Začudo, ovaj objekat sa muzejskom namenom je zatvoren, visokim zidom opasan i odvojen od prostranog dedinjskog kompleksa i sa stražama i kapijama odaje sliku mističnog zabranjenog grada. U bogatom muzejskom trezoru mnoge dragocenosti ostale su godinama, a ni danas nisu dostupne široj javnosti. Uzaludne su bile naše molbe i pisma moćnim okupatorima tih nacionalnih dobara da nam se kao stručnjacima otvore vrata muzeja.
Podsećamo da je ideju o izgradnji novog muzeja i rekonstrukciji starih predložio predsednik Josip Broz Tito posle jugoslovenske izložbe na Ekspo 1967. godine u Montrealu. Posle zatvaranja našeg paviljona, komesar izložbe i diplomata Vladimir Saičić, direktor Muzeja 25. maj Pero Bodroža, arhitekti iz Zagreba i ja – kao najmlađi – bili smo na sastanku kod Tita, koji je predložio da novi muzej bude podignut u blizini Muzeja 25. maj. Tito je umro ne dočekavši rekonstrukciju starih objekata i dovršenja muzeja sa selektivnom impostacijom umetnina. Kasnije je novi mermerni muzej, neobjašnjivo zašto, nazvan Vila Mir.
Sablasno danas deluju neuređeni i desetkovani muzeji, koji nam govore da je mnogo šta devastirano, otuđeno, opljačkano. To je već svojevrsna kulturpolitička šizofrenija o kojoj govori više od 500 nestalih umetničkih dela čije su fotografije objavljene. O tome se ćuti i danas. Ne uzbuđuje se ni najmanje predsednik Vučić, koji se i dalje šepuri u muzeju kao svom posedu ex privatio.
Vučićev “patriotizam” manifestovao se u skarednoj oceni tragedije Save Šumanovića, donekle i Šobajića. On je na mitingu u Sremskoj Mitrovici u dugom višesatnom govoru u interpretaciji Šumanovićeve sudbine izrekao skoro sve netačno i nepodnošljivo lažno.
Vučić je u bezbroj primera iracionalno i ignorantski presuđivao o Srbima umetnicima govoreći da su ubijani samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, a da smo mi na to ćutali. Vučića ne interesuju prave činjenice, on ne konsultuje krunske svedoke, porodice, rođake, susede, ispitanike…
Zna se da su rat preživeli svi Šumanovići u Šidu, Zemunu, u Zagrebu. U Hrvatskoj su živeli, stvarali, izlagali mnogi Srbi umetnici – ugledni vajar Vojin Bakić, Šumanović i drugi. Savina sudbina zavisila je od lokalnih okolnosti, porodične i šiđanske nespretnosti.
Tužba se pokreće protiv predsednika Vučića kao despota koji je okupirao i necivilizovano uzurpirao arhitekturu i umetnine muzeja. Advokati i pravni eksperti su mišljenja da muzeju treba vratiti status i dostojanstvo. Pitanje otimanja kulturne baštine može da bude tretirano relevantno kao na svetskoj izložbi Ekspo 1967. u Montrealu. Baština se štiti Međunarodnom konvencijom.
Autor je istoričar umetnosti
