Dve Srbije
To što vlada i premijer nisu popularniji nije samo zbog gluposti naroda koji ne razume neophodnost reformi i ne pristaje da plati cenu tranzicije
Predsednička kampanja 2002
Favoriti i autsajderi
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga
Stojan Cerović
Tvrdoglava selektivnost
Jon Kvaerne, Oslo
Teoretičar zavere
Autoportret Uroša Predića (4)
Duh i temperament
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1919. godine. U feljtonu koji "Vreme" objavljuje publikuju se svi slikarevi autobiografski zapisi, od kojih neki i prvi put, kao i do sada nepoznata dokumenta, delovi prepiske i reprodukcije. Materijal je priredio Darko Garić
Svetsko košarkaško prvenstvo
Pentacampeones!
Ono što je u Japanu pošlo za nogom fudbalerima Brazila, u Indijanapolisu su ostvarili košarkaši Jugoslavije: po peti put postali su prvaci sveta, pri tom se još direktno plasirali za Olimpijske igre u Atini 2004. I još jednom postali sportski junaci nacije kojoj je sport po ko zna koji put podario lepšu stranu života
Intervju - Rajko Grlić
Miris stvarnosti
"Rado bih napravio igrani film za koji bi svi vjerovali da je dokumentarni, i obrnuto"
Počinje 36. Bitef
Optimizam pamćenja
Neovisno od slogana Novi svetski (pozorišni) poredak, u selekciji 36. Bitefa ipak postoji, na vrlo opštem planu, jedna uočljiva orijentacija. Na prvi pogled deluje kao da je ta orijentacija više geografske nego umetničke prirode. Ali, ovde je zaista reč samo o prvom pogledu, jer iza geografsko-nacionalnog postoji i umetnički plan
Izjava nedelje
„Srbija je puna licemera koji idu okolo sa šeširima i izvlače zečeve iz šešira, a zapravo hoće da vam izvuku novčanik iz džepa.“
Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke na sednici glavnog odbora ("Politika")
Tema "Vremena" - da živimo kao normalan svet
Desetka za Evropu
Koridor 10, po svemu sudeći, konačno postaje realnost. Najveći deo ovog autoputa koji prolazi kroz Jugoslaviju (ukupno 767 kilometara) trebalo bi da bude završen do Olimpijskih igara u Atini 2004, dok je završetak svih 2360 kilometara predviđen za 2011. godinu. Krediti su odobreni, analize se završavaju, a neke deonice već su u fazi izgradnje. Ukoliko se ostvare optimističke prognoze naših zvaničnika, Jugoslavija bi za koju godinu trebalo da postane zemlja sa pristojnim putevima, isto takvom železnicom i pratećim sadržajima. Onima koji ne veruju domaćim prognozama možda bi nešto trebalo da znači da je grčki premijer Kostas Simitis nedavno ustvrdio kako će olimpijski plamen proći upravo ovom autostradom