Ima tih šala koje mladi ljudi nikada neće razumeti, na primer, kada za neki kompjuter kažete da može sve pa i kafu da skuva. Onima čiji prvi računari nisu imali ni miša ni zvučnu karticu ta je dosetka bila urnebesna, onima čiji je ceo svet u mobilnom telefonu nije jasno zašto se od svega naglašava mogućnost kuvanja kafe i čekaju da čuju kraj vica.
Nema više viceva o kompjuterima i kafi, ali ima ozbiljnog biznisa koji kreće iz startapova. Robotizacija i veštačka inteligencija sreću se sve češće u kuhinji. Toliko često i toliko dobro da se sada postavlja pitanje da li će se kuhinjski roboti uskoro naći na spisku uređaja bele tehnike.
Iako ima i takvih projekata, roboti kuvari su u ovom trenutku, ipak, profesionalci. Rade u restoranima rame uz rame, ako se to tako može reći, sa robotima kelnerima, barmenima i domaćinima odnosno hostesama. Izašli su iz laboratorija i garaža i kuvaju “za narod”. Za sada su eksces i atrakcija, ali ta revolucija je dobro zagrizla i baš guta.
Magazin Forbs predviđa da će u bližoj budućnosti četiri od pet poslova (82%) u ugostiteljstvu obavljati mašine to jest roboti. Jedan od ta četiri biće kuvar (21%), dvoje će posluživati goste (51%), a onaj preostali će čistiti, seckati, slagati, primati narudžbe i raditi sve one druge neophodne poslove. Za razliku od nekih drugih profesija, gde mašina nudi efikasnost, ugostiteljstvo je na ovakve promene primorano jer je teško naći kvalitetnu radnu snagu. Forbs piše da je 2022. samo u SAD nedostajalo trista hiljada radnika u ugostiteljstvu.
Prve promene primetićemo u restoranima brze hrane, što nije neobično. Tamo je posao uveliko standardizovan, namirnice stižu već polupripremljene, nije neka nedostižna mudrost napraviti robota koji će da okreće pljeskavice i slaže ih u zemičke sa ostalim dodacima (caliexpressbyflippy.com). Veći iskorak je mogućnost da roboti kuvaju naprednija jela, daleko ukusnija i malo komplikovanija za pripremu (@e_vino_spaghetti).
Jedan takav primer imamo u susedstvu, u Hrvatskoj, gde je pre dve godine otvoren restoran Bots and Pots (botsandpots.com) u kome robotizovani uređaji prave ozbiljna jela. Ozbiljna u smislu da je za njihovo programiranje angažovan vrhunski kuvar koji je osmislio meni i faze kuvanja, dok su matematičari definisali funkcije po kojima će se kretati varjača koja meša to što se kuva tako da ništa ne zagori i da sve bude apsolutno savršeno. Oni koji ovakve stvari smišljaju tvrde da robot kuvar uvek pravi jelo istog kvaliteta (vrhunskog), ne može da mu se desi da podbaci. Pritom, nikada nije umoran, ne ide na godišnji odmor, efikasniji je od živog kuvara, ne povređuje ga ni vatra ni nož, a ako negde neki kuglager zapne, može da ga zameni rezervni robot.
Suštinsko pitanje je može li robot kuvar da nam se useli i u kuću, pa da u vrhunskoj hrani uživamo svakodnevno, o pripremi slave da ne govorimo? Ko se tome nada radovaće se da čuje da kompanija “Tesla” već pravi takvog robota, doduše, još je daleko od toga da može da zameni čoveka u domaćoj kuhinji, ali ide se u tom pravcu.
Da li će ga svaka kuća imati kao što ima mašinu za veš i pranje sudova, mikrotalasnu i mikser? Verovatno će to ići postepeno, prvi roboti će davati manje nego što očekujemo za cenu koštanja, ali tako je i sa razvojem veštačke inteligencije. S vremenom ćemo doći do toga da robot koji kuva postane obavezan u kući, sposoban ne samo da savršeno spremi jaja (što “Teslin” robot radi) već i da osmisli odgovarajući meni za svakog ukućanina, pa i da optimalno kupuje namirnice tako da se nikada ništa ne baci. Koštaće, verovatno, koliko i prosečan automobil srednje klase i kupovaće se na sličan način.
Jedina nedoumica je – može li se programirati da pegla?
Najbolji srpski teniser Novak Đoković poražen je u polufinalu Vimbldona od Janika Sinera. Italijanski teniser će se u nedelju protiv Karlosa Alkaraza boriti za titulu na najprestižnijem svetskom grend slemu
Na Adi Ciganliji je došlo do pomora ribe. Smatra se da je glavni uzrok nizak vodostaj. Ipak, detaljne analize i izjave nadležnih tek se čekaju
Sa medija i pogotovo društvenih mreža čeka nas baražna paljba loših vesti. Kako ne potonuti u njih, a ipak znati šta se dešava oko nas
Nepune dve godine pošto je svečano otvorena, železnička stanica „Beograd Centar“ – poznatija kao Prokop – suočava se sa problemima. Pukotine u peronskim gredama i nedovoljna armatura zahtevaju rekonstrukciju, a nadležni su već pokrenuli postupke za odobrenje radova, piše „Forbes Srbija". Oglasila se je i „Infrastruktura železnice Srbije“, koja tvrdi da je železnička stanica u Prokopu bezbedna za korišćenje, kao i da se planirani radovi na ojačanju peronskih greda odnose se na one koje su izgrađene 1997. godine
Policija, maskirana i tetovirana, bije i hapsi, pa sledećeg dana samo legitimiše studente i građane, pa opet bije, hapsi i za bolničke krevete veže uhapšene i povređene “teroriste”, uprkos tome “Kadinjača nije pala”
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
