Tek što je u javnost izašlo da je tužio dve novinarke zbog svog „osećanja straha visokog intenziteta“ i „povrede visoko rangiranog ugleda i časti“ u serijalu „Vadalac“ koji se emitovao na televiziji N1, predsednik Srbije je najavio da će tužbu odmah povući
Pozivanje na linč nekoliko profesora sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu zbog akademske razmene sa kolegama iz Prištine je pretnja koja nadilazi napade na pojedinačne naučne radnike – tim se optužbama negira pravo na slobodu misli i značaj naučnih saznanja
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Podizanjem tenzije samo dan pred izbornu tišinu, očigledno uveren da šalje javnosti poruku kao legalista i čovek koji brani ustavno uređenje, Đukanovićeva je očigledna procena da će ga ovo dovesti na dva koraka ispred ostalih konkurentata pred predsedničke izbore koji se održavaju u nedelju
Ispred FPN-a izlepljeni su plakati sa fotografijama i imenima vanrednog profesora Marka Vekovića, docentkinje Jelene Lončar i docenta Stefana Surlića na kojima masnim, velikim, crvenim slovima piše „izdaja“iznad grba Oslobodilačke vojske Kosova. Navedeni „izdajnici“ trebalo je da u okviru akademske razmene razgovaraju sa albanskim kolegama sa Kosova o različitim problemima. FPN je čitav skup bez obrazloženja otkazao
Kafe „Skver“ na Vračaru je jedna od retkih „zelenih oaza“ u Beogradu, stecište nepušača u kome mogu da popiju kafu, a da se ne usmrde od duvanskog dima i ne razmišljaju o posledicama pasivnog pušenja
Mnogo je vlasti prešlo preko glava Roma. Mnogo ih je dobrano zaradilo od romskih glasova. Mnogi su svašta obećavali, a niko ništa ili gotovo ništa nije dao. Ova vlast što se toga tiče nije ni bolja ni gora od drugih. A kada kaže da Romi ne žele da žive civilizovano i da je njihov izbor da prose, Aleksandar Šapić zapravo ponavlja opasne koncepte koji su Rome vodili na giljotinu i u gasne komore
Ovo nisu samo predsednički izbori. Ovo su izbori čiji će procenti dominantno odlučivati o rasporedu uticaja na predstojećim parlamentarnim izborima, sigurno i o daljem razvoju događaja vezanih za tehničku vladu Dritana Abazovića i posledicama neuspeha mandatara Miodraga Lekića. Oni će biti ključ razrešenja međusobnih odnosa političkih grupacija koje stoje naspram Demokratske partije socijalista
Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi
S punim pravom treba oštro kritikovati poslednjih deset godina vladavine Srpske napredne stranke, koja nas je dovela ovde gde jesmo. Svoj deo odgovornosti imaju i prethodne vlasti, koje su u poslednjih 30 godina propuštale priliku da se reši ovo pitanje, svaki put uz sve gore pozicije Srbije i srpske zajednice na Kosovu. Međutim, naše nezadovoljstvo prema tome kako se ova zemlja vodi, sa sve manje demokratije i sve više zarobljenih institucija, sa cvetanjem korupcije i kriminala, ne može biti razlog da se evropsko-američki Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova ne prihvati
Sve što se dešavalo na Arhitektonskom fakultetu zvuči mnogo puta (već) viđeno. Prvo informacije stižu nezvanično i u zao čas, kada se malo toga može uraditi. Nakon što nezadovoljni poveruju da je ipak sve kako treba, stiže zvanična informacija da je situacija još gora nego što se mislilo. Solidarnost pada na ispitu. Neki neće da ugrožavaju svoju poziciju, drugima je svejedno… Umesto jednog, zahtevi su razuđeni, kao i oni koji se bune. Situacija se smiruje kusurom. Vođstvo protesta se dogovara sa upravom. Razočarani osnivaju novo telo. A školarina ostaje – 300.000 dinara
Džajić je četvrti izabrani predsednik Fudbalskog saveza Srbije nakon razlaza sa Crnom Gorom pre 17 godina, uz dvojicu vršilaca dužnosti u poslednje dve godine, a nije teško primetiti da je na početku, a i danas, u prvom planu bio Zvezdan Terzić – 2006. godine kao prvi predsednik samostalnog FSS-a, a od utorka, nakon izbora Džajića, kao neformalni šef srpskog fudbala. Možda će sa završetkom ovog mandata biti zatvoren taj krug i otvoriti se novi, u kojem će šansu dobiti Nemanja Vidić i ljudi koji dele njegove poglede i vizije
Neverovatno je da se 2023. godine razgovara o Miloševiću i Đinđiću kao žrtvama, pa se onda meri čija je žrtva veća, čije nasleđe značajnije i čija uloga važnija “iz današnjeg ugla”
Novi politički blok će pokušati da potpuno okupira nekakav državotvorni, patriotski, najširi centar, a svi oni koji budu izvan njega biće predstavljeni, manje ili više, kao ekstremisti koji rade po stranim nalozima, bilo da su im šefovi, kako se to obično kaže, u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu ili Kinšasi. Dakle, oni koji nisu u njemu po definiciji će biti antidržavni elementi i izdajnici, uz izvesnu gradaciju
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i za koje je naposletku i život izgubio
“Ovo je zamena za neke formalne institucije, koje su potpuno marginalizovane, koje ne služe ničemu, ali u društvu postoji potreba za njima. Postoji potreba za kritikom vlasti, na primer, za ukazivanjem šta ne funkcioniše. Taj pokret će služiti kao zamena za civilno društvo: imamo postojeće civilno društvo, koje je projektno finansirano, zapadno orijentisano, ‘nedovoljno patriotsko’, to su ovi ‘antidržavni’, a ovo će da bude državno civilno društvo”
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Gruzijci su uspešno izvršili pritisak na vlast da povuče zakon koji je ugrožavao civilno društvo i medije. To je velika pobeda za protivnike vladajuće partije, na čijem čelu je proruski orijentisan milijarder koji je na vlasti više od decenije
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Ekstremne su okolnosti u koje je primalac pretnji bez svoje volje stavljen, a ne njegov odgovor na njih. A svako ko misli da time neko pravi sebi reklamu, neka je slobodno isproba na vlastitoj koži
Čitajte Boru Šnajdera: Dođite u Jugoslovensko dramsko pozorište (ja sam Jugosloven po srodstvu...): nasmejaće vas, zaboleti. Ostaće vam od smeha knedla u grlu. Prepoznaćete tvoj mentalitet, mentalitet građana Beograda, građana Srbije. Primera srpskog mentaliteta u dramama Aleksandra Popovića ima napretek: “Moral u prahu... Strugana ekonomija... Mleveni humanizam... Zidamo i raziđujemo... Po srpskoj formuli: ćar plus fajda jednako šteta... Smežurao se narod kao da je prokuvan u ceđi... Svi složni od poslušnosti... Ostalo je mrtvo more i duša se u njemu prokurvala, i časti se užegle, i dostojanstva uskisla, i korota popala po njima kao inje...”
Nakon psihodeličnog triptiha Da li ste videli ovu ženu? Dušana Zorića i Matije Gluščevića i uzbudljive drame o želji za bekstvom Ovuda će proći put Nine Ognjanović, pred nama je i Mihailovićev film koji svakako zavređuje pažnju i od tri navedena naslova poseduje najveći komercijalni potencijal
Tijana Grumić: Pre nego što počnemo režija Jug Đorđević Hartefakt
Mirjana Drljević: Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo Booka, Beograd 2022.
Plava ptica je najdugovečniji serijal Redakcije dečjeg programa RTS-a. Njena tristota premijerna epizoda povod je za priču o deci i televizijskom programu, i ostalom s tim u vezi
