Prvih sto dana postpoplavne obnove-izgradnje

Kratka istorija najavljivanja

Otkako je sredinom maja udarila ona vodurina, zajednički sadržalac izjava svih zvaničnih i nezvaničnih tumača namera/postupaka višnje vlasti, može da se svede na "ova država je ozbiljna", "ova država vodi računa o svojim građanima", "ova država neće dozvoliti ovo", "ova država će se pobrinuti za ono", "samo da se usvoji ovo", "samo da još ono", ali i da će "prvog septembra deca krenuti u škole", da "do oktobra niko neće biti bez adekvatnog krova nad glavom", da će putevi i pruge biti dovedeni u red, da će struje biti dovoljno i sve tako to

Zoom

Ko bi rek’o čuda da se dese i da Beko radi za džabe – Kandidat za direktora železnice odlučio se za rodoljubivo menadžerisanje. A to vam je isto kao i kod partijskih direktora. Korist će izvući na nekoj drugoj strani

Tajnost ugovora je jedno, ali vladi ne treba dati baš sasvim odrešene ruke u sklapanju međunarodnih ugovora i zbog mogućnosti sistemske, krupne korupcije. Nije možda umesno pominjati primere, bolje reći slučajeve, Ive Sanadera i Janeza Janše, ali i oni dokazuju da simbioza vlasti i novca izaziva razne porive, uglavnom dokazive tek kad se izgubi vlast

Projekti

Dijalogom do tolerancije i nenasilja

Projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju" doprineće informisanju i edukaciji lokalnog stanovništva

Ugovor sa Etihadom II

I dalje samo najave

Objavljivanje nacrta ugovora između Vlade Srbije i Etihad ervejza uzburkalo srpsku političku scenu, ali nije dovelo do onoga što premijer i njegovi saradnici najavljuju mesecima – da će sve biti stavljeno javnosti na uvid

Intervju – Marija Bošković, direktorka Sektora za PR »Telekom Srbija«

Dobra ideja – najskuplja stvar na svetu

"Već posle par meseci kampanje ‘Kada voziš, parkiraj telefon!’ pokazali su se rezultati – znatno se smanjio broj vozača koji su nepropisno upotrebljavali mobilni telefon tokom vožnje. Ovo je jedna od retkih kampanja koje nisu dobile nijedan negativan komentar, ni od stručne ni od šire javnosti"

Intervju – Mina Kalezić, direktorka marketinga CBRE

Savremena arhitektura, komfor i prihvatljive cene

"Osnovna odlika stanova u bloku Maxima 11a jeste univerzalna estetika evropskog urbanog stila, uz izuzetno visok kvalitet gradnje i instalacija, luksuznu opremu i jedinstvenu poziciju. Stanovanje u najmlađem novobeogradskom bloku omogućiće novim stanarima ne samo blizinu centralno-gradskih lokacija, već i sigurnost, komfor i originalna rešenja enterijera"

Mediji

Bolje se udali nego što se nadali

Iako sa predlogom teksta seta medijskih zakona nisu bili upoznati čak ni članovi radnih grupa koji su ih na početku pisali, iako je skupštinska procedura obavljena po hitnom postupku, iako je prihvaćen mali broj amandmana, svi glavni akteri na medijskoj sceni podržali su dugo očekivano usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim servisima

Alternativna istorija rokenrola u Jugoslaviji

Izmišljena tradicija

U kojoj pesmi je Brus Springstin opevao Dorćol, kako je Pink Flojd pravio muziku za nesnimljeni partizanski film Puriše Đorđevića o oslobađanju Beograda, kada je Džo Stramer bio na Kadinjači, šta je jedna Ciganka rekla Džimu Morisonu na beogradskoj železničkoj stanici i ko je sve trebalo da svira na "Titovoj rokenrol reviji", ako i nisu pitanja na koja se može pouzdano odgovoriti, ona, što bi rekao Tomas Braun, ipak nisu izvan svake mogućnosti odgonetanja

Kako izmeriti Vučića i društvo

Dve godine i sto dana

Ušli smo u veliko finale proslave sto dana ove vlade s jasnom namerom da nas "prevedu žedne preko vode" i da im zaboravimo prethodne dve godine u kojima se gradio "kult vođe" i sad ga imamo sasvim novog, novopečenog, nevinog i nedodirljivog, nepobedivog, barem u šahu otkad je Šešelj otišao u Hag

Intervju – Goran Ješić, potpredsednik Demokratske stranke

Ne vidim da se snalazimo kao opozicija

Čvrsto verujem da je najveći problem ovog društva korupcija u svim porama, nepotizam, partokratija. Nije Aleksandar Vučić naš najveći problem, on je posledica. Dok ove stvari ne promenimo, nećemo moći da opstanemo, ko god bio na vlasti. U ovom trenutku, kada Vučić ima apsolutnu podršku da menja Srbiju, a Pajtić ima podršku da menja stranku, najbolje bi bilo da svako radi svoj posao. Naravno, DS mora da gaji i kritiku vlasti, ali ne saopštenjima

TV MANIJAK – Poslednji nastup Montija Pajtona

Svetlija strana života

Pomislite samo koliko ste muda, pameti i ludila morali da imate pa da na BBC-ju 1969. napravite i emitujete šou kakav je Leteći cirkus Montija Pajtona. Šou u kojem zajebavate bogataše, pervertirane elemente crkve, vojske, medija, ismevate zatucane patriote, političare, kvazinaučne medije, estradu, nacionalnu istoriju, međunacionalne netrpeljivosti, seksualnost, smrt i Smisao Života. Zato verujem da su ljudi više nego rado plaćali da u nedelju uveče vide ovaj šou uživo ili u prenosima širom sveta. Sav prikupljeni novac otišao je u Penzioni fond Montija Pajtona. Pošteno!

Nuspojave

Inkubator korisnih štetočina

Jednom jednostavnom operacijom, bahata "šojićevština" direktora Laste konvertuje se iz minusa u plus za vlast

Intervju – Saša Radulović, predsednik pokreta »Dosta je bilo«

Dimna zavesa za tajne ugovore

Bivši ministar privrede o stvarnim razlozima ostavke Lazara Krstića, o tome zašto novi Zakon o radu nije štetan, zašto novi zakoni o privatizaciji i stečaju jesu, koja je uloga gradonačelnika Beograda u tajnim ugovorima koje potpisuje srpska vlada, te šta predsednik Vlade treba da uradi da bi reformisao privredu, i zašto to neće učiniti

Lektira – Odlomak iz knjige Katastrofa Maksa Hejstingsa

Slom na Drini

Uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata objavljen je veliki broj knjiga koje se bave njegovim uzrocima i posledicama. Jednu od najzapaženijih studija na ovu temu objavio je i čuveni britanski istoričar Maks Hejstings. Njegova knjiga Katastrofa – Evropa ide u rat 1914. smatra se ključnim aktuelnim delom koje se suprotstavlja pokušajima revizije istorije i relativizovanja krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Knjiga je u Velikoj Britaniji objavljena prošle godine, a do kraja meseca izdavačka kuća "Laguna" u dvotomnom izdanju objaviće i njen prevod na srpski jezik. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomak iz jednog poglavlja Katastrofe koji govori o napadu Austrougarske na Srbiju

Roman – Dezorijentisani

Svet nakon rasprsnuća

Novi roman Amina Malufa piščevo je svođenje računa sa domovinom, ali sa univerzalnim implikacijama, kao priča o dejstvu "ubilačkih identiteta" na ljudske sudbine

Zoom

Pokloni se i počni – Vlada je, napokon, skočila u hladnu vodu i počela je da donosi reformske zakone. Ali, već nam prete da će 3. avgusta da održe neku priredbu povodom sto dana vlade. Nije, bre, Srbija cirkus!

Lazar Krstić je imao ulogu "čvrste ruke", a Aleksandar Vučić je igrao "meko srce". U pozadini Dušan Vujović i Kori Udovički, ovaj put kao statisti, mada me ne bi iznenadilo da im je Đenka rekao: "Radićete to i vi, samo sutra!"

Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski

Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije

"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"

TV manijak

Beograd na maketi

Političari su najnežniji kada maštaju o neimarskim poduhvatima – ne uskraćujmo im to

Lisica i ždral

Pristojna ponuda

Bih li ja, kao amater i samouk, mogao pomoći urbanistima i ruralistima da se u divljinu naših naselja i naše kakve god putne mreže unese nešto malo reda?

Vučić u Moskvi – Ekonomski aspekt

Srpske molbe u zidinama Kremlja

Moguće je da Rusiji ekonomski ne odgovara dalje zaoštravanje sukoba sa Zapadom oko Ukrajine, pa je možda spremna da popusti sebi naklonjenim malim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa i u Evropskoj uniji, pogotovu što bi je to izašlo relativno jeftino. Agencija Blumberg u tom pravcu zapaža da se Mađarska, Češka, Slovačka, pa i Hrvatska protive sankcijama prema Rusiji, jer se iz Moskve nadaju povoljnim poslovima. Tako je Mađarska već potpisala predugovor od deset milijardi dolara za izgradnju dva atomska reaktora za proizvodnju struje, a i Slovaci se nadaju završetku izgradnje ruske atomske elektrane. I Hrvatska je dobro prošla, pa je "Agrokor" od Zberbanke dobio kredit od 820 miliona dolara za kupovinu slovenačkog "Merkatora". No, Rusi se dosad nisu tako ponašali, kad je u pitanju "uvek odana Srbija". Ostaje da se vidi da li će se sada tu nešto promeniti posle Vučićeve posete i koliko će sve to koštati Srbiju na drugoj, evropsko-američkoj strani

Intervju – Branka Parlić, pijanistkinja

Tajna Filipa Glasa

"Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Satijevu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: ‘Hadži-Mitke, žal za mlados...’ – to mu je bila prva asocijacija. Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak..."

Intervju – Ana Tomović, rediteljka

Nastavak trgovine drugim sredstvima

"Spolja indukovane mržnje, nacionalizam, verski fanatizam, potreba da se drugi ‘oslobode’, da im se uvede ‘demokratija’, sve to ide nauštrb običnih malih ljudi koji ‘treba da odrade prljav posao’. I koji na kraju skapavaju, dok na njihovoj nesreći stasavaju neke nove generacije tajkuna"

Intervju – Radoslav Milenković

Palanačka igra na male goliće

"Kažu, vreme socijalizma bilo je ‘Periklovo doba’. Pa, bilo je, znate... Eto, doživeo sam i to da se s nostalgijom sećam takozvane Titove epohe. Zašto? Možda zato što trideset godina ovde nije sagrađeno gotovo ništa! Vozimo putevima napravljenim u periodu ‘titoizma’; sa tih česmi pijemo vodu; beogradska rasveta postavljena je u vreme Branka Pešića, Živorada Kovačevića, Bogdana Bogdanovića... Šta su napravili oni koji su došli nakon njih?! Najzad, oprostite, u tom ‘Periklovom dobu’ kultura je bila programski određena kao stavka važna taman koliko i teška industrija"

Portret savremenika – Entoni Bler

Čovek koga istina ne zanima

Dečko koji obećava, reformator, medijski manipulator, ili kako se nada socijaldemokrata pretvorila u "Bušovu pudlicu"

Više od klasičnog obrazovanja

Na granici umetnosti i nauke

Proširivanje vidika, sticanje neophodnih životnih veština, interdisciplinarna saradnja – neki su od ciljeva jednogodišnjeg programa za studente beogradskih univerziteta

Izbegličke teme u kulturi

Tragovi nevidljivog naroda

Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama

Lektira – Odlomak iz knjige Fajront u Sarajevu Dr Neleta Karajlića

Ravno do dna

Beogradska izdavačka kuća Laguna objavila je ovih dana autobiografsku knjigu Dr Neleta Karajlića Fajront u Sarajevu. Književni prvenac legendarnog frontmena Zabranjenog pušenja predstavlja zavodljivu i sugestivnu priču u kojoj se mešaju dva narativna toka: aktuelni i retrospektivni. U magnovenju, na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u svojoj glavi iznova prolazi kroz čitav dotadašnji život: od detinjstva u sarajevskom naselju Koševo početkom šezdesetih godina prošlog veka do stvarnosti bolničke šok sobe u Beogradu pola veka kasnije. Kroz Karajlićevu autobiografiju defiluju njegovi bližnji, širokoj publici i znani i neznani, ali i globalne političke i muzičke zvezde: od Tita do Eltona Džona. Čitalac će u ovoj knjizi iz prve ruke saznati kako su nastajali Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, kao i ceo Nju primitivs pokret. Fajront u Sarajevu je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih XX veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i svedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa svojom porodicom, zajedno s mnoštvom drugih, znanih i neznanih Sarajlija odlazi iz svog grada. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju donosi poglavlje iz Fajronta u Sarajevu u kome pisac govori o tegobnom i mučnom rastanku sa zavičajem