Zapadni mediji ocenjuju da predsednik Kine Si Đinping dolazi u Francusku, Srbiju i Mađarsku u misiju koja bi se mogla nazvati „šarmiraj i zavadi“.
Asošiejted pres podseća na sporove EU i Kine posebno oko ekonomije i pristupa tržištu. EU je proglasila Kinu „sistemskim rivalom“.
„Dok su glavni evropski lideri tražili više protekcionističke politike kako bi ograničili uticaj Pekinga i Moskve na kontinentu, vlasti nacionalnih konzervativnih lidera Viktora Orbana iz Mađarske i Aleksandra Vučića iz Srbije su snažno pojačale ekonomske veze sa Kinom, prizivajući kapitalne investicije u infrastrukturu, proizvodnju, energetiku i tehnologiju“, navodi agencija.
Na slično se fokusira Njujork tajms, pišući da, „osim ta dva prijatelja Kine“ postoje ozbiljne razlike između EU i Pekinga.
Kineska ekonomija je, podseća njujorški list, bila otprilike iste veličine kao ekonomija EU tokom poslednje Sijeve posete pre pet godina. Danas je kineska ekonomija 15 odsto veća.
List naglašava da Si stiže u Beograd u utorak, tačno četvrt veka otkako je NATO pogodio kinesku ambasadu u kojoj je tada stradalo troje novinara.
„Za Sija je boravak u Beogradu vrlo praktičan način da pita da li Sjedinjene Države ozbiljno doživljavaju međunarodno pravo“, kaže tom listu Janka Ertel, direktorka azijskog programa Evropskog saveta za spoljne odnose.
Njujork tajms podseća da su kineske vlasti nastavile da komemoriraju beogradsko bombardovanje „koristeći ga kao priliku da prozovu ono što vide kao zapadno licemerje i nasilništvo“.
Na to se, u razgovoru za Dojče vele, osvrnuo i Stefan Vladisavljev iz Fondacije Fonda za političku izuzetnost. „Za Kinu, to igra ulogu istorijskog trenutka u kojem je veliki zli Zapad direktno naškodio Kini. To je pojačalo narativ da postoji potreba da se preuredi svetski poredak“.
Uticaj EU i Kine u Srbiji
Dojče vele još podseća da je Srbija zvanični kandidat za članstvo u EU, ali da je Zapadni Balkan „geopolitičko žarište gde se razne sile bore za uticaj“.
Dodaje se da je EU najvažniji ekonomski partner za Srbiju, ali da je i Kina poslednjih godina uložila preko deset milijardi evra.
I švajcarski Noje cirher cajtung piše da će predsednik Si imati škakljivu posetu Francuskoj, a onda znatno ugodnije posete Srbiji i Mađarskoj jer te dve zemlje „bliže stoje na strani Kine i Rusije“.
„Osim toga, Srbija i Mađarska dele nepoverenje Pekinga prema svetskom poretku kojim dominiraju SAD“, piše ciriški list.
U analizi londonskog Gardijana za mišljenje je upitan i Čarls Parton iz Instituta RUSI, raniji britanski diplomata u Kini. „Kineska Komunistička partija nema prijatelje. Ona ima interese“.
„Kad god Kina može da profitira iz odnosa sa Evropom kao celinom, onda ona to čini. Kad vidi korist od odnosa sa pojedinima – ponekad kako bi podrila celinu – onda gradi pojedinačne odnose“, analizira Parton.
On smatra da poseta Srbiji nije tako strateški bitna kao posete Parizu i Budimpešti. Ali „uklopila se u raspored. I garantovano se uklapa u kineski interes da podvuku američko ponašanje“, rekao je on, misleći takođe na bombardovanje NATO.
