Izloženost štetnim zagađujućim materijama u vazduhu šteti svima, pa čak i bebama dok su u materici, pokazuju istraživanja. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da širom planete raste broj obolelih od raka pluća, a broj smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha je u Srbiji dvostruko veći nego u svetu
Stopa smrtnosti od zagađenja vazduha je u Srbiji duplo veća nego u svetu. Godišnje pre vremena u Srbiji usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) premine između 13.000 i 15.000 ljudi.
Beograd je pre nekoliko dana zauzeo četvrto mesto među najzagađenijim prestonicama na svetu, prema podacima sajta AirVisual.
O bebe u materici ugrožene
Situacija je alarmantna i u svetu je tim povodom sprovedeno istraživanje na više od 2000 trudnica u 10 kanadskih gradova, koje su bile izložene štetnim zagađujućim materijama u vazduhu, uključujući PM2.5 i NO2.
Rezultati su pokazali da bebe izložene zagađenom vazduhu u materici imaju veći rizik od respiratornih bolesti.
Prema navodima „Standarda“ zagađujuće materije koje trudnice udišu mogu da dospeju u krvotok i da oštete ne samo krvne sudove i disajne puteve žena, već i fetusa. Zagađenje vazduha može da naškodi razvoju pluća i imunog sistema te da uzrokuje manju težinu novorođenčadi.
Porast obolelih od raka pluća
Rak pluća je jedan od najčešćih karcinoma prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i IARC (Međunarodne agencije za istraživanje raka). Anketa koju su sprovele ove dve organizacije pokazuje nedovoljno finansijskih mogućnosti za lečenje karcinoma u većini zemalja.
Rak pluća je 2022. godine bio najčešći rak širom sveta sa 2,5 miliona novih slučajeva samo te godine.
Rak dojke kod žena je na drugom mestu (2,3 miliona slučajeva, 11,6 odsto), a zatim sledi kolorektalni karcinom (1,9 miliona slučajeva, 9,6 odsto), rak prostate (1,5 miliona slučajeva, 7,3 odsto) i rak želuca (970.000).
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
