Donalda Trampa je na TikToku odmah zapratilo bezmalo pet miliona ljudi. Džo Bajden je tu odavno, a ima tek trista pedeset hiljada pratilaca. Mada obojica u predsedničkoj kampanji obećavaju da će da zabrane ovu platformu, veoma su na njoj aktivn
Svaki američki predsednik dužan je da pokuša da zabrani TikTok. Dok mu to ne uspe, obavezan je da ga maksimalno koristi za promociju svojih političkih ciljeva, naročito u predizbornoj kampanji.
Da američki Ustav spominje društvene medije, ovaj amandman bi morali da uvedu, sudeći po ponašanju dvojice glavnih takmaca za domaćina Bele kuće. Vest nedelje je da je Donald Tramp otvorio nalog na TikToku, platformi koju je prvi hteo da zabrani jer su ga korisnici i protivnici tamo ismevali. Na TikToku ga je dočekao Džo Bajden, koji je već pokrenuo postupak zabrane te platforme. Interesovanje korisnika je deset prema jedan u korist Trampa i to ako se izrazimo figurativno. Trampa je odmah zapratilo bezmalo pet miliona ljudi; Bajden je tu odavno, a ima tek trista pedeset hiljada pratilaca.
Znači li to da će Tramp oduvati Bajdena u novembru? Nikako, kažu poznavaoci društvenih medija. Interesovanje korisnika na TikToku ne pretvara se automatski u glasove. Najpre zbog toga što veliki broj korisnika ove mreže nema pravo glasa, maloletni su, a ni oni koji su punoletni nisu previše zainteresovani da glasaju. To su pripadnici Z generacije, najmanje opredeljeni i najpasivniji birači. Ali zato dobro ukazuju na trendove i raspoloženje društva uopšte. Ono pokazuje veliko interesovanje za sve što Tramp radi, a njegov tim zna šta publiku zanima. Prvi post bio je o Trampovom dolasku na borilački meč gde ga je publika oduševljeno prihvatila. Bajdenovi postovi su, uglavnom, opanjkavanje Trampa i većinu prave influenseri.
Kako Amerikanci, tako i Britanci, pa “Gardijan” ovih dana prognozira ili se više pita da li će ovo biti prvi TikTok izbori. Reč je o opštim izborima zakazanim za 4. jul, naravno. Obe glavne partije i njihovi lideri aktivirali su se na ovoj mreži odmah po raspisivanju izbora. Novinari “Gardijana” primećuju da su izbori raspisani u pravo vreme, barem što se društvenih medija tiče. Kada su oglasi u pitanju, tamo je glavna sezona u oktobru i novembru, ali ne zbog američkih izbora već zbog Božića i tada je mnogo skuplje voditi kampanju. Takođe, za razliku od Mete i Gugla, TikTok ne dozvoljava političarima da se oglašavaju pa tamo moraju da se snalaze i traže načine da se dopadnu publici. Osnovna zamerka publike je da su im postovi prilično nekreativni, odnosno da mahom postavljaju mimove, dok se akteri izbora vrlo malo lično angažuju. Izuzetak je Riši Sunak, aktuelni premijer, koji ni ovde ne propušta priliku da pokaže koliko se ne uklapa u svakodnevni život.
Prodavati bicikle ili politički program na TikToku zahteva sličan pristup, kažu upućeni. Potrebno je da pravite autentične video-snimke, najbolje mobilnim telefonom, što spontanije. Nije dobro ako su previše upeglani pa ako angažujete profesionalce, a morate da ih angažujete, tražite one što umeju da naprave sadržaj koji ne izgleda profesionalno na prvi pogled. Obavezno angažujte influensere koji će vašu poruku da pojačaju na maks i komunicirajte sa pratiocima. Najvažnije je da budete svakodnevno aktivni i prisutni.
Najveći problem kampanje na društvenim medijima, naročito na TikToku, jeste što tamo najbolje prolazi podsmeh, sprdnja, politička nekorektnost, sve što kod birača aktivira adrenalin. A regulacija praktično ne postoji.
U jednom se svi slažu. Kome kampanja u Iks-Tviteru leži… nema čemu posebno da se nada. Iako je Ilon Mask omogućio svu slobodu, uticaj ove platforme na širenje političkih ideja u mase je mali. Toliko mali da mu se nije vratio ni Tramp, kome je Tviter bio glavni kanal komunikacije tokom, neko će reći, prvog mandata.
Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
