Lisica i ždral
Rusi i ja III
Ako mislim da istrajem u neravnopravnoj borbi sa zadrtošću koja narode deli na podesne i nepodesne za suživot, moram da požurim
Nuspojave
Digitalni cinkaroši i histerija moralisanja
Kako smo uzročnika svih svojih problema locirali i linčovali u liku vozača hitne pomoći koji je u nedoba kupio džak kiselog kupusa
Zoom
Tužni jok Južnom toku – Sirak među vihorima i šta će ostati od politike „i Evropa i Rusija“ ako smo teglu sa zimnicom načeli još u oktobru
Ako Aleksandar Vučić bude rekonstruisao kabinet, a verovatno hoće, ja bih mu savetovao da se Vulinu zahvali makar zbog ambicije da popunjava sve televizijsko vreme dok je "otac na službenom putu"
Intervju – Dragan Šutanovac
Nova vojska u komšiluku
"Eventualno formiranje vojske na Kosovu od strane privremenih institucija imalo bi nesagledive posledice po mir i stabilnost u regionu. Ono bi, praktično, van snage stavilo Kumanovski sporazum, a suštinski dovelo pod veliki znak pitanja i Briselski sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, što svakako nije u interesu Srbije"
Izložba – Velika iluzija – Tito i 24 miliona metara filmske trake
Tito je voleo Sandokana
Tokom tri decenije, od 1949. do 1980, Josip Broz Tito je gledao čak 8801 film! Prosečno godišnje 285 filmova, a najviše 1957. godine – 365! O tome je vođena precizna evidencija. O tome kakvi su bili Titov filmski ukus i kinematografska strast govori aktuelna izložba u Muzeju istorije Jugoslavije
Intervju – Slobodan Šnajder, pisac
Nemamo ništa, ali smo kulturni
"Fraza ‘Sačuvaj me, Bože, hrvatske kulture i srpskog junaštva’ netočno se pripisuje Krleži. Nigdje kod Krleže ne postoji ta veza kako se ona izriče u Hrvatskom Faustu. Nju sam ‘kupio’ od svoje bake. U pomanjkanju opipljivih povijesnih realija, političkih silnica, pa i materijalnih pretpostavki da se kolektivni usud doživi kao kolektivni subjekt, jako je opterećen sam pojam kulture, i dakako, on je idealiziran: Nemamo ništa, ali smo kulturni. Nažalost, izašlo je da to nije nikakvo osiguranje od povremenog pada u barbarstvo. Nasuprotno je, dakako, ‘srpsko junaštvo’. Da ni to nije nikakva garancija protiv pada u barbarstvo, slijedi valjda iz same stvari. Geneza ovoga sklopa slična je genezi sklopa – ‘tisućgodišnja kultura’. Otud je opravdano što se obično citiraju u paru kao nešto od čega valja uteći dragome Bogu"
Lisica i ždral
Rusi i ja II
Kakaia strannaia, nikogda ne byvshaia nastoiashchei zhizn’. Kako je čudan, nikada ne bivajući istinskim život.
Polemika – Srđa, Vreme i drugi akteri
Kratak prilog demistifikaciji
Oni koji sad sladostrasno cokću zato što nas je Viktor Ivančić uhvatio u "oceubistvu" dobrim delom ne bi postojali da ih "Vreme" nije afirmisalo, otvorilo im prostor da se iskažu i steknu poziciju, a neki i ugled u javnosti
Lektira – Odlomak iz knjige Aleksandra Žikića Mesto u mećavi
Priča o Milanu Mladenoviću
Intervju – Slavoljub Stanković, pisac
Nešto se čeka
"Pošto ga za pedeset godina socijalizma nismo pročitali, mi sada živimo Marksovo ključno delo Kapital redom, po poglavljima. Prvo ide otuđenje od sredstava za proizvodnju, onda od proizvoda, tržišta, rada, drugog čoveka i, na kraju, otuđenje od samoga sebe. Čovek uvek postaje ono za čim teži. Pošto mi težimo robi, to ćemo i postati. Znam mnoge ljude koji već nose tašne, kapute, cipele od sopstvene kože..."
Intervju – Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac
Šta nakon rešavanja stambenih problema
„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"
Saradnja sa civilnim sektorom
Sačuvati zavičaj od zaborava
Od 2009. godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije finansirao je više od 200 projekata izbegličkih udruženja sa preko 50 miliona dinara
Izbeglice i UNHCR
Rešenja na vidiku
Tribina "Pravosuđe nakon reforme, gde smo na kraju 2014?"
Klizanje prema diktaturi
Juče je bilo loše, danas je gore nego juče, ali danas je bolje nego što će biti sutra
Odgovor Viktoru Ivančiću
Poetska pravda
Kad Ivančić kaže „Tko god je imalo pratio javno djelovanje Srđe Popovića zna da je presudni test za njega bio odnos prema zločinima iz devedesetih, i da samo na osnovu toga on ama baš nikada – ni mrtav! – ne bi mogao poduprijeti Aleksandra Vučića", onda on zapravo potcjenjuje Popovićevu inteligenciju. Spekulisati da Srđa Popović nije bio svjestan koga će na vlast dovesti poraz Demokratske stranke, znači poricati mu osnovnu političku pismenost. Ja ne znam šta bi radio Popović da je živ, otkud to Ivančić zna? A što se njegove argumentacije tiče, eno mu Petra Lukovića pa neka mu on objasni vezu odnosa prema zločinima iz devedesetih i podrške režimu Aleksandra Vučića
SAD – Trijumf republikanaca
O Slonu i Magarcu
Nije prvi put da jedan predsednik SAD vlada bez većine u Kongresu. Taj jaz se u američkom specifičnom sistemu podele vlasti prevazilazio političkom kulturom kompromisa. Sudeći po krstaškom ratu koji su republikanci prethodnih šest godina vodili protiv Baraka Obame i po ideološkoj polarizaciji zemlje koja je iz toga proizašla, moglo bi, međutim, da dođe do beskompromisne unutrašnje blokade SAD. Obama bi zbog toga mogao da do kraja mandata akcenat stavi na spoljnu politiku
EU–Rusija
Srpski front
U istoj rečenici kancelarka Angela Merkel je spomenula Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i Srbiju. To su, kaže, zemlje u kojima Kremlj želi da proširi svoj uticaj. Nemački magazin "Špigl" objavljuje delove analize o "uticaju Rusije u Srbiji" koja je, kako su preneli mediji, alarmirala nemačku vladu. Sudeći po njenom publicitetu u svetskim medijima, srpska vlast se žestoko znoji izvodeći špagu sa jednom nogom u Moskvi i drugom u Briselu
Tabloidi i "neprijatelji"
Feljton koji nema kraj
Jedna od veština koju su srpski tabloidi vrlo brzo, vrlo efektno i do savršenstva savladali jesu kampanje protiv javnih ličnosti – od viđenijih opozicionara, preko bivših ministara, estradnih zvezda, sindikalnih lidera, aktivista nevladinog sektora i, uopšte, protivnika bilo čega za šta se određeni tabloid u određenom trenutku zalaže
Kultura sećanja – Vojislav Šešelj
Radikal broj jedan ponovo među Srbima
Potreba većine medija da ga "izmontiraju" kao, na svaki način, bivšeg čoveka zamrznutog u nekom pluskvamperfektu, koji se posle nešto više od decenije vraća u sasvim drugačiju, promenjenu, novu i naprednu Srbiju, samo je pokazala da mu njegovi doskorašnji partijski saborci, kumovi i prijatelji, iz nekakvog stvarnog ili iracionalnog straha od njega, pridaju mnogo veći značaj nego što ga 11 godina stariji i oboleli dr Šešelj, u stvari, ima
Nuspojave
Nekropolitički rituali
Jalov je i zaludan napor da se aktuelne vlasti pobede tako što će ih se prestići s desne strane
Lisica i ždral
Rusi i ja
Kak i bylo skazano, neće se moja međunar. studija zadržati na onome što sam doživeo sa manjinama, biće nenaučno opisane i nacije koje mnogoljudnošću i još koječime nadmašuju i samu nesravnimuiu Srbadiju
Intervju – Ginter Gras
Lekcije koje sam naučio
"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras