Zoom
Vučić i vukovi – Kako je Aleksandar Vučić najavio sopstveni kraj i kako su ga ozbiljno shvatili samo oni koji mu se ne dive, izuzev Vesne Pešić
Šta su povodom gromopucateljne izjave prvog potpredsednika vlade o kraju koji mu se bliži napisali Svetislav Basara, Miloš Vasić, Vesna Pešić i moja malenkost, dok su sumrak jednog kulta prećutali oni kojima se kraj takođe bliži
Holokaust u Beogradu – Topovske šupe
Naše smrti i vaš život
Ne mogu da kažem da mi je svejedno šta će u gradu u kome živim učiniti sa mestima sa kojih su u smrt odvedeni moj otac i moja majka. Ne mogu da kažem da nisam radoznao. Ali sam uveren da moja generacija i ja o tome ne treba da odlučujemo. To je pitanje za naše sinove i kćeri, naše unuke, da li žele da se sećaju šta su njihovi preci doživeli ili kako su umrli, na koji način to da beleže ili ne obeleže, da li da se opterete našim bremenom ili da ga zbace sa svojih ramena
Izjava nedelje
»Menjamo ljude, ali politiku očuvanja Kosova i Metohije – ne.«
Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za Kosovo i Metohiju ("Blic")
Intervju – Vuk Drašković
Vučić je kao apostol Pavle
"Ja sam i sâm sredinom devedesetih godina doživeo transformaciju. Pre formiranja višestranačja i na samom početku devedesetih, izgovarao sam neke neodmerene i prejake reči"
Nuspojave
Otuđimo »neotuđiva« prava!
Iz ovog sve opasnijeg ludila veštačkog forsiranja svakakvih "dvojezičnosti" tamo gde naprosto nema dva jezika ne možemo se iskrasti na prstima, niti se "nagoditi" s njim: ne, to mora da se iz osnova redefiniše uz kontrolno učešće razuma
TV manijak
Tata kupi mi sve
Esej
Istoričar i istorija
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Smisao jedne ilustracije
Šta je umetnik hteo da kaže
Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem
Najveće kompanije Centralne Evrope
Ispod linije
Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
Intervju – Uve Fredhajm, generalni direktor Telenora u Srbiji
Spremni za budućnost
"Građani Srbije veoma napredno razmišljaju o informacionim tehnologijama, tako da je najnapredniji korisnik mobilne komunikacije u Srbiji na istom nivou kao, rekao bih, bilo koji napredni korisnik mobilne komunikacije u svetu, čak i u Norveškoj"
Intervju – Vladimir Gligorov, Bečki institut za ekonomske studije
Rekonstrukcija nije smanjila političku nestabilnost
Nestranačka ličnost kao ministar ima manje političkog prostora da pravi kompromise ili da obezbeđuje potrebne ustupke od koalicionih partnera. Generalno, problem je u tome što u parlamentarnoj demokratiji, za razliku od predsedničke sa podelom vlasti, ministar ne radi za predsednika vlade ili za vladu, već za glasače. Dakle, pretpostavlja se da je bio, na jedan ili drugi način, biran kako bi za svoj rad odgovarao glasačima na sledećim izborima
TV manijak
Da se predstavimo
Osmi Sajam šljiva u Osečini
Pravda za šljivu
"Smestili smo šljivu u ljude, i u čašu, i u fl ašu, i u teglu, pa na parče hleba, smestili smo je i u sušaru, i u kolač, i pesmu, i u frulu, neko bi rek’o, smestili smo šljivu u srpsku dušu..."
Intervju – Uliks Fehmiu, glumac
Ono što me čini srećnim
"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."
TV manijak
Zašto – zato, put do nirvane
Kultura sećanja – Aleksandar Ranković i njegovo vreme
Odani partijski vojnik
Zaista je apsurdno da isti oni, koji se zgražavaju nad "zločinima" Udbe i Ozne, istovremeno veličaju njihovog organizatora i šefa Aleksandra Rankovića. Jednako je glupo da oni koji u Golom otoku vide simbol zverstava Titove Jugoslavije, idealizuju Rankovića, pa valjda je jasna, ako ništa drugo, a onda odgovornost šefa tajnih službi za sve što se u tom logoru i oko njega događalo. A prosto naprosto laže onaj ko o ubeđenom Jugoslovenu i komunisti govori kao o nekakvom tobožnjem "srpskom patrioti", da ne kažem nacionalisti
Mirko Kovač, svojim rečima
Književnost, pamćenje
Na sugestiju uredništva sarajevskog književnog časopisa "Novi izraz" (izdavač: PEN centar Bosne i Hercegovine) Muharem Bazdulj je s Mirkom Kovačem početkom 2009, a u povodu njegovog sedamdesetog rođendana, napravio veliki tzv. biografski intervju. Intervju je objavljen u dvobroju "Novog izraza" 45-46, u leto iste godine. Povodom Kovačeve smrti, "Vreme" prenosi najzanimljivije delove ovog razgovora
Intervju – Jelena Drakulić-Petrović, generalna direktorka kompanije »Ringier Axel Springer« u Srbiji
Nama se uspeh ne prašta
"Kada je počela globalna ekonomska kriza, tadašnja vlada je tvrdila kako će nas ona samo ojačati. Nisu nas uspavali – razvijali smo nove proizvode i rešili da se od klasičnog print izdavača transformišemo u multimedijalnu kompaniju"
»Slučaj« Novosadskog pozorišta
Pokušaj ubistva je u toku
Ugledni Ujvideki sinhaz našao se na udaru "palanačke koalicije" srpskih i mađarskih nadripatriota; taj je udar pravo ogledalo ovog društva, a ne fotošopirane slike naših uprepodobljenih glavešina
Galerija – Fotografska platna Milča Mančevskog
Između redova
Ja volim priču, znam priču, lako mi je ispričati priču. Najlakša i najlepša stvar na svetu. Ali, umetnost je često rob priče, opterećena pričom. Posebno film. Umetnost se krije između redova, u odnosima, u formi, u stvaranju i prenošenju emocija i koncepta. Slikam jeftinim aparatom koji je strašno brz i praktičan. Važno mi je uloviti trenutak, ali ne zbog trenutka samog, već zbog ljubavne igre slike i priče, zbog sukoba slike i priče, zbog susreta likovnog i narativnog
Intervju – Jelena Lengold, spisateljica
Potraga za utočištem
"Jedna od kovanica iz muškog podsmešljivog sveta je i chick lit, papirna romantika, čime nisu samo degradirane ozbiljne književnice, već je na neki način ismejana i sasvim normalna ljudska i ženska potreba za romantičnim sadržajem. Naravno da ja sebe ne smatram predstavnicom chick lita, ali nikada ne bih rekla da je njeno postojanje besmisleno i nepotrebno. Slobodno, bez stida, unesite u svoj život onoliko romantike koliko vam je potrebno, a ko god to ne razume, proglasite ga za zombija i idite dalje!"
Izjava nedelje
»Uostalom, da je Prvi svetski rat izazvan zbog ludosti srpskog naroda, ne bismo imali saveznike, nego bi svi bili na strani naših napadača.«
Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije, na proslavi 99. godišnjice Cerske bitke
Feljton – Odlomak iz romana Konstantin Ivanja Ivanjija (II)
Strašno delo
U izdanju Lagune upravo se pojavilo novo, dopunjeno izdanje istorijskog romana Konstantin Ivana Ivanjija. Reč je o najboljoj do sada napisanoj romansiranoj biografiji slavnog rimskog imperatora Konstantina Velikog (272–337), koji je 313. godine proglasio "Milanski edikt" o verskoj toleranciji i njime zaustavio progon hrišćana u Rimskom carstvu, a hrišćanstvu priznao status jedne od priznatih religija Carstva. S dozvolom autora i izdavača "Vreme" u dva broja objavljuje delove ovog Ivanjijevog romana. U prošlom broju objavili smo poglavlje koje priča o odsudnoj bici kod Mulvijevog mosta, a u ovom broju objavljujemo odlomak iz romana koji se odnosi na događaje iz 326. godine kada je Konstantin naredio pogubljenje prvorođenog sina Krispa i svoje žene Fauste