U skladu s pravilima istraživačkog novinarstva, u utorak ujutru obavio sam očevid, srpski – video sam svojim očima, na šta liči plato ispred Hrama Svetog Save. Liči na pirotski ćilim koji sam ja tkao: šareno, ali bez reda i smisla.
Reč je o tome da radnici, valjda, Beograd puta, već dva, tri dana krpe razvalinu od staze kojom će Vioski gost, Vladimir Vladimirovič Putin, proći do Hrama kako bi video na šta su otišle ruske pare donirane za dovršenje Hrama.
Umesto ploča koje su se odavno izvalile iz ležišta, naliva se neka smesa, a jedan od kibicera ovog građevinskog poduhvata stručno mi objašnjava: „To vam je hladan asfalt.“
Tri-četiri kocke, pa asfaltni umetak, i tako duž čitave staze. Jer zamislite da Putin neoprezno nagazi na ivicu neke od tih ploča. Bilo bi kao u crtanom filmu gde obično trapavi Šilja nagazi na grabulje a ove odskoče pa ga drška opali po čelu.
Još bi ga i voda isprskala jer se u ležištima tih propalih ploča nalaze čitava jezerca vode pa je nemali broj sugrađana, ako već nije uganuo nogu, sigurno do Hrama ili zgrade Narodne biblioteke Srbije stigao sav ufljiskan vodom iz tih podzemnih rezervoara.
Da se to ne bi dogodilo Putinu i Visokoj pratnji, izvaljene i labave ploče se vade, kao kvarni zubi, a prostor do zdravih zuba, odnosno ploča, plombira se, hajde da verujemo na reč, „hladnim asfaltom“.
Možda će neko reći da teram sprdnju u ovako važnom trenutku. Ali, stvar je vrlo ozbiljna. Već godinama, otkad su ploče rasklimatane i otkad su počele da pucaju, građani apeluju da se plato dovede u red. Ali sve u skladu s maksimom „da ih je i pet miliona“ niko se nije obazirao na ove molbe.
Istina, niko se nije dosetio da im na izraze nezadovoljstva odgovori u stilu „tražite izbore i dobićete izbore“ a plato će i dalje da bude ruševan.
Nekako je slično i sa građanskim protestima u Srbiji. Ljudi širom Srbije ukazuju na propuste, nepravde i nepočinstva, aljkavost i sve veću simbiozu političkih i kriminalnih elemenata u društvu, a vlast ih, oličena jedino u liku Aleksandra Vučića, izaziva pozivom na izbornu utakmicu u kojoj će, veruju, ponovo da pobede i da to bude krunski razlog i dokaz da tu ništa ne treba menjati.
Osim, naravno, kad Putin reši da poseti Hram Svetog Save.
Ne mogu, niti u ovom trenutku bilo ko može, da izračunam koliko je novca slupano na novogodišnje ukrašavanje Beograda, sve one jelke, kapije, lavirinte, irvase i kočije, lampione i vatromete, pevanije i ostale tulume, ali to sigurno daleko nadmašuje troškove renoviranja platoa između dve značajne duhovne i kulturne institucije u Srbiji.
Sve ovo meni liči na veseljaka koji je prolumpovao par noći, a sutra go i bos tetura kroz život.
Putin i Visoka pratnja biće bezbedni skakućući s ploče na „hladan asfalt“, ali šta da radimo s onih, govori se, 70 hiljada ljudi koji će doći do Hrama da odaju poštu i izraze ljubav prema slovenskom bratu? Njih treba upozoriti još u autobusima kojima će stići u Beograd da je plato trusno područje i da paze kako hodaju.
Posebno je opasno cupkanje, makar bilo izazvano i velikom radošću.
