Oko 30.000 građana Rusije je od početka rata dobilo dozvolu za boravak u Srbiji. Uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu i rade u IT kompanijama na daljinu
U Srbiju je od početka rata u Ukrajini ušlo više od 300.000 ruskih državljana, a oko 30.000 njih dobilo je i boravišnu dozvolu. Oni su u međuvremenu izgradili sopstveni paralelni svet u kojem imaju svoje kafiće, frizere i – vrtiće, piše Dojče vele (DW).
U jednom od ruskih vrtića u Novom Sadu nema više mesta za nove mališane, jer su sva popunjena.
„Bananalama“ je prvi privatni vrtić na ruskom jeziku. Osnovao ga je Andrej Girko kada je pre godinu dana napustio Sankt Peterburg zbog prisilnih mobilizacija.
„Ispostavilo se da je ljudima zaista potrebno mesto gde mogu da pošalju svoju decu, gde će se deca osećati bezbedno, gde mogu da se šale na ruskom i gde govore ruski. Takođe mogu da pronađu društvo kao i da se sklone od stresa koji je i dalje prisutan, jer su se preselili. Oni su izgubili kuće, igračke i stanove“, napominje Girko.
Oko 30.000 građana Rusije je od početka rata dobilo dozvolu za boravak u Srbiji. Uglavnom žive u Beogradu i Novom Sadu i rade u IT kompanijama na daljinu.
Međutim, zvanični podaci govore da su osnovali 9.500 firmi. Jedna od njih je i firma Dmitrija Lavrova koja se bavi uvozom španskih cidera.
„Prečica do stalnog nastanjenja u Srbiji“
I on dovodi ćerku u vrtić u Novom Sadu.
„Ovde imamo veliku rusku zajednicu. Imamo ruske kafiće, frizere, kozmetičke salone… I naravno, u tom pogledu smo neka vrsta zatvorene zajednice unutar Srbije“, navodi Lavrov.
U centru za evropske politike kažu da je Srbija u novim ruskim emigrantima videla priliku za mladu kvalifikovanu radnu snagu koja može da podstakne ekonomiju i premosti demografske praznine. Ali, takva očekivanja smatraju naivnim.
„Postoji ozbiljna doza sumnje da je veliki broj tih novootvorenih firmi poslužio ruskim državljanima samo kao prečica stalnog nastanjenja u Srbiji, a sa druge strane neki preliminarni podaci ukazuju da u firmama u kojima zapravo rade uglavnom se zapošljavaju ruski državljani“, smatra Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike.
I u vrtiću Bananalama rade Rusi. Niko od njih ne govori srpski jezik niti imaju obavezu da ga uče, jer Srbija nema razvijen mehanizam integracije useljenika poput zapadnih zemalja.
Prepušteni sami sebi, ruski doseljenici napravili su svoj paralelni svet.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
