Četvrtfinale kao uspeh

Na prošlogodišnjem evropskom prvenstvu reprezentacija Srbije bila je sedma. Većina košarkaških stručnjaka je prvi put priznala da nismo ni zaslužili više i da je to realno stanje naše košarke. Po okončanju prvenstva Dušan Ivković je podneo ostavku na mesto selektora reprezentacije, a posle njega je na to mesto postavljen Aleksandar Đorđević. Ono što je od početka bilo sporno jeste Đorđevićevo trenersko znanje. Iako je kao igrač osvojio medalje na svim takmičenjima na kojima je učestvovao, u trenerskom poslu je vodio samo Armani Džins (2006–2007) i Beneton iz Treviza (2011–2012). Sa druge strane, očekivanja od našeg tima, manja nego ikad, Đorđeviću olakšavaju uvođenje promena u načinu igre, koja je u prošlosti bazirana na igračkim kvalitetima u napadu i čvrstoj odbrani.

Odbrana je u savremenoj košarci osnova. Ukoliko ekipa nema velika igračka imena koja bi u napadu kompenzovala greške u odbrani, nije u mogućnosti da parira ozbiljnim košarkaškim reprezentacijama. Posle povlačenja najvećih igračkih imena kao što su Bodiroga, Stojaković, Jarić, Rakočević, Rebrača, više se ne računa na individualne kvalitete kojima bi se rešavala utakmica. U igri „jedan na jedan“, kao i u šuterskim sposobnostima, daleko smo od vodećih reprezentacija u Evropi i svetu. Zbog toga je način na koji Đorđević pokušava da reši ovaj veliki problem današnje reprezentacije Srbije vredan pohvala. Brz protok lopte u napadu, bez nepotrebnih soliranja, sa akcentom na slobodnom igraču koji bi dobio loptu i na taj način olakšao realizaciju, put je do uspeha.

O NAMA: Preko potrebna novina na ovom prvenstvu su odličan plejmejker i veoma dobar bek šuter. Ove godine, na ta dva mesta došli su Miloš Teodosić i Bogdan Bogdanović. Najveće pojačanje je povratak Miloša Teodosića, koji je lider ovog tima i čijom smo zaslugom na prošlom svetskom prvenstvu postigli veliki uspeh osvajanjem četvrtog mesta. Povreda zbog koje je propustio prošlo evropsko prvenstvo je ostavila veliki trag i posle nje nije došao do forme koja ga je dovela do mesta najboljeg plejmejkera Evrope. Bogdana Bogdanovića (22) predstavljaju kao najboljeg mladog igrača Evrope. Bio je nosilac igre u Partizanu u poslednje dve sezone, a ove godine je iz Partizana prešao u Fenerbahče. Sve što je uradio u Partizanu neće biti dovoljno ukoliko ne pokaže šta i koliko može na ovom prvenstvu. Veliki igrač se postaje na velikoj sceni. Selektor bi mogao da mu kaže šta pravi razliku između prosečnih i velikih igrača, šta je „igrački bezobrazluk“ koji rešava utakmice i kako se to radi.

Osim Teodosića i Bogdanovića, tu su i Nenad Krstić, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, i ova petorka bi trebalo da bude nosilac igre. Krstić je već nekoliko godina glavna snaga reprezentacije. Na prošlom prvenstvu Evrope je gotovo sam igrao protiv većine timova, a kada se umorio i kada su svi počeli da ga udvajaju, napadačka snaga tima je prepolovljena. To se pokazalo posle prve faze takmičenja. Nadamo se da bi sada mogli da ga rasterete bekovski tandem Teodosić–Bogdanović, kao i solo akcije Bjelice, koji bi svojim kvalitetima najzad morao da se više istakne.

Uz pomenute igrače, u reprezentaciji će biti i Stefan Jović na poziciji beka, Stefan Birčević kao krilni centar, Nikola Kalinić i Marko Simonović na poziciji krila, a centri će biti Miroslav Raduljica, Vladimir Štimac i Raško Katić.

O DRUGIMA: Najveći favoriti za osvajanje zlatne medalje su domaćin, reprezentacija Španije, i selekcija Sjedinjenih Američkih Država. Ovo prvenstvo je verovatno poslednja zajednička akcija španskog tima koji dominira evropskom košarkom u poslednjih deset godina. Braća Gasol na centarskim pozicijama, uz Serža Ibaku, najjači su trio pod obručima na prvenstvu, dok na bekovskim pozicijama imaju imena poput Rikija Rubija, Hozea Kalderona, Huana Karlosa Navara i Rudija Fernandesa. Po imenima imaju najbolji tim na prvenstvu, i osim reprezentacije SAD, niko im ne može ni prići.

Što se tiče reprezentacije SAD, posle odustajanja Kevina Durenta i povrede Pola Džordža, najvećih zvezda tima, osvajanje zlatne medalje je dovedeno u pitanje. Po imenima, ovo je trenutno druga postava SAD i ne bi previše začudilo da se dogodi iznenađenje i ispadanje pre finala. Argentina i Francuska na prvenstvo dolaze bez svojih najvažnijih igrača Parkera i Đinobilija, koji su svaki put pravili preko potrebnu razliku. Obe reprezentacije smo lagano pobedili u pripremnom periodu. Litvanija se izdvaja po kvalitetu i mogla bi da se uključi u borbu za medalju.

Reprezentacija Srbije je u A grupi sa timovima Španije, Francuske, Brazila, Egipta i Irana. Ova grupa se ukršta sa grupom B, u kojoj su reprezentacije Senegala, Filipina, Portorika, Argentine, Grčke i Hrvatske. Prva četiri tima u grupi prolaze direktno u osminu finala i, po svemu sudeći, uz Španiju, Francusku i Brazil, to ne bi trebalo da bude problem za našu reprezentaciju. Osmina finala je cilj ovog tima i ko god bi nam došao iz grupe B, nije nepobediv. U pitanju je jedna utakmica i trenutna forma i inspiracija je dovoljna za ulazak u četvrtfinale, a to bi svakako bio veliki uspeh.