Tokom proteklih nedelju dana, mnogo se pričalo o boji kose, ženskim pravima i dostojanstvu novinarske profesije, a mislilo se pritom na nešto sasvim drugo. Prava tema bile su pare, sekunde i politički uticaji, a pravi cilj smena koja se mnogo puta najavljivala i očekivala
U Zagrebu je, u prostorijama Hrvatskog društva pisaca, 20. novembra održan skup posvećen Bori Ćosiću, povodom osamdesetog rođendana ovog pisca. Na njemu su učestvovali, između ostalih, Igor Mandić, Zdravko Zima, Nenad Popović, Predrag Matvejević, Velimir Visković, Dubravka Bogutovac, Tomislav Brlek itd., kao i kolumnista i kritičar "Vremena" Teofil Pančić, čiji tekst objavljujemo. Svi prilozi sa skupa biće objavljeni u časopisu "Književna republika"
Pitanje svih pitanja jeste šta bi se dogodilo da se Tadić i Đilas nisu dogovorili o svojevrsnoj podeli vlasti. Demokratska stranka u tom slučaju našla bi se podeljena u dva tabora. To ne bi bilo loše samo po njih već i po građane i građanke Srbije. Uz rasturene demokrate, sve haotičniji LDP i skrajnuti DSS, Skupština Srbije ne bi ni morala da zaseda. Iole artikulisane opozicije u tom slučaju naprosto ne bi bilo
Ivica Dačić, premijer Srbije, o načinu predstavljanja Kosova na međunarodnim skupovima i "heroisanju oko fusnote" ("Politika")
Poslanici i ministri su otišli na kolektivni odmor, ali se vlast, očito zadovoljna nastupom premijera pred javnošću, mirno sprema za još jednu proslavu 2. avgusta. Makedonsko-albanska opozicija pak najavljuje radno leto i burnu jesen, tvrdeći da "dolazi vreme naplate računa"
Što se tiče Kosova, nema države na svetu koja bi se odrekla dela svoje teritorije. Zašto bi to očekivao bilo ko od nas, tim pre što se sa Kosovom ne bi završio proces cepanja Srbije? Da li nam je neko rekao da bi nakon toga Srbija ostala u istim granicama? Naravno da nije. Šta, treba da kažemo da se odričemo Kosova, da smo genocidan narod i da onda sve bude u redu
Da li je stanje političke svesti u Srbiji ikada odmaklo dalje od znamenite dosetke Mihajla Markovića Pilje o "bespartijskom pluralizmu"?
"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"
"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"
Boris Tadić se ljuti i tvrdi da su ovu vladu pravili tajkuni. Možda to nije netačno, ali to važi i za njegovu vladu, a on im je to vratio tako što ih je svaki čas, u skladu sa potrebama kampanje ili lične popularnosti, izlagao javnim optužbama dok je njima biznis propadao
Načelnica opštinske uprave u Surčinu Branka Davidović pokazuje papir na kome piše da je posle pokušaja konstituisanja skupštine od 79 zaposlenih, dvoje ljudi na bolovanju, 48 je uzelo odmor, a na posao dolazi 29 ljudi. Na stolu joj tabla bensedina
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
"Promena poreske politike bila bi win-win situacija, jer se razvijanjem privatnog zdravstvenog osiguranja odgovornost i troškovi lečenja stavljaju na pleća osiguravajućih kompanija"
Dnevnica je bila svima ista – i predsedniku biračkog odbora i posmatraču – po dve hiljade dinara; za te novce su mogli da rade vredno kao mravi, daleko od svih insinuacija o krađi i "visoke" politike; da iznova i iznova broje listiće, proveravaju biračke spiskove, pomažu drugima, odmenjuju ih, idu po stanovima građana koji su nepokretni kako bi i oni glasali; ili, pak, da veći deo Đurđevdana provedu sedeći, pijući kafu i pušeći cigarete
Čovek koji za tužilaštvo tvrdi da su lažovi drugim rečima kaže da priznaje samo sud svoje partije i teško je verovati, posle energije i retorike uložene u osporavanje prethodnog izbornog kruga, da će on priznati rezultat koji mu ne odgovara. To plaši narod
Tempirana bomba Tomislava Nikolića o organizovanoj krađi glasova koliko god da nije potkrepljena ozbiljnijim dokazima zajedno sa izjavom da će se lično tući za svaki glas, dovele su u pitanje ne samo miran tok izbora već i samu stabilnost zemlje. Šta se iza svega ovog krije
Ko nije zaspao sa brigom kako da obezbedi platu za zaposlene, taj se neće ni probuditi sa idejom kako da unapredi Srbiju. Boris Tadić je za ministre postavio štancovane japi političare koji svoje karijere duguju partijskom, dužem ili kraćem, angažovanju
"Etnonacionalizam je polimorfan: on je i socijalni i politički pokret, i ideologija, i pogled na svet, i mentalitet. On je i racionalan i iracionalan. On je i banalan – utkan u rituale svakodnevice, deo svakodnevnog života ljudi"
Četiri godine i par meseci kusur nakon događaja počelo je hapšenje ljudi uslikanih još tada kako pale američku ambasadu. Tako je to s tim događajima koji nezgodno padnu pred jedne izbore, one iz 2008. godine, ali se zato stvar zgodno namestila pred ovogodišnje majske izbore
Od kako prošle nedelje dočekasmo ono "prekosutra ili nakosutra" našeg, sada bivšeg, predsednika Borisa Tadića, kada je obznanio svoju odluku da podnosi ostavku, koju je pokušao da prekrsti u "nije šija, nego skraćeni mandat", i da je treći put u trci za predsednika Srbije, kandidovanje za kandidata poslednjih je dana postalo najvažniji, a za mnoge i najunosniji posao u Srbiji
