Gospodin dr Slobodan Gvozdenović opravdao nedolazak na suđenje, po optužbi za teško delo protiv zdravlja ljudi, učešćem u izbornoj kampanji, priložio i SNS-ovu listu na kojoj je pod brojem 56. Pitan na ovu okolnost, samo rek’o da zna koji bogati pojedinac stoji iza svega
"Nadam se da je građanima ove zemlje jasno gde se danas nalazi demokratija, na kojoj adresi. Uostalom, šta je i ko je poslednja odbrana slobode, normalnosti, pristojnosti, kulturnog i civilizovanog ponašanja u Srbiji? Ko može i ko sme da se suprotstavi nameri režima da nas vrati u prošlost? Da kaže da je car go? Pa, niko osim naše liste, koja je jedina opozicija režimu i koja jedina odbija da s njima uđe u bilo kakav savez"
Ne može tu biti sporan narod koji mu aplaudira i glasa za njega. Nisu, na kraju krajeva, sporni ni mediji koji za njegov račun obaviše dobar deo posla, pa ni rejting majstori koji malo mere, malo spinuju. To je više-manje tipično ponašanje i važi za sve vlasti i sva vremena. Sporni su svi oni koji izgledaju na ovim izborima kao pomireni sa sudbinom, paralisani, liče na žabu kad sretne zmiju pa se ukoči, čeka zmija da je proguta. Svi se šamaraju međusobno, o Njemu niko ništa da kaže
Kako izgleda najveće naučno postrojenje na svetu godinu dana nakon otkrića takozvane Božje čestice?
Nekada sam morao da plaćam piće ljudima kojima sam hteo da ispričam priču o "internetu svih stvari". Danas oni mene vode na ručak samo da bi čuli to isto — Džon Čembers, generalni direktor "Ciska"
Da li se u ukrajinskoj krizi nazire Treći svetski rat? Ili makar Drugi svetski hladni rat? Ne. Globalni igrači se ponašaju posve predvidivo
Ukrajinska vojska i mornarica masovno se predaju, ili prelaze u novoformirane ruske oružane snage Autonomne Republike Krim. Ruske jedinice preuzimaju komandu nad vojnim bazama, aerodromima, radarskim postrojenjima, infrastrukturnim čvorištima. Raspad ukrajinske vojske u ratnom stanju pokazuje dubinu društvene, političke i ekonomske krize Ukrajine kojoj se ne vidi kraj početka. Parada suvereniteta, referendumi na Krimu, u Donjecku, Harkovu... Dok Zapad viče, Putin ne čuje dobro
Srđan Dinčić je u rekordnom roku postao glavna zvezda nove, rečite pop-kulturne scene u Srbiji – stand-up komedije. Zasluženo. Nedavnim nastupom u beogradskoj Ustanovi kulture Palilula ovaj status je još jednom potvrdio
Nedavno je, u izdanju beogradske "Čarobne knjige", iz štampe izašla nova knjiga Teofila Pančića, Aleja Viktora Bubnja. Iz ovog izdanja prenosimo pogovor koji je napisao Dragan Velikić
"Pre desetak dana počela je da radi nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj. Ja sam mogao ovu zgradu 1995. godine da zamažem, da napravim Potemkinovo selo i da pustim gledaoce. E, to nisam hteo. Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju sam ušao 1992. godine, što se mene tiče, dovedena do kraja"
Kako i moj junak, i ja sam se ponadao da će tri kraća prikaza biti manje dosadna nego ako utiske iznesem džumle
Kako su se građani jednog beogradskog naselja pobunili protiv izgradnje crkve umesto škole ili ambulante
Modernizacija obrazovnog procesa, pružanje praktičnih znanja i veština neophodnih za poslovanje u modernom okruženju, profesionalni napredak i stvaranje samosvesnih i odgovornih mladih lidera – osnovni su ciljevi programa AmChama
Među pretendentima za poslanike ima povratnika i prebega, zagovornika belih listića i aktivista, optuženika i zatvorenika, tajkuna i penzionera...
Šta će to novoimenovana komisija za istraživanje političke pozadine atentata na Zorana Đinđića otkriti, a da već nismo slutili? Čemu takve komisije služe, ako već imamo policiju, BIA, tužilaštva i sudove? Da li je ovo još jedan marketinški potez učinjen nekako baš pred izbore? Ako neko već misli da nam to treba, neka pomisli i o svemu onome šta će takva komisija morati da raspetlja, a što "institucije sistema" nikako da raspetljaju bez tuđe pomoći
Feketić je pokazao da su oni koji žele da kontrolišu javnu sferu tu kontrolu izgubili. Videli smo da neki misle kako je kontrola javne sfere za njih cilj i da su im sva sredstva dozvoljena kako bi ga ostvarili u svojoj promotivnoj kampanji. Pokazalo se da internet zajednica u Srbiji ume da odgovori na te izazove – mi smo 24 sata imali ozbiljan rat u vidu postavljanja i skidanja spornog satiričnog klipa
Privremena uprava grada Beograda i Vlada u ostavci mogu se starati isključivo o tekućim poslovima, onim neodložnim, koji se bave osnovnim funkcionisanjem grada i države. A u to svakako ne spadaju Teslin Muzej i urna sa njegovim pepelom. Prvo, nisu nadležni. Drugo, nikoga nisu pitali. Ako ima pravne države, ovaj nezakonito i nelegitimno sklopljen sporazum o preseljenju Tesline urne morao bi pasti pred nadležnim sudom
Najmanje što bi se moglo reći o ovoj knjizi jeste ocena prema kojoj ona i u celini i u delovima svedoči o epohi na čijim rubovima živimo. No, njena se vrednost ne iscrpljuje u svedočenju. Ona ima šta da ponudi i istraživačima, ali i svima onima koji žele nešto više da saznaju o pravom karakteru procesa koji su obeležili drugu polovinu 20. veka, a čije će se posledice još dugo osećati
Svojim pozorišnim čitanjem Vegelovog romana Andraš Urban povisuje pripovedački glas za značajan broj decibela
Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...
Na ovogodišnjem, 42. po redu Festu, koji će se održati od 28. februara do 9. marta, biće prikazano sedamdesetak ostvarenja svetske kinematografije, svrstanih u devet programskih celina. Kao i svake godine, "Vreme" i ovoga puta donosi izbor filmova sa Festa koje ne bi trebalo da propustite
