Ima tih šala koje mladi ljudi nikada neće razumeti, na primer, kada za neki kompjuter kažete da može sve pa i kafu da skuva. Onima čiji prvi računari nisu imali ni miša ni zvučnu karticu ta je dosetka bila urnebesna, onima čiji je ceo svet u mobilnom telefonu nije jasno zašto se od svega naglašava mogućnost kuvanja kafe i čekaju da čuju kraj vica.
Nema više viceva o kompjuterima i kafi, ali ima ozbiljnog biznisa koji kreće iz startapova. Robotizacija i veštačka inteligencija sreću se sve češće u kuhinji. Toliko često i toliko dobro da se sada postavlja pitanje da li će se kuhinjski roboti uskoro naći na spisku uređaja bele tehnike.
Iako ima i takvih projekata, roboti kuvari su u ovom trenutku, ipak, profesionalci. Rade u restoranima rame uz rame, ako se to tako može reći, sa robotima kelnerima, barmenima i domaćinima odnosno hostesama. Izašli su iz laboratorija i garaža i kuvaju “za narod”. Za sada su eksces i atrakcija, ali ta revolucija je dobro zagrizla i baš guta.
Magazin Forbs predviđa da će u bližoj budućnosti četiri od pet poslova (82%) u ugostiteljstvu obavljati mašine to jest roboti. Jedan od ta četiri biće kuvar (21%), dvoje će posluživati goste (51%), a onaj preostali će čistiti, seckati, slagati, primati narudžbe i raditi sve one druge neophodne poslove. Za razliku od nekih drugih profesija, gde mašina nudi efikasnost, ugostiteljstvo je na ovakve promene primorano jer je teško naći kvalitetnu radnu snagu. Forbs piše da je 2022. samo u SAD nedostajalo trista hiljada radnika u ugostiteljstvu.
Prve promene primetićemo u restoranima brze hrane, što nije neobično. Tamo je posao uveliko standardizovan, namirnice stižu već polupripremljene, nije neka nedostižna mudrost napraviti robota koji će da okreće pljeskavice i slaže ih u zemičke sa ostalim dodacima (caliexpressbyflippy.com). Veći iskorak je mogućnost da roboti kuvaju naprednija jela, daleko ukusnija i malo komplikovanija za pripremu (@e_vino_spaghetti).
Jedan takav primer imamo u susedstvu, u Hrvatskoj, gde je pre dve godine otvoren restoran Bots and Pots (botsandpots.com) u kome robotizovani uređaji prave ozbiljna jela. Ozbiljna u smislu da je za njihovo programiranje angažovan vrhunski kuvar koji je osmislio meni i faze kuvanja, dok su matematičari definisali funkcije po kojima će se kretati varjača koja meša to što se kuva tako da ništa ne zagori i da sve bude apsolutno savršeno. Oni koji ovakve stvari smišljaju tvrde da robot kuvar uvek pravi jelo istog kvaliteta (vrhunskog), ne može da mu se desi da podbaci. Pritom, nikada nije umoran, ne ide na godišnji odmor, efikasniji je od živog kuvara, ne povređuje ga ni vatra ni nož, a ako negde neki kuglager zapne, može da ga zameni rezervni robot.
Suštinsko pitanje je može li robot kuvar da nam se useli i u kuću, pa da u vrhunskoj hrani uživamo svakodnevno, o pripremi slave da ne govorimo? Ko se tome nada radovaće se da čuje da kompanija “Tesla” već pravi takvog robota, doduše, još je daleko od toga da može da zameni čoveka u domaćoj kuhinji, ali ide se u tom pravcu.
Da li će ga svaka kuća imati kao što ima mašinu za veš i pranje sudova, mikrotalasnu i mikser? Verovatno će to ići postepeno, prvi roboti će davati manje nego što očekujemo za cenu koštanja, ali tako je i sa razvojem veštačke inteligencije. S vremenom ćemo doći do toga da robot koji kuva postane obavezan u kući, sposoban ne samo da savršeno spremi jaja (što “Teslin” robot radi) već i da osmisli odgovarajući meni za svakog ukućanina, pa i da optimalno kupuje namirnice tako da se nikada ništa ne baci. Koštaće, verovatno, koliko i prosečan automobil srednje klase i kupovaće se na sličan način.
Jedina nedoumica je – može li se programirati da pegla?
Studente koji se protive blokadama fakulteta i koji protestuju u Pionirskom parku, posetio je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković i apelovao da odustanu od najavljenog štrajka glađu
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Parasejling, adrenalinska aktivnost koja privlači turiste širom Jadrana, postao je simbol letnje avanture i slobode letenja iznad mora. Međutim, tragedija u Budvi, kada je mlada devojka izgubila život prilikom pada sa velike visine, podseća na skrivene rizike ovog sporta koji na prvi pogled deluje bezazleno
Najbizarnija najava štrajka glađu pripada Milošu Pavloviću, “studentu koji bi da uči”. On traži da ga skupa sa ostalim iz Pionirskog parka ljudi vole i cene
Retorika i koreografija nenasilnog studentskog protesta pokazale su se uspešnom u rušenju osećanja bespomoćnosti kod širih masa i širenju unezverenosti kod vlasti. Ovaj učinak je ogroman zalog koji brani melanholiji da osvoji prostor između ideala i realnosti i protivi se trpanju protesta u muzej
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
