Protekli koncertni vikend u Beogradu žigosala su otkazivanja: US-kantautor Ričard Marks s par milionskih ali ovde ne tako dragih hitova iz 80-ih nije uspeo da zaintrigira dovoljno publike za ‘Sava centar’ (…kad dolazi bez Engelsa, što pravilno reče Janjatović), a otpao je i dvodnevni festival natrpan svime od podžanrovskog metala (ex-Megadeath) do žilavog panka s provincijskim hard-ukrasima (zvezde druge večeri, KUD Idijoti). Potonji događaj nekim čudom guran je na mega-splav ‘Kolos’, limeno čudovište koje posle prve pompezne sezone već godinama ne može da uspostavi program; a i ko bi tu proveo letnje toplu noć u velikoj buci?
KUD Idijoti iz Pule, Hrvatska, napunili su 30 godina i obeležavaju to cele 2011, nažalost bez svog legendarnog pevača Tuste (Branko Črnac, u drugoj polovini svojih 50-ih) koji se već mesecima hrabro bori protiv raka. Od benda koji deluje kao da mu download znači težak fizički posao, nije malo iznenađenje da svoje brojne po Balkanu rasejane sledbenike na Fejsu obaveštava o Tustinom zdravstvenom stanju, ali je sasvim dosledno da su nastavili nastupe u trio-postavi. Pošteno najavljeni koncerti podrške skraćenih Idijota tako su smesta postali pitanje solidarnosti a ne saučešća, i po-ko-zna-koji-put doveli ih u Srbiju. Umesto tonućeg ‘Kolosa’, brzo su se prebacili na rezervni položaj, u klupski underground, u paketu sa starim prijateljima i saradnicima iz Novog Sada, Atheist Rap. Za manje od godinu dana rada etabliran kao vodeći klub za rokenrol uživo u Beogradu, neveliki ‘Gun Club’ uvukao ih je da A. Rap 22. maja u 22h obeleže 22 godine od svog prvog koncerta, a potom od ponoći – 3D Idijoti!
Još uvek reski kao Ramones, čak i digest/zip-izdanje KUD Idijota po Srbiji – bez novog albuma još od Remek djelo (2001, Menart) – tera turneje kakve ne može da spoji većina ovdašnjih estradnih zvezda, i to najmanje ima veze sa činjenicom da se osnivač i večiti koreograf ovog KUDa ispilio usred Šumadije. Jedini član ove grupe tokom sve tri decenije, Aleksandar Milovanović (poznatiji kao Sale Veruda, po delu Kragujevca u kom se rodio) izgleda – neretko i priča – kao odbačeni sin Vudija Alena, no vijoreća kosa nije jedino što ga kvalifikuje za gitaristu. Ima i gitare. Elem, posle marginalne popularnosti u drugoj polovini 80-ih, KUD Idijoti su – između ostalog, i svojim oporbenim stavovima – tokom 90-ih ovde postali takav kult da ih ravnopravno tretiraju u DJ-programima tipa ‘domaćica’, napunjenim srpskim izvođačima. Krajem ‘97. njihov CD Cijena ponosa (Dancing Bear – Automatik) bio nam je prvo licencno izdanje iz Hrvatske, a krajem 2000. kao prvi hrvatski sastav posle rata/YU-raspada nastupali su u Beogradu (Hala sportova!) i Novom Sadu. Tada su već imali novu ritam-sekciju za novi milenijum, pravu armaturu iza Saleta i Tuste, od ‘85. nerazdvojnih kao Mirko & Slavko.
No, posle slaloma kroz ‘Pazi, droga!’ 80-ih i ‘Pazi, metak!’ 90-ih, balkanski rokenrol stigao je i do sezona ‘Pazi, rak!’. Takvi smo se zatekli u ‘Gun Club-u’ koji je nazvan koliko po vatrenom bendu, bar toliko i po streljani čiji prostor koristi noću, u podrumu starinskog, radno-klasnog KUD/kulturno-umetničkog društva. Tako su se Idijoti i simbolično našli na pravom mestu, i započeli sasvim tržišno, nudeći da posle degustacije/prvih par numera vrate ‘svoju polovinu cene’ (ulaznica 1.000d.) svakom nezadovoljnom ko želi da ode. Čega nije bilo, jer taj bi propustio brzu paljbu starih favorita (Darwil, Disco Is Not Dead, Maja – kako se sad zove i Saletova ćerka), tokom koje je stradala i membrana bas-bubnja (Deji pukla kožica). Dugo lepljenje iste S. Veruda iskoristio je za duhovitu pevanu improvizaciju, gde mu je odgovarao prezaposleni bubnjar Dejan Gotal – ako je neko snimao, to će biti biser za kolekcionare!
Za Tustu na bolovanju sprašili su Zdravlje i veselje, a repertoar je prirodno promenjen, da uključi više opskuriteta (kao Mi krademo) i intimnijih albumskih tačaka (kao …dan kada sam ostao sam, Za tebe, Ja sjećam se) na kojima je ponekad i stidljivo pevao Sale. Uvek je zanimljivo čuti autora kako interpretira sopstvene, u drugim vokalnim verzijama poznatije uratke; ako ste među brojnima koji Tustu smatraju lošim pevačem, ovo je odlična prilika da čujete još slabije. Hrabro i znalački, Veruda uz pratnju ostale dvojice ipak i KUD-standarde poput Mi smo ovdje samo zbog para, Fuck The System, Sirotinja uvijek najebe/Kill The Poor, Glupost je neuništiva nosi do nivoa demo-snimaka od pre četvrt veka, dok su ih diskografi i muzički urednici još redovno odbijali.
KUD Idijoti su od onda bili optimalni spoj šarmantnog amaterizma i nesputanog diletantizma. Sa suptilno razbijačkim rokenrolom, besprekorno neambiciozno izvedenim, i na to prijatno podsećaju i sad dok im se na bini pridružuju prijatelji i obožavaoci. Nije Pozdrav ZaraTusti, ali ove večeri osim Saleta mikrofona se pred kraj koncerta najviše dočepao i ateista Radule (kome i dalje skandiraju ‘…gaće ti se nadule’), začinjavajući furiozni sled Let’s Go, idemo–Amerika–Gola jaja–Himna rada gde su sledili i bejbe–Marin–djevojčice–Genijalci–bajbaj, pa čak i čupani bas-solo kojim je Davor Zgrabljić (povratnik iz prve postave KUD Idijota) svoj pank privremeno zamenio za fank.
Dvosatni program finiširala je istovremeno himnična i nežna Kad Sunce opet zađe; bisevi su već kidali žice, inače bi dokrajčili noć. KUD Idijoti nastavljaju, izdržavaju… unatoč, usprkos & dapače. U prevodu = inat, otpor. Što je inače, u konačnoj računici, glavna stavka. Pa makar nikad od Evropo, pomozi ne stiglo do najavljivanog albuma Zbogom, istro (Smrt ustaštva).
