Poslednja večera Borisa Jefimoviča Njemcova

Boris Jefimovič Njemcov, lider ruske opozicione grupacije PARNAS, ubijen je 27. februara u 23.31 po moskovskom vremenu sa četiri metka u predelu kičme dok je u šetao sa ukrajinskom modelsicom Anom Dureckajom ka Moskvoreckom mostu blizu Kremlja. Po prvim verzijama, ubica je čekao žrtvu na stepenicama mosta, a po drugim – nekoliko ljudi izašlo je iz automobila bele boje VAZ-2110 ili ford mondeo ili kia rio i pucalo na njega.

Posle provere u okviru akcije „Pjerehvat“ pokazalo se da vlasnici sumnjivih automobila nemaju veze s ubistvom, a u subotu su se operativci zainteresovali za jednu ladu priora registrovanu u Ingušetiji koja je bila parkirana kod stanice metroa „Smolenskaja“ i za koju su mislili da je minirana, da bi se pokazalo da dva žitelja Republike koji su koristili taj automobil nisu povezana s događajem.

Policija, koja je stigla na lice mesta desetak minuta posle događaja, našla je šest čaura kalibra 9 mm, a Njemcov je pogođen sa četiri metka. Municija je proizvedena u Jurjuzanskom mehaničkom zavodu u Čeljabinskoj oblasti 1986. godine i u Tulskom zavodu za proizvodnju municije 1992, a kao moguće oružje pominje se revolver „makarov“ i za bojevo gađanje prerađeni gasni pištolj „iž“.

Dva ključna svedoka događaja opisala su muškarca visine između 170 i 175 centimetara, kratke kose, koji je nosio plave farmerke i braon džemper, i za njim policija traga. Događaj je snimila jedna kamera sa zidina Kremlja, ali se na njemu mogu uočiti samo sitne siluete ljudi i automobila na mostu. Dve druge kamere su navodno bile isključene zbog tehničke popravke.

foto: fonet / ap

MODELSICA ANA DURECKAJA: Kako piše portal Rosbalt, ukrajinska modelsica Ana Dureckaja, najbliži svedok događaja, nije mogla da se seti čak ni marke automobila iz koga je navodno pucano, pošto je bila u šoku. U moskovskoj gradskoj policiji ona je dugo saslušavana kao neposredan svedok. Mada nije tražila zaštitu, pred njenom hotelskom sobom dežurali su bezbednjaci. Zatražila je da je puste da se vrati u Ukrajinu.

Ruska štampa je obraćala pažnju na kretanje Njemcova u poslednjim satima života, navodeći uzgred da su se Boris i Ana upoznali pre četiri godine u Kijevu, gde je Boris Jefimovič često putovao, i da su oni možda bili u ljubavnoj vezi, nešto zbog toga što se takva priča u novinama sama priča, a nešto možda i zbog toga da se na opšti stav u zapadnim medijima da je motiv za ubistvo ultrapolitički razvodni pitanjem da li motiv može biti ljubomora.

foto: fonet / ap

„Komersant“ piše da je dvadesettrogodišnja Ana s pedesetosmogodišnjim Borisom te večeri večerala u skupom „stajliš“ restoranu Bosco Cafe koji gleda na Kremlj, posle čega su prošetali po Crvenom trgu i navodno pošli kod Borisa, koji je živeo u kući N3 u Ulici Mala Ordinka u centru Moskve. Kad su prošli stotinak metara na Moskvoreckom mostu, jedan čovek je pucao u Njemcova vrlo precizno (saputnica je nepovređena) i, kako se pretpostavlja, pobegao niz stepenice mosta ili automobilom.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je odmah pošto je obavešten o ubistvu Njemcova izrazio saučešće njegovoj porodici i naredio opsežnu istragu.

foto: fonet / ap

SLUČAJ MAGNICKI: Zapadni mediji su u prvim komentarima povezivali ubistvo Njemcova s njegovim kritikovanjem Putina za korupciju i za rat u Ukrajini, i sa izjavama u kojima je on podržavao sankcije protiv Rusije.

Podseća se da je Njemcov imao izvesnu ulogu u dostavljanju Amerikancima i EU spiskova (tzv. papiri Njemcova) na osnovu kojih su uvedene američke sankcije za šezdesetak ruskih funkcionera navodno umešanih u smrt Sergeja Magnickog, zastupnika firme Firestone Duncan, a preko nje fonda Hermitage Capital Management.

Advokat Magnicki je umro u zatvoru „Matroskaja tišina“ 2009, nakon što je optužio visoke dužnosnike da su prevarili rusku vladu za 230 miliona dolara, a njega isti ti zvaničnici za fiskalnu proneveru. Navodno je tokom pritvora od skoro godinu dana mučen i pušten da umre s dijagnozom pankreonekroze, srčane insuficijencije i kamena u bubregu – prema zvaničnoj verziji, odbijao je medicinsku pomoć.

Tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev obećao je 2011. punu istragu ovog slučaja.

Zaključivši brzo da je ubistvo Njemcova očigledno planirano, ruska policija, kako su javljali ruski mediji, motive pokušava da nađe u različitim pravcima, jedan od njih je da je Njemcov ubijen da bi poslužio kao simbolička žrtva radi destabilizovanja Rusije. Tu se spekuliše o zavereničkim teorijama, o rukopisu specijalnih službi, pa u vezi s tim i sa simboličkim detaljima – ubistvo Njemcova se odigralo u blizini Kremlja, a ubistvo opozicione novinarke Ane Politkovske, koje je imalo veliki publicitet na Zapadu, na Putinov rođendan 6. decembra.

foto: vreme

Drugi pravac ispitivanja odnosi se navodno na moguću povezanost ubistva s Borisovim istupima nakon ubistva karikaturista „Šarli Ebdoa“ (u vezi sa čim je, navodno, dobijao pretnje nakon što je u Groznom demonstriralo oko 800 protivnika prikazivanja Muhameda u karikaturama). Ispituje se i navodna moguća povezanosti, ubistva s poslovnim aktivnostima Njemcova, mada o tome nema nikakvih bližih naznaka.

Dok je bio na vlasti, Njemcov se navodno sukobljavao s bivšim direktorom „Gasproma“ Vahirjevom, s kojim ga je pomirio Jeljcin, mada je pre toga izjavio da su Valhirjevljeve transakcije pljačka koju treba zaustaviti. Njemcov je svojevremeno navodno bio i u sukobu s pokojnim Borisom Berezovskim, koga je u okviru „familije“ (Semja, tako su zvali tadašnju vrhušku vlasti) navodno štitila Tatjana Davčenko, Jeljcinova ćerka. Tokom suđenja između Berezovskog i Mihajla Fridmana (Alfa grupa) on je opisivao kako je 1997. u njegov kabinet došao Berezovski s ukazom o postavljanju sebe samoga za predsednika saveta direktora „Gasproma“. Na ukazu su bili potpisi Černomirdina i Vahirjeva, ali da bi dokument stupio na snagu neophodan je bio potpis Njemcova – koji je pozvonio i Černomirdinu i Vahirjevu, da bi se uverio da su oni saglasni da on potpiše taj dokument, ali i jedan i drugi su dali negativan odgovor.

Biznisom se Boris Njemcov bavio nakon 2003. pošto je izašao iz politike, bio je predsednik saveta direktora koncerna „Njeftnoj“. Izjavljivao je da zarađuje oko 20.000 dolara mesečno, da je u finansijskoj krizi izgubio mnogo, ali da on nije igrač visokog kalibra u ruskim okvirima.

Kad se kandidovao za gradonačelnika Sočija 2009, objavljen je dokument izborne komisije tog grada po kome je Njemcov 2008. imao u vlasništvu 183,4 miliona rubalja (po sadašnjem kursu, oko 3 miliona dolara), a da su izvor njegovog dohotka bili Fond socijalne podrške građanskog društva, Fond „Društveni program“, dohodak od trgovine papirima „Alfa-banke“ i akcije nekoliko desetina ruskih kompanija.

UKRAJINSKA VEZA: Jedan od pravaca istrage odnosi se na povezanost ubistva Njemcova s ratom u Ukrajini, s obzirom na to da je Njemcov bio savetnik ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka (od februara 2005. do oktobra 2006, kada je dobio Orden kneza Jaroslava Mudrog V klase), da je govorio na mitinzima „narandžaste revolucije“, da je često putovao u Kijev i da je posle pada Viktora Janukoviča 24. i 25. aprila 2014. u Kijevu učestvovao na kongresu „Ukrajina – Rusija: dijalog“. U septembru 2014. Njemcov je potpisao izjavu o tome da je potrebno prekratiti agresivnu avanturu, izvesti s teritorije Ukrajine rusku vojsku i uskratiti propagandnu, materijalnu i vojnu podršku oružanim pristalicama samoproglašenih DNR i LNR.

Grupaciji demokratske opozicije u Moskvi oštro se u poslednje vreme suprotstavlja Antimajdanski pokret, koji je nedavno u Moskvi držao demonstracije protiv „pete kolone“ u Rusiji, protiv koje je najavio da će se boriti i Igor Streljkov, bivši pobunjenički komandant u Donbasu, koji se prošle jeseni, nakon nedovoljno razjašnjene smene s komandnog položaja, vratio u Rusiju, odakle podržava borbu u Donbasu.

Nekoliko ruskih desničarskih organizacija (među kojima i tzv. Borbena organizacija BORN i Savez „Ruskije“) odmah je u izjavama tvrdilo da njima malo uticajni Boris Njemcov nije bio interesantan, a lider DNR Pušlin nazvao je glupošću verziju da je ubistvo možda izvršio neki povratnik s fronta u Donbasu, mada je zabeležen bar jedan takav slučaj u Rusiji.

VLAST I OPOZICIJA: Ruska štampa Njemcova kratko opisuje rečima „drug Jeljcina, vrag Putina“. On je dete bivše srednjevisoke upravljačke klase. Njegov otac Jefim Davidovič Njemcov bio je načelnik izgradnje u Ministarstvu naftne i gasne privrede SSSR u rangu zamenika ministra, a majka Dina Jakovljevna Ejdman – lekar.

Kad je Boris imao šest godina (rođen je 1959. u Sočiju), roditelji su se razišli i on se s majkom preselio u Gorki (danas Nižnji Novgorod). Godine 1981. diplomirao je na Fakultetu za radiofiziku u Gorkom gde je 1981–1990. bio istraživač u Institutu za fiziku. U politiku je ušao u Jeljcinovoj eri, izgleda kao regionalni šef Jeljcinove izborne kampanje. Bio je na uticajnim mestima i dobio niz odlikovanja za zasluge među kojima i Orden Svetog kneza Danila Moskovskog (1996).

Od 1991. do 1997. godine bio je gubernatoru Nižnjegorodskoj oblasti, zatim je bio na funkciji ministra energetike (1997), pa (1997–1998) prvi zamenik predsednika vlade Černomirdina, ali je na tu funkciju podneo ostavku. U aprilu 1998. postao je zamenik premijera Sergeja Kirijenka, da bi u avgustu 1998. i na to mesto podneo ostavku. Predsednik Jeljcin ga je u septembru 1998. premestio na mesto zamenika šefa odeljenja za lokalnu samoupravu u predsedničkoj administraciji.

Kada je na vlast došao Vladimir Putin, Njemcov je i njegov izbor podržavao, govoreći da neko treba da razbije „banditski kapitalizam“, ali je ubrzo postao opozicionar.

Kao što je Putin ključne ljude „šok terapije“ iz Jeljcinovog doba optuživao za veliku pljačku naroda, tako i oni govore o njemu i sadašnjoj vlasti. To se vidi i po naslovu knjiga Borisa Njemcova: Luškov itogi (rezultat), Soči Olimpijada, Putin itogi…

U publikaciji pod naslovom „Život raba na galijama“ Njemcov nabraja da je Putinu na raspolaganju 20 dvoraca i vila, devet rezidencija koje su se pojavile za poslednjih 12 leta; avio-park šefa države od 43 aviona i 15 helikoptera, koji vredi milijardu dolara; predsednička flotila od četiri broda koji vrede tri milijarde rubalja, 11 ekzemplarnih časovnika od kojih onaj na Putinovoj ruci koji se pokazuje javnosti vredi 22 miliona rubalja…

Boris Njemcov je godine 2008. bio jedan od inicijatora formiranja malo uticajnog i sa Zapada podržavanog opozicionog demokratskog pokreta u Rusiji, na koji Kremlj očito gleda kao na trojanskog konja. Od 2012. Njemcov je kopredsednik političke partije „Republička partija Rusije – Partija narodna sloboda“ PARNAS i član Koordinacionog saveta ruske opozicije.

I pored atraktivne retorike, uticaj Njemcova nije bio veliki. U decembru 2007. on je istaknut kao kandidat za predsednika Rusije na izborima u martu 2008. godine, međutim, pre početka kampanje povukao je kandidaturu u korist Mihaila Kasjanova. Godine 2009. kandidovao se za gradonačelnika olimpijskog grada Sočija i 26. aprila 2009. osvojio drugo mesto, ali samo sa 13,6 odsto glasova.

MARŠ PACIFISTA: Boris Njemcov ubijen je dan pre opozicionog mirovnog marša u Moskvi. „Ako podržavate kraj ruskog rata sa Ukrajinom, ako podržavate kraj Putinove agresije, dođite 1. marta na Prolećni marš“, poručivao je.

Putin je nekoliko puta opominjao na opasnost od pokušaja destabilizacije Rusije pomoću izvoza „raznih cvetnih revolucija“, a ruska Duma je usvojila niz restriktivnih zakonskih odredbi koje imaju za cilj ograničavanje ili bar kontrolu priliva zapadnog novca takozvanim „agentima stranih vlada“ (mreža NVO). Takva odredba je navodno prepisana iz jednog američkog zakona iz tridesetih godina prošlog veka koji je još na snazi.

Putin kao nekadašnji KGB-ovac verovatno zna da su čvrsti režimi urušivi, ali pre će biti da je to ukazivanje na izvoz revolucije deo njegovog „dijaloga s partnerima“ sa Zapada: oni njega optužuju za agresiju u bliskom susedstvu, a on njih za štetno mešanje u poslove mnogih država i proizvodnju haotičnog stanja širom sveta.

Pacifistički nastup demokratske opozicije u Moskvi nije naročito iznervirao Kremlj nakon što je Putin, kome je posle priključenja Krima Rusiji rejting jako porastao, stao iza primirja u Minsku.

Taj ranije najavljivani pacifistički miting je nakon ubistva Njemcova otkazan i zamenjen komemorativnom šetnjom u subotu 1. marta u kojoj je između 21.000 (procena policije) i 50.000 ljudi (procena organizatora i izveštača BBC-ja) marširalo u nekoj vrsti protestne pogrebne povorke od moskovskog Kitaj-grada do Velikog moskvoreckog mosta blizu Kremlja, za koji opozicionari sada predlažu da bude memorijalno preimenovan u Most Borisa Njemcova.

Marš je završen bez incidenata, ali je ipak privedeno 50 ljudi, neki zbog nošenja medicinskih maski na licu. Pre početka tog marša priveden je Aleksej Gončarenko, poslanik ukrajinske Vrhovne rade, koga je moskovska policija uputila Istražnom komitetu Rusije pod sumnjom da je aktivno učestvovao u zbivanjima u Odesi 2. maja 2014, kada je posle paljenja zdanja Doma sindikata poginulo nekoliko desetina aktivista Antimajdana.

Posle diplomatskog demarša Kijeva, Gončarenko je pozivajući se na diplomatski imunitet napustio policijsku stanicu Kitaj-grad u Moskvi u pratnji konzula Ukrajine u Rusiji Genadija Breskalenka, seo u auto s diplomatskim tablicama, gde su ga čekali advokati, i otišao. Ruski mediji su u tom mirnom skupu bacali fokus i na neke grupe koje su nosile transparent na kome je Njemcov uvršten u „nebesku stotinu“, kako ukrajinski mediji nazivaju poginule na Majdanu nezavisnosti u Kijevu u februaru 2014.

OTELI SU NAM BORJU: List „Komersant“ opisuje atmosferu poslednjeg oproštaja s Borisom Jefimovičem u Centru „Saharov“, koji nosi ime Andreja Dmitrijeviča Saharova, poznatog sovjetskog nuklearnog fizičara (tvorca sovjetske hidrogenske bombe), disidenta i borca za ljudska prava, koji je krajem šezdesetih godina prošlog veka počeo da kritikuje sovjetsku službenu politiku, a Nobelovu nagradu za mir dobio 1975.

Na jednom od zidova Centra „Saharov“ projektovane su slike Borisa Njemcova, uglavnom veoma stare, gde se on vidi zajedno s nekima od ključnih političara iz ere devedesetih, koja, piše reporter, sada prolazi pored kovčega: glava „Rosatoma“ Sergej Kirijenko, šef „Rusnana“ Anatolij Čubajis, predsednik „Jabloka“ Grigorij Javlinski, Naina Jeljcin…

„Oteli su Borju. Oteli podlo i odvratno“ („У нас отняли Борю. Отняли подло и мерзко„), čuo se iz zvučnika u Centru „Saharov“ glas opozicionara Mihaila Kasjanova. Njega zamenjuje opozicionar Ilja Jašin: „Boris je uvek bio strašno veseo i veoma hrabar. I ne samo u politici već i u životu. Kada smo bili s njim na ekspediciji na planini Elbrus, bukvalno me je spasao kad sam pao u provaliju“, kaže gospodin Jašin, izlazi i plače.

Od sadašnjih vlasti na oproštaj je došao vicepremijer Rusije Arkadij Dvorkovič, koji, siva lica, odbija da komunicira sa novinarima, dok broj vladinih vozila parkiranih u Centru „Saharov“ raste i raste: tu je predsedavajući Saveta za ljudska prava Mihail Fedotov, portparol premijera Natalija Timakova, predstavnik u Državnoj dumi Hari Minh.

Neko se zadržava, neko brzo postavlja cveće, a zatim dugo puši u autlet centru uprkos lakom snegu koji iznenada počinje da pada.

Gospodin Minh je pročitao saučešće predsednika Vladimira Putina: „Želim hrabrost porodici i prijateljima Borisa Njemcova. On je bio bistar, direktan i hrabar političar. To je zločin – užasna tragedija…“ Slede i druge reči koje se čuju u takvim slučajevima.

Za života Njemcova, Putin je o njemu govorio drugačije. U jednom od maratonskih intervjua medijima, na pitanje šta hoće Njemcov i drugi opozicionari, odgovorio je: „Hoće ponovo vlast i pare.“