Ima tih šala koje mladi ljudi nikada neće razumeti, na primer, kada za neki kompjuter kažete da može sve pa i kafu da skuva. Onima čiji prvi računari nisu imali ni miša ni zvučnu karticu ta je dosetka bila urnebesna, onima čiji je ceo svet u mobilnom telefonu nije jasno zašto se od svega naglašava mogućnost kuvanja kafe i čekaju da čuju kraj vica.
Nema više viceva o kompjuterima i kafi, ali ima ozbiljnog biznisa koji kreće iz startapova. Robotizacija i veštačka inteligencija sreću se sve češće u kuhinji. Toliko često i toliko dobro da se sada postavlja pitanje da li će se kuhinjski roboti uskoro naći na spisku uređaja bele tehnike.
Iako ima i takvih projekata, roboti kuvari su u ovom trenutku, ipak, profesionalci. Rade u restoranima rame uz rame, ako se to tako može reći, sa robotima kelnerima, barmenima i domaćinima odnosno hostesama. Izašli su iz laboratorija i garaža i kuvaju “za narod”. Za sada su eksces i atrakcija, ali ta revolucija je dobro zagrizla i baš guta.
Magazin Forbs predviđa da će u bližoj budućnosti četiri od pet poslova (82%) u ugostiteljstvu obavljati mašine to jest roboti. Jedan od ta četiri biće kuvar (21%), dvoje će posluživati goste (51%), a onaj preostali će čistiti, seckati, slagati, primati narudžbe i raditi sve one druge neophodne poslove. Za razliku od nekih drugih profesija, gde mašina nudi efikasnost, ugostiteljstvo je na ovakve promene primorano jer je teško naći kvalitetnu radnu snagu. Forbs piše da je 2022. samo u SAD nedostajalo trista hiljada radnika u ugostiteljstvu.
Prve promene primetićemo u restoranima brze hrane, što nije neobično. Tamo je posao uveliko standardizovan, namirnice stižu već polupripremljene, nije neka nedostižna mudrost napraviti robota koji će da okreće pljeskavice i slaže ih u zemičke sa ostalim dodacima (caliexpressbyflippy.com). Veći iskorak je mogućnost da roboti kuvaju naprednija jela, daleko ukusnija i malo komplikovanija za pripremu (@e_vino_spaghetti).
Jedan takav primer imamo u susedstvu, u Hrvatskoj, gde je pre dve godine otvoren restoran Bots and Pots (botsandpots.com) u kome robotizovani uređaji prave ozbiljna jela. Ozbiljna u smislu da je za njihovo programiranje angažovan vrhunski kuvar koji je osmislio meni i faze kuvanja, dok su matematičari definisali funkcije po kojima će se kretati varjača koja meša to što se kuva tako da ništa ne zagori i da sve bude apsolutno savršeno. Oni koji ovakve stvari smišljaju tvrde da robot kuvar uvek pravi jelo istog kvaliteta (vrhunskog), ne može da mu se desi da podbaci. Pritom, nikada nije umoran, ne ide na godišnji odmor, efikasniji je od živog kuvara, ne povređuje ga ni vatra ni nož, a ako negde neki kuglager zapne, može da ga zameni rezervni robot.
Suštinsko pitanje je može li robot kuvar da nam se useli i u kuću, pa da u vrhunskoj hrani uživamo svakodnevno, o pripremi slave da ne govorimo? Ko se tome nada radovaće se da čuje da kompanija “Tesla” već pravi takvog robota, doduše, još je daleko od toga da može da zameni čoveka u domaćoj kuhinji, ali ide se u tom pravcu.
Da li će ga svaka kuća imati kao što ima mašinu za veš i pranje sudova, mikrotalasnu i mikser? Verovatno će to ići postepeno, prvi roboti će davati manje nego što očekujemo za cenu koštanja, ali tako je i sa razvojem veštačke inteligencije. S vremenom ćemo doći do toga da robot koji kuva postane obavezan u kući, sposoban ne samo da savršeno spremi jaja (što “Teslin” robot radi) već i da osmisli odgovarajući meni za svakog ukućanina, pa i da optimalno kupuje namirnice tako da se nikada ništa ne baci. Koštaće, verovatno, koliko i prosečan automobil srednje klase i kupovaće se na sličan način.
Jedina nedoumica je – može li se programirati da pegla?
Srpski književnik, reditelj i glumac Vladimir Vulević objašnjava kako se našao u filmu Angele Šanalek „Moja žena plače“ koji se prikazuje u glavnom programu Berlinala
Tokom globalnog Samita o veštačkoj inteligenciji u Indiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio se da i Srbija aktivno razvija AI
U svakoj oblasti društvenog života, ordenje, unapređenja i nagrade dobili su oni koji su, kao pri krštenju, okrenuli leđa oltaru, iskoračili levom nogom i tri puta pljunuli Nečastivog. U ovom slučaju, dobitnici su se odrekli svakog prava na kritiku režima, stekli neku sinekuru i zavetovali se na vernost
Od ukupno 762 upisana javna tužioca u birački spisak, glasalo je 740. Od njih, samo 6 je izjavilo prigovore zbog navodnih nepravilnosti u sprovođenju izbora
Kako su se zakonodavci širom Evrope nosili sa pitanjima definisanja psihoterapije, edukacijom psihoterapeuta i licencama? Kakvo je stanje u Nemačkoj, a kakvo u drugim evropskim zemljama? Šta Srbija iz toga može da nauči? Šta nas čeka u tom polju
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
