Ženski monah ili monahinja: Patrijarh i Matica Srpska opet protiv rodno osetljivog jezika

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić izjavio je da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti „uvode kaznene mere kojima treba da bude sproveden jedan oblik pravnog nasilja“.

„To treba da bude državno nasilje nad onim ko ne može svojim bićem da prihvati ono što je propisani način izražavanja, a taj način izražavanja i najbolji lingvisti i oni koji su posvećeni pitanju jezika i izražajnosti ocenjuju da je nakaradan i neprihvatljiv“, rekao je Stanić na naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu 16. januara.

Skup je održan povodom stupanja na snagu odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se tiču rodno senzitivnog jezika. Zakon je usvojen 2021. godine, a odredbe vezane za rodno senzitivni jezik stupile su na snagu početkom 2024. godine.

Stanić je naglasio da „protiv toga moraju da se izbore”, javlja agencija FoNet i dodao niko nijednog trenutka nije postavio pitanje posebnog odnosa prema pravima žena.

„To treba da bude briga svih nas i deo zakonskih rešenja, ali i široke društvene akcije u kojoj ćemo stalno povećavati našu senzibilnost za ova i ovakva pitanja. Sada nije reč o tome, već o tome da se sprovodi jedan oblik nasilja koji je deo grupacije ljudi sa izvesnim ideološkim opredeljem“, rekao je, bez preciziranja o kojoj grupaciji se radi. Dodao je da treba da „očuvamo porodicu”.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti Sreto Tanasić rekao je da Zakon o rodnoj ravnopravnosti „ne predstavlja samo nasilje i inžinjering nad srpskim standardnim jezikom, već je on na mnogim ravnima poguban“.

Patrijarh o ‘brejn vošingu’

Na otvaranju skupa je govorio i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

Rekao je da se čini da „taj zakon ima potencijal da pojedinca, ljudsku ličnost deli iznutra, diktirajući pod pretnjom sankcijama ljudima potpuno nesvojstven način mišljenja i opštenja koje proizilazi iz takvog mišljenja“.

„Na taj način stvara mogućnost da mladi naraštaji forsiranim pritiskom i manipulacijama onim što se zove ‘brejn vošing’ prestanu da budu ono što su božijom voljom postali, ono što su po svojoj prirodi“,  ocenio je patrijarh Porfirije, koji je i ranije kritikovao zakon i rodno senzitivan jezik.

Naučni skup organizovale su Informativna služba Srpske pravoslavne crkve i Matica srpska.

Skupu su prisustvovali ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Zašto SPC organizuje naučni skup?

Izuzetno je neobično da naučna i verska ustanova organizuju jedan naučni skup koji se ne tiče u užem smislu crkve, smatra lingvistkinja Marija Mandić.

„Nije dobro da se naučni skupovi organizuju zajedno sa crkvom i sveštenstvom, osim ako se ne tiču pitanja koja su usko povezana za crkvu, kao što su crkvena umetnost, liturgijski jezik i slično. Za odvajanje crkve i nauke smo se borili još od vremena Dositeja i Vuka – o čije se naučno i kulturno delo crkva svojevremeno prilično ’ogrešila’“, pojašnjava Mandić, koja je i viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

S obzirom na to da u izradi zakona nisu pravovremeno konsultovani stručnjaci za srpski jezik, kao i da on uključuje kaznene odredbe, Mandić se donekle slaže sa svojim kolegama koji su digli glas protiv.

Zalaže se za politiku preporuke i garantovanja prava da oni koji žele imaju pravo na rodnoosetljivi jezik.

„Srpski jezik je rodnoosetljiv jezik i to upravo jeste njegova tradicija, i u narodnoj poeziji i književnosti srednjeg veka. Zakon koji garantuje rodnu ravnopravnost ne može biti diskriminatoran jer garantuje ravnopravnost, a ne obrnuto“, kaže Mandić, dodajući da to ne bi trebalo da bude povod polemike.

Ono oko čega se može polemisati, prema njenim rečima, jeste o tome kako prepoznati jezički seksizam i diskriminaciju žena u jeziku.

„Mene, na primer, veoma brine javno vređanje žena koje dolazi od javnih ličnosti kao što su Vojislav Šešelj, Dragoslav Bokan i drugi, a koje prolazi bez javne osude i kazne“, kaže sagovornica Vremena.

Vidljivost 54 odsto stanovništva

Odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika stupile su na snagu jer je Zakon u vreme kad je donet odložio primenu tih normi da bi se stvorili uslovi da se rodno senzitivni jezik primenjuje, kaže za Vreme profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Nevena Petrušić.

To, napominje, posebno važi za oblasti obrazovanja i medija.

„Rodno senzitivni jezik nije ni protiv čega što ljudi doživljavaju kao važne, porodične vrednosti. To je jezik rodne ravnopravnosti koji treba da učini vidljivim žene koje čine 54 odsto stanovništva, njih, njihove doprinose, da počnemo da razmišljamo na drugi način. Da sve ono što obavljaju i žene i muškarci bude izraženo muškom i ženskom gramatičkom rodu, kako su inače pravila koja važe u našem jeziku”, pojašnjava Petrušić.

Da bi se odredbe primenjivale potrebno je da se u ženskom rodu pripremi čitav niz zanimanja, da sve budu izražene i u muškom i ženskom rodu. Međutim, Petrušić kaže da se to još nije desilo.

„Iako je zavod koji se bavi obrazovanjem pripremio jedan dokument o rodno senzitivnom jeziku za oblast obrazovanja, on je odbačen i mi nemamo preduslove za primenu rodno senzitivnog jezika”, kaže Petrušić.

Šta kaže Zakon?

Rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, navodi se u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

Propisuje korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu.

Prema zakonu, mediji su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa.

Zakon takođe nalaže organima vlasti da prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti te upotrebu rodno osetljivog jezika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja.

Predviđene kazne za nepoštovanje različitih odredbi zakona su od pet do 150.000 dinara za organe vlasti, a za političke organizacije, medije, poslodavce od 50.000 do dva miliona dinara.