Adolf Hitler je na današnji dan, 1. avgusta 1936. godine, u Berlinu otvorio jedanaeste Olimpijske igre. Kako je nacistički Rajh koristio Igre za svoju propagandu, ali i kako su Igre uticale na razvoj televizije, Dragan Ambrozić je pisao u „Vremenu“ 2012. godine
Vladimir Orlić je kandidat SNS-a za predsednika Skupštine. Stranka je usvojila predlog Aleksandra Vučića da se podmladi rukovodstvo Parlamenta i Vlade. Lazar Ristovski neće biti poslanik
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ponudila je Moskvi da razmeni Viktora Buta, ruskog trgovca oružjem koji služi 25-godišnju zatvorsku kaznu u SAD, za dvoje Amerikanaca pritvorenih u Moskvi
Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
Čini se kako je možda prerano da se o tome otvoreno govori u Pentagonu, ali ako ukrajinska vojska održi položaje i rat se produži u 2023. godinu, može se očekivati da će donacija u borbenim avionima postati izvesna
Da u Italiji često padaju vlade ne bi trebalo da predstavlja neku vest, ali to se ne odnosi na pad ove 67. po redu zato što se u tom događaju odslikava više tekućih kriza
O važnosti popisa (pre)malo se govori. Ipak, to je statistički alat čiji će rezultati biti korišćeni, između ostalog, za određivanje ekonomske i populacione politike, zatim i za razna naučna istraživanja. Sigurno će uticati i na neke važne političke odluke. Zbog toga ćemo dati odgovore na čitav niz pitanja koja se tiču starosti, pola, bračnog statusa, etničke i religijske pripadnosti stanovništva itd.
Sile statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva. I dok se, istovremeno, svetska populacija približava osmoj milijardi, broj stanovnika Republike Srbije opada dramatičnom stopom
“Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke tokom devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke”
Dobro je što će posle toliko decenija na Starom sajmištu, valjda, početi nešto da se gradi. Ne znam da li su već iseljeni privatnici koji su se tamo bili proširili. Tamo je bilo i jedno od sedišta stranke čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Bio je i jedan restoran koji je, pored svega, služio i krvave bifteke
Govor premijera Mađarske, desničara Viktora Orbana u Rumuniji, u kome se zalagao za čiste rase, izazvao je burne reakcije i ostavke u njegovoj partiji. Orbanov portparol je rekao da su mediji pogrešno razumeli njegove stavove
U celoj Evropi jedino stanovnici Srbije misle da je NATO kriv za rat u Ukrajini, kažu rezultati istraživanja javnog mnjenja i medija. U domaćim medijima je anti-zapadni sentiment jači od proruskog. Protiv sankcija Rusiji je 72 odsto ispitanika
Zbog klimatskih promena u pojedinim regijama, u kojima toplotni talasi inače ukupno godišnje traju 20 dana, predviđa se čak pola godine ekstremnih temperature. Komforna zona za ljude su temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, kada vlažnost ne prelazi 50 odsto
Viši sud u Beogradu osudio je u petak Zorana Marjanovića na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva supruge Jelene Marjanović 2. aprila 2016. godine u Borči. "Ubijena pevačica", usmrćena udarcima u glavu je postala meta tabloidnog razvlačenja, predizborno obećanje, kvaziargument za politička potkusurivanja, iskorišćena je za podizanje gledanosti rijaliti programa "Zadruga" Televizije Pink, napisala Jovana Gligorijević pre pet godina u tekstu „Dno je pokretno“. Povodom presude Zoranu Marjanoviću ponovo objavljujemo njen tekst o slučaju na kome su, kao ni na jednom drugom, iz dana u dan, iz godine u godinu besomučno i bezobzirno jahali tabloidi. Taj slučaj je portret našeg vremena
Kad sam jednom slušao učenog astronoma, I kad su brojke i dokazi u kolonama stavljeni pred mene, Kad sam video grafikone i dijagrame Koji su te brojeve sabirali, oduzimali i merili, Kad sam sedeo i slušao astronoma kako objašnjava Uz mnogo aplauza u učionici, Ubrzo sam postao prijatno tup i umoran, Tiho sam ustao i odšetao napolje U mističnu, sparnu noć, i tek povremeno Gledao u savršenu tišinu zvezda —Volt Vitmen
Nedavno uhapšeni stari narko bos, koji je “napravio revoluciju u biznisu s marihuanom”, sa 69 godina bio je trgovac drogom s najdužim stažom
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
Slike iz rata u Ukrajini prikazuju prvenstveno moć artiljerije. Omiljeni motivi za snimanje su plotuni iz višecevnih lansera raketa koje ostavljaju dimni i vatreni trag iza sebe dok se penju i lete ka cilju, zatim poletanja dalekometnih raketa kao što su Iskander. Efekti na zemlji su jasno vidljivi krateri koji prekrivaju polja Ukrajine (na slici), srušene građevine, uništene kolone vojne tehnike
Na rastojanju od svega nekoliko kilometara između Prčanja i Ljute nalazi se, kao malo gde na Mediteranu, na desetine zanimljivih spomenika, crkava, grobalja, muzeja i starih palata
Lideri tri regionalne sile sastali su se usred svetskog sukoba oko Ukrajine: Vladimir Putin i Ebrahim Raisi koji spadaju u kategoriju “neprijatelja Zapada”, i Tajip Redžep Erdogan koji važi za nepouzdanog saveznika. Sva trojica imaju svoje planove mimo političkih stremljenja zapadnih saveznika. A šta ako je plan Putina da pomogne Iranu da razvije nuklerano oružje
Inspektor Slobodan Milenković ponovo je odbio da odgovora na pitanja tužioca jer je pokrenuo postupke pred Ustavnim sudom i Zaštitnikom građana. Njegov advokat Zdenko Tomanović kaže da “ne postoji osnov” da se od njega zahteva da odaje službene tajne, kao i da se ne može “pojedinac žrtvovati zbog nečijeg kolektivnog interesa zvanog Jovanjica”
Ustaški koncentracioni logor Jasenovac ponovo je u centru dnevnopolitičkih srpsko-hrvatskih zbivanja, a istorija izložena manipulacijama. Tako se broj žrtava u Jasenovcu neretko izjednačava sa ukupnim stradanjem u NDH, a ukupni gubici u logoru se poistovećuju sa srpskim žrtvama. Tu se dolazi do pitanja da li je taj proces bio spontan ili je perfidno nametnut i kakva je bila uloga države, odnosno nekih republika i njihovih elita
Legendarno službeno oružje američke vojske tokom više od sedamdeset godina i danas je omiljeni pištolj svih ozbiljnih ljudi na planeti. Nema pištolja koji je više bio kopiran i oko koga je napravljeno više legendi i mistifikacija – sa dobrim razlozima
Režim više ne bira bira sredstva za obračun sa policajcem koji je samo radio svoj posao, nije podlegao pritiscima i odbio mito da se „dogovori oko Jovanjice“. Pravo pitanje zato glasi: ima li i jedne institucija u zemlji a da nije razgrađena do temlja
“‘Imamo obavezu prema našoj deci, bar deci u Srbiji i Republici Srpskoj, da im istinom otvorimo oči, ne maštajući o tome da ćemo promeniti mišljenje sveta‘, rekao Veučić pre dve godine u govoru povodom ‚Oluje‘. To znači da ćemo se mi držati svoje istine, ma šta svet o nama mislio, da ćemo slaviti naše junaka, makar ih svet smatrao zločincima, jer svet nas ne voli i naše suze ne razume, ali mi sada imamo svog roditelja i možemo da se na njegovim grudima isplačemo. Ovo nije neka moja ironija, nego skoro doslovna parafraza Vučićevih reči. A on je rekao – opet moram da ga citiram: ‘Ponosan sam jer srpska suza, posle mnogo decenija, ima roditelja’”
Avio-kompanije, često s pravom, upiru prst u aerodrome i kontrole letenja zbog problema koje preživljavaju. Britiš ervejz je još u maju kritikovao aerodrom Hitrou zbog nedostatka zemaljskog osoblja. Lufthanza krivicu slaže po sledećim faktorima: štrajkovi kontrolora letenja, letnje nevreme i, posebno, povećan broj prijava oboljenja zaposlenih od korone. Jer i zaposleni u avio-industriji su ljudi, po prirodi posla češće će se zaraziti i karantin podjednako dugo traje i za njih
U Srbiji svakih deset dana jedna žena umre od udaraca partnera. Branka, Ivana i one koje su se sklonile u neku od petnaestak sigurnih kuća u Srbiji, spasle su se i počele ponovo da se smeju
