Intervju

Ginter Gras: Treći svetski rat uveliko traje

Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS  jedinici...

Pregled nedelje

Ambasadorska vremena pretnji: Razume Moskva Srbiju, samo što joj ne veruje

Kako je ruski ambassador Aleksandar Bocan-Harčenko poručio Aleksandru Vučiću da može imati problem kakav niko u Evropi nema

TV kinoteka

Vazduh trepti kao da zemlja gori

Film Valter brani Sarajevo snimljen je pre 50 godina, tri decenije nakon okupacije Sarajeva u Drugom svetskom ratu, jednako koliko je prošlo od rata devedesetih do danas. Broj njegovih gledalaca – ne zna se

Kultura sećanja

Godišnjica smrti doživotnog predsednika SFR Jugoslavije: Josip Broz Tito i njegovo doba

Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, preminuo je na današnji dan 4. maja 1980. godine

Kako će izgledati novi republički parlament

Festival političkog preduzetništva

U Narodnoj skupštini biće zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, šarenilo je neuporedivo veće

Kultura sećanja

Sličice koje život znače

Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet. Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju, tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao

Premijere

Nagoveštaj pozorišnog proleća

Dve premijere u prestižnim beogradskim pozorištima prošle su odlično kod publike, ali se njihova vrednost u tome ne iscrpljuje. A i ratovi i krize uvek su bili dobro vreme za komediju...

Izbori 2022.

Prvi na listi Suverenista Saša Radulović: Alternativa samom sebi

Politički put započeo je kao liberal, da bi postao suverenista, tj. antiglobalista, borac protiv kovid “ausvajsa” i migranata. Kaže da “samo Srbija nema alternativu”, što znači da Evropska unija ima

Izbori 2022.

Izborna lista Suverenisti: Borci protiv zavera

Suverenisti su protiv Evropske Unije, jer ona radi “u interesu banaka i velikih korporacija”, a protiv su i kovid “ausvajsa” i obavezne vakcinacije, zbog toga što je kovid “politička poluga pritiska na ljude od velikih korporacija”

Pozorište

Brzo odrastajuća večita deca

Eva Mahkovic: Alisa u zemlji strahova režija Aleksandar Popovski, Jugoslovensko dramsko pozorište

Pešak

Evropska prestonica kulture – Novi Sad

Dođite na Doček

Nepunih mesec dana do početka godine u kojoj će Novi Sad nositi titulu Evropske prestonice kulture, sve je već spremno za spektakularnu proslavu velikog datuma u istoriji ovog grada

Bitef

I Istok i Zapad

Iz studije Kulturna diplomatija: Umetnost, festivali i geopoetika (izdavač je Desk Kreativna Evropa Srbija) koja je promovisana tokom 50. Bitefa, prenosimo znatno skraćen tekst “Osnivanje Bitefa i kulturna diplomatija socijalističke Jugoslavije”

Balkanska ruta nakon zatvaranja granica

Boravak u limbu

U mnogim dešavanjima na “balkanskoj ruti” prethodnih godina kršene su brojne odredbe međunarodnog prava, te su se vlasti nekih država ponašale u suprotnosti sa preuzetim međunarodnopravnim obavezama. To je rezultiralo ostavljanjem izbeglica i migranata bez adekvatne pravne zaštite, pa su kontinuirano izloženi brojnim rizicima sa neizvesnim ishodom

Vesti

Džozefina Bejker u Panteonu: Crna ikona prošlog veka

Džozefina Bejker je bila američka plesačica, Crna Venera Foli Beržera, ikona "urlajućih 1920-ih ", Degolova špijunka, protivnica rasne segregacije, majka dvanaestoro usvojene dece "Duginog plemena". Ona se 30. novembra u francuskom Panteonu pridružila ličnostima koje su neizbrisivo obeležile francusku istoriju - Žan-Žaku Rusou, Viktoru Igou, Pjeru, Mariji Кiri. Džozefina Bejker je prva crnkinja kojoj je odata takva počast

Zaboravljeni

Svakom besplatan lek

Branko Radosavljević je bio jedan od naših prvih diplomiranih farmaceuta, jedan od osnivača apotekarskog udruženja, vojnik Cerske bitke, predsednik opštine Pirot, učesnik u NOB-u, darodavac

Kultura sećanja – Beogradska operacija

Pravda za Šestu ličku diviziju

Oslobođenje Beograda jedna je od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. kao deo opsežnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ, nadovezujući se na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući gonjenjem neprijatelja kroz Srem. Združene jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i Crvene armije nanele su nemačkoj Armijskoj grupi Srbija težak poraz, oslobodile su Beograd i veliki deo Srbije. U svemu ovome ogroman doprinos je dala i Šesta lička proleterska divizija "Nikola Tesla". Ipak, i pored teške i herojske borbe protiv okupatora, za nju je vezano najviše kontroverzi i kleveta

»Zenit« i žensko autorstvo

U senci kloš šešira

Ko je Nina-Naj? O zenitistkinji, poliglotkinji i prevoditeljki, kosmopolitkinji, sekretarki, menadžerki i finansijerki međunarodnog avangardnog časopisa, te kolekcionarki Anuški Micić

Povodom knjige

Koliko košta rat?

Prema upravo objavljenim rezultatima projekta "Troškovi rata" Univerziteta Braun, troškovi i buduće obaveze američkih ratova posle 11. septembra iznose oko osam biliona dolara. Koliki je bio ceh prethodnih ratova

Kultura sećanja

Veverice na krovu sveta

Vest da je njujorški magazin "Tajm" za ličnosti godine izabrao dvojicu srpskih umetnika i ne bi bila od većeg interesa za domaću javnost, koja je navikla da naša dijaspora svakodnevno puni svetske medije, sem ako to ne bi shvatila kao presedan koji reprezentuje jednu sasvim drugačiju kategoriju naših gastarbajtera, koja do sada nije imala priliku da izazove svetsku pažnju, i pored nesumnjivih kvaliteta

Intervju – Duško Radosavljević, predsednik Saveza antifašista Vojvodine

Titova Srbija je bila najveća Srbija u istoriji

"Pobeda u Drugom svetskom ratu donela je Jugoslaviji planetarni ugled i značaj, neviđen pre toga u istoriji, koji nikada više neće biti dostignut na ovima prostorima. Na bazi te pobede građena je posleratna zemlja sa ravnopravnošću naroda i narodnosti, građanki i građana, samoupravljanjem, nesvrstanom politikom, uspesima u obrazovanju, kulturi, zdravstvu i društvenim delatnostima. Sve ono što je i odlika razvoja evropskih društava, koja su pobedu nad fašizmom iskoristila da počnu ostvarivati najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva, danas poznat kao Evropska unija"

Borba za Frušku goru

Osvanuli su upražnjeni potoci, suvi vodopadi

Fruška gora trpi posledice pogrešnog modela upravljanja Nacionalnim parkom, zbog čega je šuma pretvorena u drvnu masu za prodaju

Svetski dan šizofrenije, 24. maj

Sišli smo s uma u sjajan dan

"Nad ludnicom se prsi mesec mlad / Dok prozori trepte kao mrlje zlatne, / A zidovi se belasaju sad, / Belji od svetlosti te neverovatne. / Zar kad mesec tako razbi mrak / Da posta moguća avantura luda? / Al’ to traje kratko. Kao na dati znak, / Pred zoru se sklapa lepeza tog čuda / Ujutro je zgrada tu ko pre / Jedva se čuju daleko od nje, / Srne što u šumske zavlače se skute. / Noćas je krišom procvetao glog / Iskobeljao se mak iz struka svog. / Al’ oni unutra sve to i ne slute" —Jan Van Najlen

FEST 2021 (drugi deo)

U znaku ambiciozne jednostavnosti

Četiri filma iz programa ovogodišnjeg festivala zadržavaju poetiku nezavisne kinematografije istovremeno bivajući sasvim pogodni za bioskopsku eksploataciju

Intervju – Božidar Stanišić

Svetski bol 21. veka

"Postoji jedna Italija koja nikad više ne bi doživjela to iskustvo. Fašističko. Ima i ona druga, srećom manjinska. Koja fašizam živi romantičarski. Buon Duce"

Nepoznato o RTS-u

Današnja produkcija je sutrašnja arhiva

Javna medijska ustanova Srbije nisu samo vesti i informativni programi. RTS je i baština, zato što je stvara i čuva

25. januar – 1. april 2001– Sukobi i lutanja

Kraj jednog doba

Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…