalaza trebalo bi da rezultira utvrđivanjem najmanjeg broja individua čiji su ostaci završili na batajničkom spalištu.

TANKA CRVENA LINIJA: Pred kraj rada na „Batajnici 5“ i „Batajnici 6“ otkriveno je da postoji još jedna jama. Posle skidanja površinskog sloja zemlje, iskusnom arheološkom pogledu nije promakla veoma tanka crvena linija čijim je praćenjem otkriven obris pravougaonika na površini. Njegove dimenzije grubo odgovaraju veličini velike jame „Batajnica 5“. Crvena boja cigle te linije potiče od pokušaja spaljivanja leševa u samoj jami, tj. tankog sloja ispečene zemlje; dimenzije pravougaonika koji tačno pokazuje njenu veličinu plaši mogućnošću da i „Batajnica 7“ krije veliki broj tela uprkos suprotnim tvrdnjama „informatora“ (za „Batajnicu 5“ rečeno je da tu „ima nešto preko 60“, da bi trenutni broj premašio 250).

Prema nepotvrđenim informacijama, pre desetak dana odlučeno je da se počne s iskopavanjem jame „Batajnica 7“ uprkos pogoršanju vremena i neizvesnosti u pogledu broja tela tamo zakopanih. Kao razlog za nastavak radova pomenut je, izgleda, i „pritisak međunarodne zajednice“, mada on – posle iskopavanja „Batajnice 1“, prve i jedine u kojoj su pronađeni ostaci većeg broja žena i dece – javno nije toliko vidljiv kao u vreme kada je, prošle godine, grobnicu posetila i s ekipom forenzičara se slikala Karla del Ponte. Odgovor na pitanje šta je razlog za sadašnju žurbu mogao bi se tražiti – ali će morati da sačeka neku drugu priliku – u promenjenom načinu finansiranja otkopavanja u Batajnici. Naime, troškove plaća Okružni sud u Beogradu, ali sredstva za to od ove godine obezbeđuje ICMP, i to preko „Čovićevog“ Koordinacionog centra za Kosovo. Beogradski sudski medicinari ne vide razloge za pomenutu žurbu, naročito pred mogućnošću da se teren pretvori u kaljugu, što se već događalo tokom prošlogodišnjih iskopavanja.