Intervju – Vladimir Nikolić, vizuelni umetnik

Dvostruko stanje slike

"Plašim se da ovde Marina Abramović ima istu funkciju koju je imao i odlazak Vučića u Srebrenicu ili njegovo iniciranje podizanja spomenika Đinđiću"

Banjaluka

Ceca u helikopteru

Pošto se u Republici Srpskoj podigla prašina oko toga kako je Svetlana Ražnatović koristila helikopter Vlade Republike Srpske, koji se nalazi pod direktnom kontrolom predsednika Milorada Dodika, Ražnatović je izjavila da je u Banjaluku došla svojim automobilom. Na društvenim mrežama i TV Pinku, međutim, hvalila se uživanjem u letu helikopterom

Ličnost godine – Ivan Medenica

Elitna kultura za svakog čoveka

"Veoma je važno infrastrukturno i finansijski podržavati kulturu, umetnost, ali je potrebno i dozvoljavati, pa i podsticati, njen kritički karakter – čak i ono što u toj kulturi kritikuje poredak koji ga podržava. E, to je izazov ovoj kao i svakoj vlasti. Da li ćete podržavati samo ono što vama ide u prilog ili ćete ga podržavati generalno, i to zato što smatrate da je kultura, uz obrazovanje i nauku, glavni emancipatorski mehanizam društva, ono što ga vodi napred, pa makar to išlo na vašu partijsku i političku štetu u datom trenutku. Da li bi istu podršku kao što je imalo svečano otvaranje Muzeja savremene umetnosti imala i izložba u tom istom muzeju koja bi bila kritički nastrojena prema aktuelnoj vlasti?"

Hari

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta

Nije to rupa na svirali

Stiče se utisak da je za sada u dijalogu o Kosovu najglasnija Srpska pravoslavna crkva koja je, barem po javno iznetim stavovima, za održanje sadašnjeg statusa, a poneki od glasnogovornika jedva se uzdržavaju da ne bace kletvu na svakog ko bi nešto želeo da promeni

TV manijak

Vučić i pajaci

Dominacija Pinka, hapšenje u rijalitiju i samoubistvo u direktnom prenosu, samo su neki od događaja koji su obeležili televizijske programe u ovoj godini

Muški život (specijal)

Muška Nova godina

"U novoj godini svi ćemo biti gospodini" —Jedna moja komšinica

Savet

Ironija praznika ili nazdravlje vam, u stvari

U neradne dane pružite otpor profanizaciji: setite se svojih omiljenih filmova, etike i logike prethodnog veka, i prazničnog ludila

Intervju – Predrag – Gaga Antonijević, reditelj i scenarista

Nije samo sreća

"Mi sumnjamo u patriotizam. Ta emocija je izmanipulisana. Neki ljudi su se okoristili patriotizmom, a neki drugi su pljuvali po sebi da bi dobili pare. I jedni i drugi su profiteri. Zato kažem da je vreme za neke nove ljude, koji nisu pod hipotekom. Ako si ti čist i imaš kredibilitet, ljudi će ti poverovati"

Arheo avanture jednog crtača stripova

Radost otkrića

Bilo je to mesto na kojem su generacije ljudi živele i umirale. Ti ljudi su razmišljali o svetu koji ih okružuje, svađali se, mirili, voleli, pevali… Menjali svoje običaje i verovanja kako su eoni proticali. Ipak, od njih nas deli provalija u vremenu

Istina

Zašto je i ko je skrivao Vlast

O kritičko/naučnom izdanju komedije Branislava Nušića Vlast, koje je Neopress publishing iz Beograda objavio krajem 2016. godine u redakciji dr Aleksandra Pejčića, do sada su izvestila samo dva štampana medija i nije napisan nijedan stručni osvrt, i pored nastojanja izdavača da zainteresuje javnost. Čini se da je ovakav odnos prema Vlasti samo nastavak priče koja ovaj Nušićev tekst prati od kako je napisan

Glumac

Slika nadolazećih promena

Godinu 2017. Jugoslovenska kinoteka proglasila je godinom Svetislava Ivana Petrovića, velikog ali zaboravljenog filmskog glumca, najuspešnijeg Srbina u svetskoj kinematografiji. Kraj Petrovićeve godine, 28. decembra, obeležava velika izložba o njemu i, tačno osamdeset godina nakon premijere, prikazivanje filma Princeza korala. Ovo je priča o Svetislavu Petroviću i jednom od preko sto filmovima u kojima je glumio

Komunikacije

Jedan dan u agenciji

Kako se prave reklame, koji put one pređu od piča (tendera) do finalnog proizvoda, šta se dešava u tom procesu, koliko kreativci imaju slobode da se izraze, šta rade akaunti i strateški planeri, a šta digitalci... Ekipa "Vremena" provela je jedan dan u agenciji McCann Beograd

O ljudima i prilikama

Beleške pisane čekajući voz koji kasni neograničeno

Da bi se govorilo o uzrocima moralnog, istorijskog, društvenog i ekonomskog sloma srpskog naroda, potrebno je uporediti zapažanja, analize, iskustva i upozorenja onih ljudi koji su iz ugla psihologije, antropologije, istorije, sociologije i književnosti slali svoja upozorenja i opomene. Zbog toga su njihova mišljenja bila osnova i nekih mojih zapažanja koja želim da ovom prilikom istaknem. Ubeđen sam i nepokolebljiv u svojim uverenjima da ovom našem stanju mora postojati neki dubok uzrok i da su osnovni uzroci pre svega u nama samima. Zbog toga sam se odlučio da u ovom tekstu ne iznosim samo svoja razmišljanja nego da ih argumentujem i mišljenjima nekih naših istaknutih ljudi, pre svega Jovana Cvijića, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Skerlića, Vladimira Dvornikovića i Vladimira Velmara Jankovića

Politički život 2017.

Godina koju je pojeo Aleksandar Vučić

Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline

Intervju – Branko Milanović, ekonomista

Za Srbiju je najveća opasnost u zatiranju institucija

"Ne verujem da Srbija treba da ima neku eksplicitnu politiku za smanjenje nejednakosti. Ona treba da ima politiku borbe protiv monopola, korupcije i kriminala, što su tri možda najznačajnija načina za bogaćenje i otuda raslojavanje stanovništva. Zatim, mora da ulaže mnogo više u javno školstvo da bi ono bilo kvalitetno i dostupno svima, što isto tako dovodi do smanjenja nejednakosti. I na kraju, da se trudi da ima što veću stopu rasta kako bi ti kvalifikovani ljudi imali gde da rade u Srbiji"

Život sa književnim likovima

Živeću uvek prolećem

Moje prve pesme objavljene posle rata bile su čisto fraziranje u rimama, ali mi je sa današnjeg stanovišta zanimljivo koliko su odisale optimizmom, do koje mere sam se osećao pobednikom. U svojoj prvoj knjizi poezije sam tako napisao: „Još nigde nema moje ruke trag, ali utisnuću je u svet." Univerzum sa stotinama likova iz mojih romana jeste takav trag. Srećom, na svetu ima mnogo mesta, pa tako i za njega. U najmanju ruku, mogu time da se tešim

70 godina neidentifikovanih letećih objekata (NLO)

Ponovo o letećim tanjirima

Leto 1947. bilo je posebno po tome što su tada otkriveni „leteći tanjiri", ili su pak oni otkrili nas. U svom čuvenom svedočenju o letećim objektima nad planinom Rejnir, pilot Keneta Arnold daje ime ovom fenomenu tokom meseca juna, a već tokom jula desio se neobjašnjeni incident kad je nešto palo pored Rozvela. Činilo se da čovečanstvo nikad nije bilo bliže zvezdama, samo što su one bile te koje su se spustile na Zemlju

Svemir 2017. godine – Sastanak s Oumuamuom

„Izviđač“ iz beskraja

Oumuamua je presekao Zemljinu orbitu početkom oktobra, napravio zaokret oko Sunca i u ovom trenutku uveliko napušta Sunčev sistem fantastičnom brzinom od preko 60.000 kilometara na čas. Do kraja godine biće već toliko daleko od nas da će postati nevidljiv čak i za najjače teleskope na Zemlji. Reč je o veoma tamnom objektu, koji čak ni u trenutku najmanjeg rastojanja od Sunca nije razvio rep karakterističan za komete. U tom pogledu Oumuamua više liči na čvrstu stenu nalik asteroidu ili… na tuđinski svemirski brod

Strip

Transformacije i generacije

Pre pola vek strip se kupovao na kiosku po ceni od jedne užine, a danas u knjižari za mnogo više novca; nekad se štampao u četvorocifrenom tiražu, danas izdavač slavi ako proda 500 primeraka. Pa ipak, stripu kao da niko i ništa ne može

Intervju – Tanja Ostojić, likovna umetnica

Umetnost zaobilaženja pozicija moći

"Kao umetnik, kao u svakom sistemu – ili ćeš ići niz vodu, ili ćeš biti deo sistema, ili ćeš se ulizati gde treba ili ćeš se konfrontirati, a onda možeš da završiš i u zatvoru i na crnoj listi i prebijen. A možeš i da ideš mimo sistema, kao i u filmskoj produkciji – imaš holivudsku A i B produkciju, imaš male nezavisne produkcije, andergraund film. E, pa tako je i u umetničkom sistemu"

Intervju – Radina Vučetić, istoričarka

O čemu govorimo kad pričamo o Jugoslaviji

„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"

Gašenje FM radija

Bešumna norveška šuma

Norveška je 13. decembra postala prva zemlja u kojoj se FM radio-signal više ne emituje legalno. Prva reakcija je da deset do dvadeset odsto slušalaca više voli radio koji šušti

Politička klima – Mreža dobre energije

Energetska efikasnost spasava budžet

Predstavnici opština i energetski menadžeri Zlatiborskog okruga sastali su se kako bi razgovarali o načinima da smanje izdatke za energiju u javnom sektoru i „spasu budžet", te pomognu građanima da umanje svoje troškove za energiju

Lični stav

Sistem ne prepoznaje pravdu

Puzanjem se u naše živote uvlači normativni sistem koji ne razlikuje dobro od lošeg, istinu od laži, pravdu od nepravde

Intervju – Vladimir Pavićević

Tavorimo u poludemokratiji

"Dogovor treba da postignu najuticajniji, a to su predstavnici Demokratske stranke, predstavnici Pokreta slobodnih građana i čovek koji ima iskustvo u upravljanju Beogradom, gospodin Đilas. Podršku treba potom tražiti i od ostalih aktera u ovom delu opozicije. Dakle, evropska opozicija da ide u jednu, pobedničku kolonu"

Nemačka – Pregovori o formiranju vlade

GroKo, KoKo ili novi izbori

Nemačke socijaldemokrate su posle izborne propasti poručile da idu u opoziciju. Ipak, nakon što su propali pregovori demohrišćana Angele Merkel sa drugim partijama, započeli su sa njima preliminarne razgovore o obnavljanju velike koalicije (GroKo) ili formiranju "kooperacione koalicije" (KoKo), novog izuma vrha socijaldemokrata sa kojim se većina medija sprda. Pregovori će biti dugi, a ishod je neizvestan