Vodosnabdevanje

Žedna godina

Šta smo naučili nakon slučaja u Užicu? Da li slična nestašica pijaće vode zaista preti Zaječaru, Vranju, Leskovcu, Kruševcu kao i, po tradiciji, gradovima Vojvodine?

Intervju – Branko Pavlović, konsultant

Kako je Mišković kupio C market

Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga

Knjige

Dugi pogled unazad

Dokins odbacuje uobičajene simplifikovane vizije evolucije po kojima bi čovek tobože bio nekakav njen "cilj". Iz subjektivne perspektive slona, "cilj" evolucije je slon, tako Dokins otprilike kaže negde na početku Priča naših predaka. Dokins u ovoj knjizi želi zapravo da ispriča priče o mnogobrojnim precima ljudskog roda, precima koji, međutim, nisu bili tek karike u lancu čija je jedina svrha bila da se do čoveka dođe

Slučaj Slavka Ćuruvije

Početak mogućeg raspleta i šta to znači

Na dramatičnoj, povremeno i melodramatičnoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije, u utorak po podne, na sva usta je slavodobitno obznanjeno da je ubistvo Slavka Ćuruvije konačno rešeno. Svi su se izređali, odgovarali na pitanja, čak i na ona promašena i mimo teme (neke je više zanimao Dragan Đurić iz FK Partizan ili ubistva iz kafića Panda u Peći), i uopšte jedni drugima čestitali. Sve je to lepo i za svaku pohvalu, ali prava istraga tek počinje

Muzej hleba u Pećincima

Pogled u tradiciju

Prvo je bio samo slikar što na platnima beleži etnografiju, onda je počeo sam da skuplja zaboravljene predmete, alate i mašine, onda je u pauzi putovanja bio graditelj, sada je ostao sve to, ali dodao još jednu funkciju: kustos Muzeja hleba

Himalaji

Ja na vrhu ili ko me je terao

Tog 2. maja 2013. godine, tačno u 10.58 časova po lokalnom vremenu, našao sam se na vrhu Ajland Pik, nadmorske visine 6189 metara, koji se nalazi u neposrednoj blizini Mont Everesta, na Himalajima. U uslovima izuzetno razređenog vazduha, gde imate samo 40 odsto kiseonika od onoliko koliko se nalazi na nivou mora, nakon 11 sati iscrpljujućeg penjanja sa visine od 5100 metara, popeo sam se na svoj prvi planinski vrh u životu. Verovatno i poslednji

TV manijak

Par-nepar

Roman – Trunje

Dugo stenjanje pod »tri k«

Novi roman Kšištofa Varge je sjajna priča o "novoj" Poljskoj (u kojoj ćemo se i "mi" lako prepoznati) ispričana kroz monolog uzaludnog, grotesknog buntovnika

Intervju – Tijana Kojić, umetnica

Neobjašnjivost optimizma

"Znamo da je naše podneblje periferija u odnosu na svetska umetnička dešavanja, da uslovi u kojima radimo nisu dobri. U našem društvu, umetnost ili kultura nikada nisu u žiži interesovanja. Ali interesantno je kako umetnost ipak i uvek opstaje i postoji. Šta god da se dešava umetnost i umetnici postoje, a na osnovu nekog neobjašnjivog optimizma i neugasivog entuzijazma"

Izložba

Detinjstvo i polovna budućnost

U Muzeju istorije Jugoslavije u toku su dve izložbe posvećene detinjstvu. Jedna govori o odrastanju u Kraljevu tokom prethodna dva veka, a druga o odrastanju u socijalističkoj Jugoslaviji

Lisica i ždral

Otvoreno pismo

Bi li RRA mogla preduzeti štogod protivu gladijatorskih pevačkih TV turnira na koje roditelji dovode i maloletnu čeljad?

Kultura sećanja

Ko je heroj 1914.

Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama

Nuspojave

Bonton za početnike i pipanje za šlajpik

Vojvodina politički nestaje na naše oči jer se nikada nije ni konstituisala kao superiorna politička i civilizacijska alternativa unutar Srbije, za razliku od Istre u Hrvatskoj

Intervju – Živorad Vasić, generalni direktor hotela Crowne Plaza Beograd

Nema napretka bez low-cost letova i infrastrukture

"Kada šetate ulicama Rima i vidite da možete za 299 evra da odete do Budimpešte ili do Praga na tri noćenja u hotelu sa četiri zvezdice, a da Beograd košta 500 evra, to je problem. Sada smo te cene hotelskih soba doveli u red, to je zbog zdrave konkurencije. Iskreno se nadam da ćemo to uraditi i sa avionskim kartama koje su i dalje jako nepristupačne"

Ličnost godine – Branko Kukić, izdavač, urednik, pisac

Nema razloga za optimizam

"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"

Primenjeno pozorište – Teatar u zatvoru

Zatvor, zakon, zabrana

Početna zamisao autora predstave "Banja robija" u kojoj igraju bivši osuđenici bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa zatvorenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljšanje njihovog položaja

Sebastijan Fetel, prvak F1 četvrti put

Blagoslov ili prokletstvo

Kada je u drugom delu sezone dobio novi bolid, pobedio je u preostalih deset trka. Postao je najmlađi četvorostruki prvak F1. "Sebastijan Fetel je više prokletsvo, nego blagoslov", pisao je nemački "Cajt", jer trke gube draž, pobednik se zna unapred. Koliko zahvaljujući vozaču toliko i zbog superiornosti tima Red Bula

Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za Cefta region i Bugarsku British american tobacco South-East Europe d.o.o.

Srpska duvanska industrija na raskršću

Intervju – Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje

Evropa u Vojvodini

"Višenacionalnost, višejezičnost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet životnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura različitosti. To ne znači samo različitost jezika i nacionalnih tradicija, već razlika koje vode u bogatstvo izraza"

Liberalizacija tržišta električne energije

Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištu

Sve kompanije i preduzeća na srednjem naponu, odnosno kompanije i preduzeća koji imaju više od 50 zaposlenih ili godišnji prihod veći od deset miliona evra ili su priključeni na napon veći od 1 kV, od januara 2014. godine treba da izaberu od koga snabdevača će da kupe struju. Od 2015. na tržište će izaći kompletna privreda, sva pravna lica, a to će moći da učine i domaćinstva

Reč autora

Zašto Srbija nema muzeje?

Početkom decembra, na utakmici poslednjeg kola jesenjeg fudbalskog šampionata, navijači Crvene zvezde su na tribinama razvili transparente sa porukama do sada neviđenim u navijačkoj ikonografiji. Na njima je, naime, pisalo: "Zašto Srbija nema muzeje?" i "Otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti!" Ovakav postupak navijača izazvao je veliku pažnju medija i mnoštvo komentara u javnosti. Ono što se, međutim, do sada nije znalo jeste činjenica da navijači nisu sami došli do ideje za transparente sa ovakvim sadržajem. Na ideju su došli beogradski umetnici Vesna i Nikola Božović, koji su smislili i na ovaj način realizovali svoj umetnički projekat. Jedan od autora ovog projekta, Nikola Božović, za "Vreme" piše o tome kako je došao na ovu ideju i šta je želeo da postigne

Prah i pepeo

Etnička i kulturna šarolikost vojvođanskog prostora

Život na granici

Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni

Feljton – Iz knjige Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika

Srpski Nišvil

Izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka

Knjige

Pozorište potkazuje istoriju

Studija Snježane Banović Država i njezino kazalište (Hrvatsko državno kazalište u Zagrebu 1941–1945) je publicistička knjiga godine objavljena u Hrvatskoj 2013.

Knjige – Samo deca

Gladni dendi i cura iz Džersija

Knjiga uspomena Peti Smit je pre svega fascinantna poetska hronika jednog ljudskog i umetničkog odrastanja i sazrevanja u dvoje

Muzičari u bekstejdžu

Organizator u procepu

Poslednjih dvadesetak godina radim i kao organizator koncerata stranih muzičara u našoj zemlji. Bilo ih je preko šest stotina. Zahvaljujući tome imao sam priliku da se izbliza upoznam sa nekim od velikih svetskih imena rokenrola. U tekstu koji sledi nećete saznati šta ko jede u garderobi, jer je to privatna stvar, ali ćete saznati ponešto o njihovoj prirodi i naravima