Oko 30.000 građana Rusije je od početka rata dobilo dozvolu za boravak u Srbiji. Uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu i rade u IT kompanijama na daljinu
U Srbiju je od početka rata u Ukrajini ušlo više od 300.000 ruskih državljana, a oko 30.000 njih dobilo je i boravišnu dozvolu. Oni su u međuvremenu izgradili sopstveni paralelni svet u kojem imaju svoje kafiće, frizere i – vrtiće, piše Dojče vele (DW).
U jednom od ruskih vrtića u Novom Sadu nema više mesta za nove mališane, jer su sva popunjena.
„Bananalama“ je prvi privatni vrtić na ruskom jeziku. Osnovao ga je Andrej Girko kada je pre godinu dana napustio Sankt Peterburg zbog prisilnih mobilizacija.
„Ispostavilo se da je ljudima zaista potrebno mesto gde mogu da pošalju svoju decu, gde će se deca osećati bezbedno, gde mogu da se šale na ruskom i gde govore ruski. Takođe mogu da pronađu društvo kao i da se sklone od stresa koji je i dalje prisutan, jer su se preselili. Oni su izgubili kuće, igračke i stanove“, napominje Girko.
Oko 30.000 građana Rusije je od početka rata dobilo dozvolu za boravak u Srbiji. Uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu i rade u IT kompanijama na daljinu.
Međutim, zvanični podaci govore da su osnovali 9.500 firmi. Jedna od njih je i firma Dmitrija Lavrova koja se bavi uvozom španskih cidera.
„Prečica do stalnog nastanjenja u Srbiji“
I on dovodi ćerku u vrtić u Novom Sadu.
„Ovde imamo veliku rusku zajednicu. Imamo ruske kafiće, frizere, kozmetičke salone… I naravno, u tom pogledu smo neka vrsta zatvorene zajednice unutar Srbije“, navodi Lavrov.
U centru za evropske politike kažu da je Srbija u novim ruskim emigrantima videla priliku za mladu kvalifikovanu radnu snagu koja može da podstakne ekonomiju i premosti demografske praznine. Ali, takva očekivanja smatraju naivnim.
„Postoji ozbiljna doza sumnje da je veliki broj tih novootvorenih firmi poslužio ruskim državljanima samo kao prečica stalnog nastanjenja u Srbiji, a sa druge strane neki preliminarni podaci ukazuju da u firmama u kojima zapravo rade uglavnom se zapošljavaju ruski državljani“, smatra Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike.
I u vrtiću Bananalama rade Rusi. Niko od njih ne govori srpski jezik niti imaju obavezu da ga uče, jer Srbija nema razvijen mehanizam integracije useljenika poput zapadnih zemalja.
Prepušteni sami sebi, ruski doseljenici napravili su svoj paralelni svet.
Pevačicu Anu Bekutu nezadovoljni Čačani gađali su grudvama. Šta o buntu u srpskom društvu govore incident na dočeku Pravoslavne Nove godine u Čačku i komentari koji su usledili
Srbija je kažnjavanjem Vesne Pešić zbog oštre političke kritike povredila njeno pravo na slobodu izražavanja, odlučio je Evropski sud za ljudska prava. Bivši ministar policije Nebojša Stefanović, dakle, može da bude "glup"
Ako se želi napraviti korak u nekom smislenom pravcu, onda bezidejnost, neznanje, korumpiranost, pokvarenost i jeftine propagandne trikove mora zameniti politika – i to odgovorna politika odgovornih ljudi, koji imaju neki kredibilitet i kvalitet, koje okupljaju važne ideje i vrednosti
Sigurno vam se nekad desi da nešto znate pre no što vam druga osoba išta kaže i da, pride, nemajte pojma otkud to znate. Neko može pokušavati da prećuti, ali vi osećate “u vazduhu”, čujete u tonu glasa ili kvalitetu ćutanja; nekad pogodite nečiju tajnu samo po pogledu ili osmehu; ili “znate” da bi nekoga koga ste upravo sreli bilo pametno kloniti se. Ta sposobnost je osnova naših društvenih života, sredstvo za saradnju i opstanak, dok su aritmetika i deklinacije čist evolucioni luksuz
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
