Tačka na žirafu

31.mart 2010. Dragan Todorović

Vuk, Jovanča, Palma i Mlađa

Uz vrisku hiljade privedeni’ đaka prvaka, i samoprivedeni’ predstavnika odraslog sveta, uz pozdrave Prvog domaćina i Prvi’ gostiju, prva privedena jagodinska žirafa svečano puštena u pogon i rad

Susret u Briselu

31.mart 2010. Dejan Anastasijević

Mramor, kamen i železo

Dok se Amerika i Evropa polako udaljavaju, predsednici Tadić i Josipović su u Briselu demonstrirali dosad neviđenu bliskost Beograda i Zagreba

Knjige

31.mart 2010. Teofil Pančić

Zaumne hronike KGB kapitalizma

Viktor Peljevin je pisac-avanturista koji zahteva isto takve čitaoce. Nagrada koju nudi zauzvrat je zamamna

24.mart 2010. Vladimir Oka, elektronskom poštom

Joj, razlike!

Velika pljačka narodne lutrije VREME 1002

SAD

24.mart 2010. Andrej Ivanji

Reforma zdravstva:YES, I CAN

Posle godinu dana žučnih rasprava Barak Obama je izgurao reformu zdravstva, ostvario sigurno najvažniji unutrašnjopolitički cilj svog mandata i po drugi put promenio istoriju. Da nije uspeo, njegov autoritet bi bio ugrožen, a liberalno jezgro demokrata posve demoralisano

Mark Tven o slobodi štampe

24.mart 2010. Snežana Simić

O poštenom novinarstvu

U zbirci eseja Marka Tvena Sloboda štampe objavljenoj povodom stogodišnjice piščeve smrti, u kojoj su sabrani njegovi posthumno objavljeni tekstovi posvećeni prokletstvu novinarske profesije, Tven pored ostalog konstatuje da se javno mnjenje spustilo na nivo štampe, i da moralni principi u jednom društvu opadaju u zavisnosti od broja novina u opticaju: što je više novina, naš moral je sve gori

Povodom izložbe Slobodana Jevtića Pulike u Valjevskoj gimnaziji

24.mart 2010. Dragan Todorović

Geometar vremena sna

U januaru je izlagao u Kulturnom centru u Parizu, koji je takoreći ozid’o, ali ne ide na te trivijalne skupove na kojima se promovišu razne skalamudije

Nuspojave

24.mart 2010. Teofil Pančić

Gunđanje za Kosovo

Nikada još nije bilo da toliko ozbiljno delujućih ljudi sasvim ozbiljno osmišljava i sprovodi jednu tako zapanjujuće neozbiljnu politiku

Povodom jednog predloga

24.mart 2010. Miodrag Kreculj, Minhen

Dijaspora, peti stub

Ako su četiri ključna stuba srpske spoljne politike, kako reče predsednik Tadić EU, SAD Kina i Rusija, onda se može slobodno i s pravom reći da je po svemu što je do sada činila na pozitivnoj promociji Srbije i u njenu korist uopšte najpouzdaniji pet stub – dijaspora

Smrt Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode

24.mart 2010. Jovana Gligorijević

O tragediji, medijima i čitaocima

Kako je moguće da se očigledan slučaj partnerskog zlostavljanja zamagli i izvitoperi u svirepo lešinarenje i čerečenje žrtve

Ub, rodno mesto Cana Subotića

24.mart 2010. Dragan Todorović

I drugi kradu, ali ne dadu

Čovek je odavde, i nema šta da se kaže, veli jedan koji gledajući u crkvu ponavlja, Ovo se ne viđa za života. Vaistinu, pred ikonama koje je oslikao Rus Muhin može samo da se ćuti

Dosije "Vremena" – Stanko Subotić Cane

24.mart 2010. Tamara Skrozza, Dragoljub Žarković, Filip Švarm i Dokumentacioni centar "Vreme"

Švajcarski krojač

Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire

Srbija u regionu

24.mart 2010. Aleksandar Ćirić

Na Brdo, s Brda i iza brda

Kako je okončan "diplomatski fijasko organizatora" ili, ništa blaže rečeno, "debakl" prošlonedeljnog skupa lidera zapadnobalkanskih država na Brdu kod Kranja i čime će to Srbija platiti, pošto je već kažnjena

Politika i ekonomija

24.mart 2010. Dimitrije Boarov

Zašto je guverner podneo ostavku

Ne mistifikujući ostavku guvernera Radovana Jelašića, ipak treba naglasiti da takav potez uvek izaziva posebnu pažnju ne samo građana, to jest miliona štediša i stotine hiljada preduzetnika, nego i međunarodnih ekonomskih (pa i političkih) institucija

Sajam automobila

17.mart 2010. Zoran Majdin

Smućkaj, prospi pa vidi šta

Ovogodišnji beogradski sajam automobila – "Delta Generali BG car show", za sedam dana koliko je trajao, obišlo je (svega) oko 100.000 posetilaca. Prodaja je bila skromna, ali prodavci su ipak zadovoljni: "Moglo je biti i gore", kažu. Nadaju se, vele, da će se u naredne dve nedelje još poneko odlučiti za kupovinu

Italija

17.mart 2010. Enzo Mangini

Procesi i protesti

Dok se trgovi polako pune demonstrantima, Berluskoni muči muku i sa dva sudska procesa

Filantropija na zapadnom Balkanu

17.mart 2010. Ana Radić

Savest i strast u kući Rokfelera

"Moj pradeda je bio pravi tajkun. Nije poslovao nelegalno, ali često je radio stvari koje nisu bile etičke. Zbog osećaja griže savesti, pritiska vlade i svog hrišćanskog vaspitanja, u jednom trenutku bio je na ivici nervnog sloma. Tada je uradio briljantnu stvar. Na predlog jednog ministra osnovao je humanitarni fond i odlučio da se tako oduži društvu", objasnio je Ričard Rokfeler, član Upravnog odbora Fondacije braće Rokfeler

Organizovani i politički kriminal

17.mart 2010. Miloš Vasić

Kako sakriti zločin

Kuda s lešom? To pitanje, dozlaboga banalno u kriminalističkim romanima i filmovima, nije mali problem u stvarnom životu pravih ubica, kako pokazuje policijsko iskustvo. U načelu, bez leša je teško optužiti nekoga za ubistvo, mada se događalo zbog pouzdanih svedoka i drugih dokaza. Taj mračni problem kriminalci rešavaju na razne načine

Intervju – Ljudmila Ulicka, književnica

17.mart 2010. Snežana Simić

Pisma iz zatvora

"Hodorkovski sigurno nije heroj. Ne mislim kao on i uopšte ne delim njegovo mišljenje. Ali, on je čovek jakog karaktera i velikog talenta. Želela sam da mu dam prostor da bi on mogao da iznese svoju priču. Nisam ja jedina osoba koja se dopisivala sa Hodorkovskim. Posle dva poznata ruska književnika, Borisa Akunjina i Borisa Strugackog, ja sam treća koja je vodila poluilegalnu korespondenciju s njim"