Prilog raspravi o "razgraničenju"

Svako je imao svog Albanca

"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize

Intervju – Iguman Sava Janjić

Razgraničenje je model u skladu sa politikom etničkog čišćenja

"Ukoliko je reč o planu istorijskog "razgraničenja Srba i Albanaca" koji nam je saopšten gotovo usputno, prilikom otvaranja jedne fabrike mesa, što neminovno vodi ka razgraničenju Srbije i buduće ‘velike etničke Albanije’, mogu samo da kažem da će to biti ogroman faktor nestabilnosti za ceo region i Evropu i velika tragedija za naš narod koji u većini živi upravo južno od Ibra. Lično mislim da narod Srbije to neće nikada prihvatiti bez obzira kako se manipulisalo eventualnim referendumom. Istovremeno, to nikako ne znači podršku ideji etničkog albanskog Kosova čije ‘blagodati’ osećamo na svojoj koži već godinama kroz razne oblike diskriminacije, nepoštovanja sudskih odluka, kroz razna kršenja zakona ili napade na naše vernike"

Nuspojave

Autobus iz Niotkuda u Nikuda

O otmičarima naših života, građanskom mrtvilu, zakasnelim čuđenjima i aneksima nepostojećih objekata

Jedna medijska biografija – Emilija Benjaminja (1881–1941)

Letonska »kraljica štampe«

Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika

Medijsko-propagandne slike iz Republike Srpske

Zbijanje redova i premlaćivanje novinara

Uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i vređanje na svojoj koži osetili su mnogi novinari u Republici Srpskoj u poslednjih mesec dana. To sve uglavnom se smeštalo u okvir izbornih nadmetanja, ali čini se da je – što potvrđuju i najnoviji događaji – reč o političkom stavu i vrednosnoj orijentaciji. Javnost je odgojena tako da je svaki četvrti ispitanik javnog mnjenja u Republici Srpskoj poslednju deceniju mislio da novinare treba tući. Preostali su se držali one krilatice "dobro je dok ne tuku"

Pad zida u Predejanu

Znali, ćutali i novac potrošili

Zašto je pao deo zaštitnog zida na važnoj deonici Koridora 10 kroz Srbiju i kako je moguće da će zbog toga nastradati samo inženjeri koji su projektovali i nadzirali izgradnju tog objekta

Sećanje na vojni rok

Kako sam se razočarao u sistem, ljude i samog sebe

Kada te neko pita gde si bio, šta si radio, ostanu ti samo dosadne priče koje nikoga ne zanimaju. I neka životna škola, bez koje si komotno mogao da prođeš

Inicijativa za ponovno služenje vojnog roka

Kasarna – novi srpski rijaliti

"Najveći problem koji bi režim da rešava ponovnim aktiviranjem služenja vojnog roka jeste alarmantno stanje sa popunom mirnodopskih jedinica profesionalnim vojnicima i masovno napuštanje vojske zbog slabih plata. Nije formirana održiva aktivna rezerva, a o pasivnoj da se i ne govori. Govorim u realnim kategorijama, o obučenoj rezervi za kojom bi se poseglo bar kad se suočavamo sa poplavama, umesto što se angažuju specijalne jedinice i Generalštab", kaže za "Vreme" bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš

Šišanje

Zoom

Zidanje Skadra u Grdelici – Ni u komedijama iz doba nemog filma nije bilo smešno kad neko tri puta uzastopce nagazi na grabulje pa ga držalja svaki put opali po glavi

Otkrivamo da smo 11 puta plaćali neko preprojektovanje i najmanje tri puta izvođenje radova, ali pošto to nisu njihove pare onda je i briga naša, i evo, živ vam stojim, nikakvog tu "razgraničenja" između stručnosti i javašluka, poštenja i lopovluka (pojavila se vest da se i BIA uključila u ispitivanje slučaja) neće da bude

Život na granici sa Kosovom

Srbi i Albanci na putu za Zapadnu Evropu

Kako izgleda svakodnevica u selima na granici sa Kosovom na krajnjem jugu Srbije koja se često pominju kao moguća teritorija za razmenu za opštine sa severa Kosova

Hrvatski (za)branitelji

Nekima je rat dobrodošao

Postavljajući se kao moralni autoritet, hrvatski branitelji rado igraju ulogu koju im je namenio desni deo HDZ-a i, valja im priznati, rade to vrlo uspešno. Valjda im baš zato nikad nije palo na pamet da demonstriraju protiv privatizacije i uništavanja firmi, protiv malih penzija, smanjenja radničkih prava

TV manijak

TV imaginarijum

Svuda u svetu pare i politika moćnima i bogatima omogućavaju da izvrdaju odgovornost

Rezime

Ptice zarobljene u vremenu

Od 10. do 17. avgusta održan je 24. Sarajevo film festival. Prikazana su 223 filma, čuli su se strani jezici, eks-Jugosloveni su bili najbolji prijatelji kao da se nikad nisu svađali i kao da rata nikada nije bilo

Intervju – Miloš Avramović, reditelj

Trenutak kada se prelazi linija

"Možda će zvučati bizarno, ali kriminalno razmišljanje, pokušaj da se prečicom dođe do boljeg života je neki oblik slobode mišljenja, stvar izbora, što se kosi sa idejom da je interes države i partije iznad ličnog interesa. Demokratska društva kao da podrazumevaju određenu dozu kriminaliteta, svesni da se neće svi snaći na tržištu i da će neko to probati prečicom"

Otkriće

Pogled iz bakarnog doba

Arheološki nalazi na eneolitskom lokalitetu Velika humska čuka govore o mogućim vezama zajednica sa naših prostora i onih sa donjeg Dunava, kao i o mogućem pronalasku praistorijskog bubnja

Jubilej

Srpski mi je rječnik izjeo život

Pre dvesta godina u Beču objavljen je Srpski rječnik Vuka Karadžića. Mitropolit Stratimirović ga je spalio, a najviše otpora je izazvala Vukova pravopisna reforma, poglavito preuzimanje u novu azbuku slova j iz latinice. Povodom jubileja Rječnika, ovog ponedeljka otvorena je izložba „Srpska leksikografija od Vuka do danas" u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a u okviru Međunarodnog kongresa slavista

Kultura sećanja – Areta Frenklin (1942–2018)

Respekt

Areta Frenklin bila je posvećena građanskim i ljudskim pravima i borbi za ravnopravnost šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Na njenom primeru se vidi da kompleksni društveni sukobi nemaju uvek hepiend kao u holivudskim filmovima

Zlostavljanje na radu

Društveni, a ne lični problem

Srbija od 2010. godine ima Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Iako je, po mišljenju stručnjaka, ovaj zakon savremen, osam godina od početka njegove primene teško je proceniti njegovu uspešnost. Najčešće navođeni razlozi za to jesu teška dokazivost i velika mogućnost zloupotrebe

Navigator

Napući se, slikaj i prodaj

Bogatstvo dvadesetjednogodišnje Kajli Džener uskoro će premašiti milijardu dolara. Prodajom karmina i olovaka za usne pretećiće tako na listi najmlađih milijardera koji su se sami obogatili osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga. Najveći kapital kojim Kajli raspolaže su milioni pratilaca na društvenim mrežama. Umela je da ga iskoristi

Austrija – Venčanje Karin Knajsl

Ples sa Putinom

Ne zna se otkud ministarki spoljnih poslova Austrije ideja da na svoje venčanje pozove Vladimira Putina, ali je jasno zbog čega je on poziv prihvatio: prikazao se kao političar sa ljudskim licem, šarmantan i duhovit, i zabeležio gol u gostima u propagandnom ratu sa Zapadom. Karin Knajsl je, biće, venčanje preselo

Lični stav

Podela kao iznuđeno rešenje

Kako stvari stoje, od podele/razgraničenja/razmene teritorija verovatno neće biti ništa, ali neće ni biti Srba na Kosovu. To je začarani krug iz kojeg nema izlaza

Lični stav

Slobodni građani i medijske neslobode

Građani stvari vide drugačije: režimski mediji su takvi da podržavaju jednoumlje, proganjaju slobodnu misao i zagađuju atmosferu u društvu. Da emituju ugljen-dioksid, bili bi manje otrovni nego što su sada, kada objavljuju informativni program. Mi smo jedina zemlja koja će iz poglavlja "Zaštita čovekove okoline" medije morati da smesti tamo gde im je mesto – u poglavlje o slobodama i vladavini prava

Intervju – Gordana Suša

Homogenizacija i diferencijacija na naprednjački način

"Aleksandar Vučić vodi Vladu, Skupštinu i sve ostalo. Ništa što kažu premijerka Ana Brnabić ili neko drugi ne vredi dok to Vučić ne aminuje. Zato oni i moraju pisati pisma podrške i na svaki drugi način mu iskazivati poslušnost u svemu. Mislim da bi oni bespogovorno podržali Vučića šta god da odluči. Čak i da sutra kaže, iako to nikada nije rekao, priznajem nezavisnost Kosova"

Udvorička posla

Vučićeva Osma sednica

Istorija Srbije (i Jugoslavije) bogata je ulizicama, udvoricama, laskavcima i karijeristima – kao što se zna. Zna se takođe da su takvi bili prvi koji će zabiti nož u leđa predmetima svog dotadašnjeg obožavanja. Pošto nas istorija ne uči ničemu, da vidimo gde smo sada kad je o tome reč

Čehoslovačka 1968.

Proleće praških đaka

Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović, za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj

Kultura sećanja – Pedesetogodišnjica vojne intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj

Proleće koje je trajalo do avgusta

Leonid Brežnjev je pokušao da privoli Aleksandra Dubčeka da odustane od svog "socijalizma sa ljudskim likom", modela koji je podsećao na jugoslovenski samoupravni sistem. Dubček nije popustio, Crvena armija je umarširala u Čehoslovačku i ugušila Praško proleće. U Jugoslaviji je podignuta borbena gotovost