"Treba biti strpljiv, pa čekati i izlaziti iz krize, što će potrajati sigurno još deset godina i više. Kriza nije nastala 2008. godine. Kriza se rađala najmanje 30 godina i radi se o velikim pomeranjima između udela rada i udela kapitala u društvenom proizvodu, i to u korist kapitala. To je stvorilo veliku razliku između potražnje i ponude. Pogotovo kada se ponuda preselila u Kinu"
Optuživati kreatore "kulturne politike" u ovoj zemlji zbog toga što je jedna od dve ključne književne institucije, Beogradski sajam knjiga, došla u najozbiljniju krizu u svojoj istoriji – bilo bi i glupo i nepravedno. Ne zbog toga što – kada bi mogli – ne bi upropastili sve što se upropastiti može. Nego zato što nemaju tu moć. Ali, da se predstavnici samozvane elite "kulturne nadgradnje" u propast "ekonomske baze" sjajno uklapaju, uspevajući da iz gotovo katastrofalne situacije izvuku maksimum bedne koristi za sebe – više je nego izvesno
"Mi možemo uzeti da radimo komad koji govori o Francuskoj revoluciji i tražiti neke paralele sa našim vremenom, ali opet to nije tema koja ne da ljudima da spavaju. Velika prednost dokumentarnog pozorišta je direktno tumačenje ovog vremena – šta iz ovog vremena može da tumači ovo vrijeme"
Za nekoga u Aziji i Africi i mi smo beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda.
U Beogradu je 4. i 5. novembra održana radionica na kojoj su ekonomski stručnjaci razmenjivali iskustva o krizi evrozone i njenim posledicama
Danas, kada procene pokazuju da u Nemačkoj živi oko 7,5 miliona nepismenih, a nadležni kažu da je njihov broj teško utvrditi jer je reč o "nevidljivoj" kategoriji, visoke narodne škole i dalje obavljaju svoju prvobitnu funkciju opismenjavanja i pružanja osnovnog obrazovanja, ali su svoj rad osavremenile uključivanjem koncepta celoživotnog obrazovanja, prekvalifikacija i dokvalifikacija
Deset godina i nije neki dugačak period, kad čovek pogleda, a naše vreme se još i ubrzava. Kao juče da je bilo, a šta se sve desilo u međuvremenu! Ako zahtev za "istorijskom distancom", ionako sumnjiv, ostavimo po strani, ostaje nam melanholična uspomena na posrnuće države i na licemerje naše političke klase. Ubistvo premijera Zorana Đinđića bilo je logična posledica tih slabosti, oklevanja i kalkulacija
Nagoveštaj da bi Grci na referendumu mogli da se izjasne o sopstvenoj sudbini izazvao je paniku u Briselu, berze su počele vrtoglavo da padaju. U Evropi je pokrenuta diskusija da li evrozonu treba spasavati i po cenu sužavanja demokratije
Dijanu i Radomira usmrtio je autobus sa liniji 77 u Beogradu dok su sedeli na klupi u parkiću ispred studenskog doma; Goran i Atila poginuli su u centru Subotice dok su snimali reklamni spot; Nikola, Dušan, Vladimir i Milan skončali su u Zemunu zatrpani zemljom dok su radili na sanaciji klizišta... Ovi događaji su samo tri iz mnoštva koji, pored tragičnog ishoda, imaju još jedan zajednički imenitelj – najverovatnije se ne bi ni dogodili da su poštovani propisi
G-20 nametnuo Italiji kontrolora u licu MMF-a. Pod pritiskom rasta kamata na italijanski suvereni dug Berluskoni rekao: "Posle mene, izbori", i izgubio parlamentarnu većinu. U Atini Papandreu žrtvovao mandat, ali je obezbedio podršku opozicije privremenoj kriznoj vladi bivšeg grčkog guvernera i potpredsednika Evropske centralne banke Lukasa Papademosa. Dok grčka i italijanska banka traže zajmove, Grci i Italijani odnose novac u Švajcarsku
Fotografije Aleksandra Ace Simića, prvog srpskog žurnaliste, dragocen je izvor o prestonici i njenim stanovnicima prošlog veka
Naizgled površni i sentimentalni Grci imaju tendenciju da se ponašaju racionalno i ne donose odluke koje bi bile pogubne za njihove suštinske interese. To su konačno shvatili i grčki političari
Dok pročitate ovaj tekst, broj stanovnika planete će se uvećati za 200. Ako ga ostavite na trenutak i odete da zakuvate kafu, dok se vratite, na planeti će biti još 50 ljudi više. Da li su postojeći resursi dovoljni da nahrane populaciju koja tako brzo raste
Dok muftija Muamer Zukorlić najavljuje pobedu i pomirenje kome niko neće stati na put, onaj sa kime treba da se miri, Islamska zajednica Srbije, nije ni pozvan na razgovore o pomirenju; dok zvaničnici Srbije izjavljuju da to nema veze s njima, po principu sekularizma, savetnik u Ministarstvu vera kaže da je podela islamskih zajednica zapravo političkog, a ne verskog karaktera
Vlada Srbije usvojila je akcioni plan Ministarstva finansija po kome će Zakon o javnim nabavkama biti promenjen do kraja godine: podzakonski akti koji bi trebalo da omoguće primenu zakona po tom planu trebalo bi da budu doneti tek do kraja naredne godine, a Vensan Dežer, šef misije EU u Beogradu, upozorava da "ne treba žuriti sa zakonom", ali da "treba dobro odmeriti sve implikacije promene zakona kako bi se izabrala najbolja rešenja"
U četvrtak 26. oktobra 1961. godine, Švedska kraljevska akademija donela je odluku da se za tu godinu Nobelova nagrada za književnost dodeli Ivi Andriću. Nagradu je u Stokholmu uručio švedski kralj Gustav VI, u nedelju 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela
More zove pročita se za nekoliko opčinjavajućih sati vođenih diskretnom rukom pesnika u stripskoj prozi. S minimumom reči on hvata rasute momente bogato proživljenog života koji nije započeo nego je završio u pesništvu. A pamtiće se mnogih večeri kad pomišljamo na more
Novu dramu Petera Handkea Još uvek oluja, koja tematizuje sudbinu slovenačkih partizana u Koruškoj, kritika je gotovo jednoglasno ocenila kao jednu od piščevih najznačajnijih drama. Ekspresivna inscenacija Dimitera Gočeva oduševljeno je pozdravljena na nedavnoj premijeri u Burgteatru
Iako nadležni ni do danas nisu završili preispitivanje slučajeva nereizabranih sudija 2009. godine, spremaju se na novu avanturu: novo preispitivanje svih sudija izabranih te godine, a ne samo onih koji su po prvi put birani na trogodišnji mandat
Klub osnovan početkom devedesetih u Londonu na inicijativu desetak mladih ljudi koji su radili u finansijama u londonskom Sitiju, danas ima oko 1200 članova angažovanih na rešavanju problema nostrifikacije diploma, ukidanju britanskih viza i povezivanju kompanija i stručnjaka
Konstantinovićeva knjiga Filosofija palanke i danas ima prvorazredan kritički odnos prema fenomenu koji može da se nazove povratkom palanke. Ona je, naprosto, bila i ostala nezaobilazno štivo za razumevanje onoga što mi sada jesmo i kuda idemo ili, bolje, kuda ne bi trebalo da idemo
