Finski radnici protestuju u četvrtak i petak zbog planiranih reformi tržišta rada desničarske vlade i rezova u sistemu socijalne zaštite. Biće obustavljen saobraćaj, zatvorene fabrike i prodavnice
U znak protesta protiv planiranih reformi tržišta rada koje sprovodi desničarska vlada i predloženih rezova u sistemu socijalne zaštite gotovo 300.000 finskih radnika započinju ovog četvrtka dvodnevni štrajk.
Očekuje se da će štrajkovi u četvrtak i petak zaustaviti veliki deo finskog vazdušnog saobraćaja, uticati na proizvodnju rafinerija nafte i zatvoriti mnoge trgovine, fabrike i vrtiće.
Predsednik najvećeg finskog sindikalnog udruženja SAK Jarko Eloranta za Rojters je rekao da je plan vlade bezobziran, te da će najpre pravo na štrajk biti ozbiljno ograničeno, a zatim će se progurati oštri rezovi.
Poslednjih su meseci sindikati protestovali protiv vladinih planova o ograničavanju političkih štrajkova i o olakšavanju raskida ugovora o radu.
Sindikati su rekli da su spremni za dugu borbu u slučaju potrebe i upozorili dodatnim štrajkovima ako vlada ne odustane.
Međutim, vlada, koju su formirale Konzervativna Stranka nacionalne koalicije, desničarska, antimigrantska Stranka Finaca, Hrišćanske demokrate i Partija švedskog naroda Finske, i koja je preuzela dužnost prošle godine, ustraje tvrdeći da Finska mora pokrenuti produktivnost i srezati fiskalni dug.
Glavni industrijski lobi EK i vlada kritikovali su štrajkove, rekavši da su reforme potrebne kako bi se finska ekonomija izjednačila sa zemljama s kojima se upoređuje, poput susedne Švedske.
Radnici u štrajku čine oko 13 posto od 2,29 miliona ljudi zaposlenih u Finskoj, prema službenoj statistici iz 2023. godine.
Štrajkovi širom Evrope
Belgijski, nemački i francuski poljoprivrednici su prethodnih dana blokirali puteve u svojim zemljama. Traže poboljšanje uslova rada i života i zarade koja bi trebalo da im omogući egzistenciju, a jedan od razloga protesta, kako navode, su „preterane“ norme i propisi koje im nameće Evropska unija.
Belgijski poljoprivrednici planiraju da organizuju protest ispred sedišta Evropske unije u Briselu, tokom samita lidera Evropske unije (EU).
Belgija predsedava Evropskom unijom i belgijski premijer Aleksandar de Kro je najavio da će danas proteste poljoprivrednika uvrstiti u dnevni red samita, u čijem će središtu biti pružanje pomoći Ukrajini.
Francuski poljoprivrednici pozvali su na „blokadu Pariza“ traktorima, prikolicama i drugim vozilima, a oko 15.000 policajaca je angažovno da spreči potpuni haos i blokadu aerodroma.
Poljoprivrednici, opet, kažu da ne protestuju samo zbog krešanja poreskih olakšica i sličnog, već zato što se „boje za svoju budućnost“ i što su dospeli u takvu situaciju da im najmanje uskraćivnje pomoći ugrožava egzistenciju.
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nakon tvrdnje sudije Miodraga Majića da VJT ima povećan broj dežurstava u danima oko izbora, oglasila se ova institucija. Iako potvrđuju da su povećali broj dežurstava, kažu da su Majićeve tvrdnje – zlonamerne
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
