Završeno je ročište u slučaju beloruskog aktiviste Andreja Gnjota pred Apelacionim sudom u Beogradu. Aktivista tvrdi da ga Minsk traži zbog njegovih političkih stavova, a sud ima rok od 30 dana da donese odluku o njegovom izručenju Belorusiji. Dok je trajalo ročište, ispred zgrade suda trajao je protest ljudi koji zahtevaju da Gnjot ne bude izručen Minsku
Pred Apelacionim sudom završeno je ročište u slučaju beloruskog aktiviste Andreja Gnjota. Sud ima zakonski rok od 30 dana za donošenje odluke o njegovom izručenju Belorusiji.
Tužilaštvo je danas ostalo pri svom stavu da su ispunjeni svi uslovi da Gnjot bude izručen Belorusiji, dok odbrana tvrdi da je proces koji se protiv njega vodi u Belorusiji politički motivisan.
Gnjot je i danas pred sudom ponovio je da nije počinio krivično delo, već da ga Belorusija traži zbog njegovih političkih stavova.
„Da sam utajio 300.000 eura poreza, za šta me tereti minsk, bio bih bogat, ne bih došao da radim u Srbiji”, rekao je pred Apelacionim sudom Gnjot koji je u Srbiji uhapšen po Interplolovoj poternici koju je za njim zbog navodne utaje poreza raspisao Minsk.
“Ovo je od ključne važnosti, jer se radi o životu jednog čoveka. U Belorusiji se sistematski muče zatvorenici, posebno oni koji su protestovali 2020. godine. Čak tri predsednička kandidata su su trenutno u zatvoru i o njima se ništa nije čulo više od 500 dana… Mi ne samo da strahujemo, nego znamo da je to jedino što Andreja čeka u Belorusiji… Belorusija je diktatura, Lukašenko je ubica i Srbija ne sme da preda čoveka u ruke ubica“, rekao je za N1 osnivač Ruskog demokratskog društva i organizator protesta ispred Apelacionog suda Peter Nikitin.
Ispred suda protest
Dok je unutar Apelacionog suda u Beogradu trajalo ročište, ispred ulaza u zgradu okupilo se više desetina građana, zahtevajući da beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot ne bude izručen Minsku.
„Belorusija je jedan od najokrutnijih diktatorskih režima, ne samo u Evropi nego i u svetu, i nijedna ozbiljna zemlja ne sme ni da razmišlja o izručivanju bilo koga tom režimu pod bilo kojim izgovorom“, izjavio je Nikitin.
Nikitin je kazao da „ne veruje“ da aktivisti vrše pritisak na Apelacioni sud i da „računaju da će odlučiti po pravu i pravdi, za razliku od Višeg suda u Beogradu“.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je na protestu da je hapšenje Gnjota u Srbiji „poruka za sve, a pogotovo za one koji su pobegli od rata iz Rusije i Belorusije, da ovde ne treba da se osećaju sigurno“.
„To je poruka da ćute i da se ne skupljaju jer svi mogu da dožive sudbinu Andreja Gnjota. To je poruka i svima nama – vidite da ovde ima više policije u civilu nego demonstranata, a da ih je ovoliko na mestima gde se okupljaju policajci, mi bismo odavno bili Švajcarska. To je i poruka u cilju zastrašivanja ljudi koji bi da se okupe i zaštite ljudska prava“, kazao je Bodrožić.
Protest podrške beloruskom aktivisti Andreju Gnjotu ispred Apelacionog suda.
Sud bi trebalo odluku o žalbi na rešenje Višeg suda o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji. #андрейгнет #беларусь pic.twitter.com/jOxlLzdc5B
— Čuvari/ke vatre (@CuvariVatre) August 27, 2024
On je, ipak, izrazio nadu da Srbija „neće sebi ponovo dopustiti da se obruka kao zemlja koja sarađuje sa kriminalnim i diktatorskim režimima, iako je njen ugled već ukaljan isporučivanjem ljudi u sigurnu smrt“.
Među okupljenima ispred Apelacionog suda bili su i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović i profesor Univerziteta u Beogradu Ivan Vujačić, bivši ambasador u SAD.
Izvor: N1
Sastanak sa ministrom finansija, ministrom zdravlja i direktorkom RFZO traži Udruženje pacijenata Srbije kako bi pronašli rešenje za stavljanje inovativnih lekova na pozitivnu listu. Šta su inovativni lekovi?
Odbrana univerziteta zaista jeste odbrana države i nacionalnih interesa. Svi prepoznajemo šta su studenti postigli. Sad je došlo vreme da studenti prepoznaju da je trenutak za zajedništvo i izgradnju međusobnog poverenja. Razlike među nama su beznačajne u odnosu na našu različitost od nosilaca autokratske vlasti
Telegrame zvaničnicima pratim od pionirskih dana. Tokom tih gotovo pedeset godina, najlepši je onaj koji je ministarka Sofronijević poslala Vučiću poželevši mu oporavak, pa da onda ponovo “zajedno obilaze neke nove koridore”
Dvoje potpunih stranaca upušta se u dijalog koji bi mogao voditi najvećem stepenu poverenja ikada stečenom, novootkrivenom osećanju pripadanja, prihvaćenosti i podrške, naposletku i prestanku tegoba zbog kojih smo inicijalno došli na terapiju. I tokom svih tih razgovora, za neke ljude najintimnijih koje će ikada imati, nastaje nešto što nije prijateljstvo, nije porodica, nije zaljubljenost, nije saradnja, ali može, za oba učesnika, sadržati tragove svega toga
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
