Oni koji su uz televiziju nekad, ili uz društvene mreže danas, očekivali bolji svet, možda mogu imati utisak da su proćerdali 21 godinu, jer se u televizoru kao u retrovizoru objekti, kao i bolja budućnost, čine bliže nego što zaista jesu
Na Kineze se više ne može primeniti latinska poslovica o Jupiteru i volu. Ne pristaju na podređen položaj. Rivalstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama se zaoštrava, mada je teško, gotovo nemoguće srušiti mnogobrojne mostove podignute u poslednjih pedeset godina. Zato priča o Huaveju nije završena. Ona se nastavlja, ali po kineskim pravilima igre
U našoj politici životna sredina i zaštita životne sredine nisu prioritet, što se najbolje vidi u budžetu, ali i kada se sluša ono šta naši donosioci odluka govore. O zagađenju vazduha pričamo kada ne možemo da otvorimo prozor, o vodi kada skoro da je nema. A u međuvremenu zaboravljamo da prerađujemo manje od 10 odsto otpadnih voda. Niko ne misli o zaštiti vazduha, vode i zemljišta na integralan način, već vlada princip "nije moja nadležnost"
"Danas imamo duplo više akreditovanih programa u visokom obrazovanju nego 2012. kada ih je već bilo previše, a s druge strane, smanjio se broj dece koja se rađaju. Svaka beba ima unapred dva mesta rezervisana za upis na fakultet. A kada imate u vidu broj onih koji izlaze iz srednjeg obrazovanja a mogu da studiraju, otprilike svako od njih imaće na raspolaganju oko 3,5 mesta. Ta visokoobrazovna hipertrofija rezultat je, naravno, profitnog interesa visokoškolskih ustanova, a ne potrebe društva"
Kako su ga isleđivala dvojica radnika BIA, sagovornik "Vremena" navodi, između ostalog i sledeće: "Kaže stariji: ‘Vidiš kako je bandoglav, neće da prizna.’ Onda mi drugi naređuje: ‘Klekni dole, i nemoj slučajno stražnjicu da nasloniš na noge, jer ćeš dobiti batine, i ruke stavi ispred. Držaćemo te tako do sutra, dok ne priznaš. Podigao si me u nedelju, mrcino, sad moram ovde da blejim umesto da radim nešto drugo.’ Ovaj nastavlja: ‘Dobićeš batine, odvaliću te, baciću te kroz prozor, niko neće ni znati da smo ovde bili.’ Onda sledi šamar sa leve strane, udarac pesnicom u desnu stranu lica, pa u bradu. Klečim, pokrivam lice rukama da zaštitim glavu, a njih dvojica me udaraju i po glavi i po telu. Ne znam koliko sam udaraca dobio, trajalo je to minut i po do dva, udarali su i rukama i nogama"
Ako je suditi po tajnim dokumentima koje je Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo (ICIJ) doturio anoniman izvor, aktuelni ministar finansija Srbije Siniša Mali je u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zaista bio vlasnik ofšor kompanija u čijem su se vlasništvu nalazila 24 stana u Bugarskoj
"Ne bih umeo tačno da definišem filozofski okvir iz kog polazim. Činjenica je da u svom radu pokušavam da lične probleme gledam kao posledicu većih i širih strukturalnih problema. Skoro sve društvene probleme posmatram kroz optiku klasne borbe. Klasna borba nije više borba za politička i socijalna prava potlačenih nego borba za preživljavanje, za opstanak i to ne samo najpotlačenijih nego svih nas"
Kada izgovorim ili otkucam riječ Novinar, vidim sliku Miše Vasića: pali cigaretu zipo upaljačem sa grbom saveznog SUP-a, otpija gutljaj loze, uz blagi osmijeh izgovara neki od "vasićizama" i kreće da piše nakon što je obavio razgovore sa "dobrim ljudima" i "sravnio na bazi operativnog rada materijalne dokaze, intrige i iskaze svedoka". Svaka naša riječ priznanja i zahvalnosti ništavne su prema svemu onome što mu dugujemo
Tobožnja afera "Dripac Marko Vidojković psuje majku predsedniku Srbije" samo još je jedan igrokaz za zamajavanje normalnog sveta dok mu zamajavači drže ruku duboko u buđelaru
Kako je gradić u Istri pedesetih godina postao "Beograd na moru" i šta o tome u svojoj knjizi Stari Rovinju, zbogom piše Miša Jovanović, ko je sve bio na 14. Weekend Media festivalu, šta se pričalo na panelima a šta "na marginama", i zašto ćemo sledećeg septembra opet uz malvaziju i "bakalar na bijelo" da se jadamo "ko nas, bre, zavadi"...
