Obrazovanje u Srbiji
Državna matura odložena do 2028. godine
Državna matura, koja je trebalo da počne da se primenjuje od školske 2025/26. godine, pomerena na 2028/29. godinu
Završeno je ročište u slučaju beloruskog aktiviste Andreja Gnjota pred Apelacionim sudom u Beogradu. Aktivista tvrdi da ga Minsk traži zbog njegovih političkih stavova, a sud ima rok od 30 dana da donese odluku o njegovom izručenju Belorusiji. Dok je trajalo ročište, ispred zgrade suda trajao je protest ljudi koji zahtevaju da Gnjot ne bude izručen Minsku
Pred Apelacionim sudom završeno je ročište u slučaju beloruskog aktiviste Andreja Gnjota. Sud ima zakonski rok od 30 dana za donošenje odluke o njegovom izručenju Belorusiji.
Tužilaštvo je danas ostalo pri svom stavu da su ispunjeni svi uslovi da Gnjot bude izručen Belorusiji, dok odbrana tvrdi da je proces koji se protiv njega vodi u Belorusiji politički motivisan.
Gnjot je i danas pred sudom ponovio je da nije počinio krivično delo, već da ga Belorusija traži zbog njegovih političkih stavova.
„Da sam utajio 300.000 eura poreza, za šta me tereti minsk, bio bih bogat, ne bih došao da radim u Srbiji”, rekao je pred Apelacionim sudom Gnjot koji je u Srbiji uhapšen po Interplolovoj poternici koju je za njim zbog navodne utaje poreza raspisao Minsk.
“Ovo je od ključne važnosti, jer se radi o životu jednog čoveka. U Belorusiji se sistematski muče zatvorenici, posebno oni koji su protestovali 2020. godine. Čak tri predsednička kandidata su su trenutno u zatvoru i o njima se ništa nije čulo više od 500 dana… Mi ne samo da strahujemo, nego znamo da je to jedino što Andreja čeka u Belorusiji… Belorusija je diktatura, Lukašenko je ubica i Srbija ne sme da preda čoveka u ruke ubica“, rekao je za N1 osnivač Ruskog demokratskog društva i organizator protesta ispred Apelacionog suda Peter Nikitin.
Ispred suda protest
Dok je unutar Apelacionog suda u Beogradu trajalo ročište, ispred ulaza u zgradu okupilo se više desetina građana, zahtevajući da beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot ne bude izručen Minsku.
„Belorusija je jedan od najokrutnijih diktatorskih režima, ne samo u Evropi nego i u svetu, i nijedna ozbiljna zemlja ne sme ni da razmišlja o izručivanju bilo koga tom režimu pod bilo kojim izgovorom“, izjavio je Nikitin.
Nikitin je kazao da „ne veruje“ da aktivisti vrše pritisak na Apelacioni sud i da „računaju da će odlučiti po pravu i pravdi, za razliku od Višeg suda u Beogradu“.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je na protestu da je hapšenje Gnjota u Srbiji „poruka za sve, a pogotovo za one koji su pobegli od rata iz Rusije i Belorusije, da ovde ne treba da se osećaju sigurno“.
„To je poruka da ćute i da se ne skupljaju jer svi mogu da dožive sudbinu Andreja Gnjota. To je poruka i svima nama – vidite da ovde ima više policije u civilu nego demonstranata, a da ih je ovoliko na mestima gde se okupljaju policajci, mi bismo odavno bili Švajcarska. To je i poruka u cilju zastrašivanja ljudi koji bi da se okupe i zaštite ljudska prava“, kazao je Bodrožić.
Protest podrške beloruskom aktivisti Andreju Gnjotu ispred Apelacionog suda.
Sud bi trebalo odluku o žalbi na rešenje Višeg suda o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji. #андрейгнет #беларусь pic.twitter.com/jOxlLzdc5B
— Čuvari/ke vatre (@CuvariVatre) August 27, 2024
On je, ipak, izrazio nadu da Srbija „neće sebi ponovo dopustiti da se obruka kao zemlja koja sarađuje sa kriminalnim i diktatorskim režimima, iako je njen ugled već ukaljan isporučivanjem ljudi u sigurnu smrt“.
Među okupljenima ispred Apelacionog suda bili su i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović i profesor Univerziteta u Beogradu Ivan Vujačić, bivši ambasador u SAD.
Izvor: N1
Državna matura, koja je trebalo da počne da se primenjuje od školske 2025/26. godine, pomerena na 2028/29. godinu
U toku su javni razgovori sa kandidatima za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a struka ukazuje da predloženi kandidati nisu kompetentni
Putnici na letu iz Barselone do Beograda prvi su među onima koji su direktno oštećeni zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije. Poremećaja u satnici i dužini letova, sigurno će biti zbog toga, kažu stručnjaci
Srbija je u fazi radikalnog srozavanja najkasnije od jesenas, i otuda ovo burno komešanje unutar društvenog tkiva: kao da se najzad probudio instinkt samoodržanja koji je dugo bio držan pod jakim narkoticima
Šta rade “neposlušni” studenti u blokadi sa nasleđem koje nisu ni birali, ni kreirali? Oni su za nešto više od mesec dana angažovanja uspeli da hakuju fundamente ovog sistema. Autoritarnost hakuju demokratijom, kult ličnosti depersonalizacijom, strah – hrabrošću
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve