Oko 30.000 građana Rusije je od početka rata dobilo dozvolu za boravak u Srbiji. Uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu i rade u IT kompanijama na daljinu
U Srbiju je od početka rata u Ukrajini ušlo više od 300.000 ruskih državljana, a oko 30.000 njih dobilo je i boravišnu dozvolu. Oni su u međuvremenu izgradili sopstveni paralelni svet u kojem imaju svoje kafiće, frizere i – vrtiće, piše Dojče vele (DW).
U jednom od ruskih vrtića u Novom Sadu nema više mesta za nove mališane, jer su sva popunjena.
„Bananalama“ je prvi privatni vrtić na ruskom jeziku. Osnovao ga je Andrej Girko kada je pre godinu dana napustio Sankt Peterburg zbog prisilnih mobilizacija.
„Ispostavilo se da je ljudima zaista potrebno mesto gde mogu da pošalju svoju decu, gde će se deca osećati bezbedno, gde mogu da se šale na ruskom i gde govore ruski. Takođe mogu da pronađu društvo kao i da se sklone od stresa koji je i dalje prisutan, jer su se preselili. Oni su izgubili kuće, igračke i stanove“, napominje Girko.
Oko 30.000 građana Rusije je od početka rata dobilo dozvolu za boravak u Srbiji. Uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu i rade u IT kompanijama na daljinu.
Međutim, zvanični podaci govore da su osnovali 9.500 firmi. Jedna od njih je i firma Dmitrija Lavrova koja se bavi uvozom španskih cidera.
„Prečica do stalnog nastanjenja u Srbiji“
I on dovodi ćerku u vrtić u Novom Sadu.
„Ovde imamo veliku rusku zajednicu. Imamo ruske kafiće, frizere, kozmetičke salone… I naravno, u tom pogledu smo neka vrsta zatvorene zajednice unutar Srbije“, navodi Lavrov.
U centru za evropske politike kažu da je Srbija u novim ruskim emigrantima videla priliku za mladu kvalifikovanu radnu snagu koja može da podstakne ekonomiju i premosti demografske praznine. Ali, takva očekivanja smatraju naivnim.
„Postoji ozbiljna doza sumnje da je veliki broj tih novootvorenih firmi poslužio ruskim državljanima samo kao prečica stalnog nastanjenja u Srbiji, a sa druge strane neki preliminarni podaci ukazuju da u firmama u kojima zapravo rade uglavnom se zapošljavaju ruski državljani“, smatra Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike.
I u vrtiću Bananalama rade Rusi. Niko od njih ne govori srpski jezik niti imaju obavezu da ga uče, jer Srbija nema razvijen mehanizam integracije useljenika poput zapadnih zemalja.
Prepušteni sami sebi, ruski doseljenici napravili su svoj paralelni svet.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta poslao je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u kome se žalio na aktuelnu društvenu i političku krizu. Dve nedelje nakon toga iz Pekinga poručuje Evropi da treba češće da dolazi u prestonicu Kine
Novica Antić i Branko Momčilović, koji su uoči Vidovdanskog protesta uhapšeni zbog navodnog rušenja ustavnog poretka, biće pušteni na slobodu, saopštio je njihov advokat Ivan Antić. U pritvoru i dalje ostaje opozicionar iz Kraljeva Ivan Matović
U četvrtak, 4. septembra istekla su dva meseca tokom kojih je, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, trebalo da bude konstituisana Skupština Zaječara
„Ni Rusija ni Kina ne veruju u Vučićevu potpunu posvećenost, već ga više vide kao nekog koga mogu zajednički da iskoriste, i tu nema ljubavi i srdačnosti koje Vučić svojom propagandnom mašinerijom pokušava da predstavi“, kaže za „Vreme“ direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi
Sumnjivi tipovi koji su pretili srpskim navijačima u Rigi su izgleda promenili taktiku na Evropskom prvenstvu u košarci - na meču protiv Turske su pokušali da preduprede i preglasaju „pumpanje“ sa tribina. Obezbeđenje Arene je, saznaje „Vreme“, moralo da premesti familije reprezentativaca na druga mesta
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
