Ruski paralelni svet u Srbiji – imaju svoje kafiće, frizere i vrtiće

U Srbiju je od početka rata u Ukrajini ušlo više od 300.000 ruskih državljana, a oko 30.000 njih dobilo je i boravišnu dozvolu. Oni su u međuvremenu izgradili sopstveni paralelni svet u kojem imaju svoje kafiće, frizere i – vrtiće, piše Dojče vele (DW).

U jednom od ruskih vrtića u Novom Sadu nema više mesta za nove mališane, jer su sva popunjena.

„Bananalama“ je prvi privatni vrtić na ruskom jeziku. Osnovao ga je Andrej Girko kada je pre godinu dana napustio Sankt Peterburg zbog prisilnih mobilizacija.

„Ispostavilo se da je ljudima zaista potrebno mesto gde mogu da pošalju svoju decu, gde će se deca osećati bezbedno, gde mogu da se šale na ruskom i gde govore ruski. Takođe mogu da pronađu društvo kao i da se sklone od stresa koji je i dalje prisutan, jer su se preselili. Oni su izgubili kuće, igračke i stanove“, napominje Girko.

Oko 30.000 građana Rusije je od početka rata dobilo dozvolu za boravak u Srbiji. Uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu i rade u IT kompanijama na daljinu.

Međutim, zvanični podaci govore da su osnovali 9.500 firmi. Jedna od njih je i firma Dmitrija Lavrova koja se bavi uvozom španskih cidera.

„Prečica do stalnog nastanjenja u Srbiji“

I on dovodi ćerku u vrtić u Novom Sadu.

„Ovde imamo veliku rusku zajednicu. Imamo ruske kafiće, frizere, kozmetičke salone… I naravno, u tom pogledu smo neka vrsta zatvorene zajednice unutar Srbije“, navodi Lavrov.

U centru za evropske politike kažu da je Srbija u novim ruskim emigrantima videla priliku za mladu kvalifikovanu radnu snagu koja može da podstakne ekonomiju i premosti demografske praznine. Ali, takva očekivanja smatraju naivnim.

„Postoji ozbiljna doza sumnje da je veliki broj tih novootvorenih firmi poslužio ruskim državljanima samo kao prečica stalnog nastanjenja u Srbiji, a sa druge strane neki preliminarni podaci ukazuju da u firmama u kojima zapravo rade uglavnom se zapošljavaju ruski državljani“, smatra Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike.

I u vrtiću Bananalama rade Rusi. Niko od njih ne govori srpski jezik niti imaju obavezu da ga uče, jer Srbija nema razvijen mehanizam integracije useljenika poput zapadnih zemalja.

Prepušteni sami sebi, ruski doseljenici napravili su svoj paralelni svet.